Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Nacrt Vlade Kosova za prilagođavanje klimatskim promenama ističe da se Kosovo suočava sa ozbiljnim klimatskim rizicima, uključujući poplave, klizišta, ekstremne toplotne talase i suše, koji već prevazilaze postojeće kapacitete za upravljanje katastrofama.
Gotovo polovina teritorije klasifikovana je kao zona visokog ili veoma visokog rizika, pri čemu su zapadne i južne opštine – Južna Mitrovica, Vučitrn, Podujevo, Srbica, Uroševac i Lipljan – najizloženije poplavama i mogućim štetama.
Strategija ocenjuje da su poplave u poslednjim godinama i ekstremne padavine izazvale ekonomske štete u iznosu od nekoliko miliona evra i da, bez hitnih mera prilagođavanja, klimatski rizici mogu smanjiti BDP do 5,1% do 2050. godine.
Rešavanje ovih rizika zahteva značajna ulaganja, procenjena na do 2,8 milijardi evra, kako bi se poboljšala infrastruktura, ojačale brane, upravljalo vodama, poboljšala otpornost na klimatske promene u poljoprivredi i šumarstvu i zaštitilo javno zdravlje. Međutim, strategija ističe da se Kosovo suočava sa političkim i institucionalnim preprekama.
Kosovo nije potpisnica međunarodnih klimatskih konvencija, poput Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC), i nema pristup višestranim finansijskim mehanizmima kao što su Globalni ekološki fond i Zeleni klimatski fond.
To otežava obezbeđivanje sredstava za sprovođenje ambicioznih mera prilagođavanja i stavlja Kosovo u nepovoljan položaj u odnosu na druge države koje dobijaju međunarodnu podršku za smanjenje emisija i upravljanje klimatskim rizicima.
Stupanje na snagu Zakona o klimatskim promenama u januaru 2024. godine i osnivanje Nacionalnog saveta za klimatske promene i njegovog sekretarijata imaju za cilj institucionalizaciju klimatskih aktivnosti i stvaranje osnove za međusektorsku koordinaciju.
Ipak, bez spoljne podrške i značajnih ulaganja, Kosovo rizikuje da ostane nezaštićeno od posledica klimatskih promena, koje utiču na socio-ekonomski razvoj, bezbednost zajednica i otpornost ključne infrastrukture.
Strategija naglašava da je jačanje institucionalnih kapaciteta, mobilizacija domaćih i međunarodnih resursa i integracija klimatske otpornosti u razvojnu agendu od ključnog značaja za dugoročnu stabilnost Kosova.
Pročitajte još:
Upozoravajući podaci o kvalitetu vazduha, lekari upozoravaju na moguće trajne zdravstvene posledice
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
