Piše: Iljir (Ilir) Deda
Dragi Saša,
Od našeg poslednjeg dopisivanja, nažalost, ne vidim puno promena u našim zemljama. Kosovo još nije konstituisalo Skupštinu proizašlu iz izbora 9. februara ove godine. Neverovatno je vreme koje je izgubljeno na nezrele i nodgovorne igre relativnih pobednika izbora.
Sem 2025, Kosovo je izgubilo i 2026. i 2027. godinu, pogotovo reforme i finansijsku podršku iz Plana Rasta. Od osamsto osamdeset miliona evra koliko je bilo na raspolaganju Kosovu, izgleda da će dobar deo tih sredstava biti prosleđen ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Jer mi, i da konstituišemo Skupštinu sutra, pa hitno da ratifikujemo sporazume sa EU, i da dobijemo funkcionalnu Vladu prekosutra – koja će sprovesti reforme vezane za Plan Rasta – nećemo biti u mogućnosti da dostigneno obaveze, tj. reforme, i ostaćemo bez finansijske podrške.
Za ovo nikoga nije briga u političkom establišmentu.
Taj establišment se bavi mržnjom. Mržnjom prema Zapadu, mržnjom prema svim neistomišljenicima, urušavajuci ceo zakonski okvir i prakse koje su mukotrpno ustanovljene, gazeći u fundament kosovske državnosti, koja je uslovljena multietničnošću.
Stranački, Samoopredeljenje i Srpska Lista se uzajamno hrane pred lokalne izbore 12. oktobra. Kurtijevi sledbenici u disonantnom tonu, od njihove plitke politike, vide saradnike sa Beogradom i Srpskom Listom. U nekoj ozbiljnoj državi, ili u boljševičkim ustrojstvima, podugačka bi bila lista za odstrel domaćih izdajnika.
U Srbiji, poznato mi je, toksični javni diskurs nije stran već skoro četiri decenije. Mi smo se sada priključili tom talogu javne politike, i politike uopšte – između “izdajnika” i “patriota”.
Tragično.
Plitkom diskursu mržnje, a naročito međuetničke, uspešno se suprotsavljaju nevladini mediji i civilno društvo.
Ono što nedostaje je korenit raskid sa populizmom od strane nekadašnjih opozicionih stranaka.
Društveno-politička polarizacija na Kosovu ima smisla samo ako se ustanove dve jasne konture vizije o budućnosti. Prva već postoji.
Bitka za budućnost je počela, nažalost za sada bez neke jasne vizije. Ključno pitanje je da li je sadašnja kosovska (bivša) opozicija potpuno spremna da promeni postojeća pravila utakmice.
Prvo, trebalo bi zatvoriti političke podele prošlih decenija, time što bi se išlo ka pravljenju saveza između centra i evrofilske desnice. Potrebno je da se time stavi tačka na staru podelu, i potpuno irelevantnu u sadašnjem vremenu i kontekstu, između nekadašnjih pristalica Demokratskog saveza i Demokratske partije.
Današnji LDK i PDK su manje više reformisane stranke, sa mukotrpnim trudom ka profilizaciji po zapadnim okvirima – LDK je članica EPP dok je DPK u ALDE. Ove dve stranke trebalo bi da budu stubovi političkog saveza koji je potrebno hrabro stopiti sa transformativnom vizijom i programom sutrašnjeg Kosova, sa jasnim odgovorima na sve izazove koje zemlja i društvo imaju. Taj savez ne mora da bude predizborna koalicija, nego dogovor za preuzimanje odgovornosti.
Ove teme ću se dotaći u sledećih pet razmena koje ćemo imati, jer verujem da je presudna za zakasneli i preko potrebni iskorak.
Sutrašnjicu čekaju i Srbi na Kosovu, a naročito oni u severnim opštinama koji već dve godine plaćaju veliku cenu politike bojkota institucija, šovinizma Kurtijeve vlade i ogromnog pritiska Vlade Srbije. Iluzorno je očekivati politički pluralizam – Srbi će najverovatnije masovno glasati za Srpsku Listu kojoj ne veruju, i time nastaviti postojeći začarani krug.
Ono što nam svima preostaje da prihvatimo, razumemo i poštujemo je da Kosovo može uspeti samo kao zemlja slobodnih i ravnopravnih ljudi, koji će bez ikakvog straha ispoljiti svoju pripadnost – etničku i versku, bez straha koju zastavu nosi ili koju majicu oblači. Takvo je Ustavno Kosovo.
Puno pozdrava,
Iljir
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
