Izvor: Balkan Insight (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Piše: Serbeze Hadžijaj (Serbeze Haxhijaj)
,,Označeni od strane pojedinih kao „uzurpatori“, gradonačelnici u četiri opštine sa srpskom većinom na Severu Kosova – svi iz redova albanskih partija – uskoro će napustiti svoje funkcije nakon lokalnih izbora zakazanih za 12. oktobar, ostavljajući iza sebe kontroverzno nasleđe.
Izmir Zećiri (Izmir Zeqiri), gradonačelnik Zubinog Potoka, ponovo se kandiduje za tu funkciju, iako zna da neće pobediti.
Zećiri, rodom iz sela Čabra, osvojio je manje od tri odsto glasova na prethodnim izborima početkom 2023. godine, ali mu je, zbog bojkota izbora od strane većinskog srpskog stanovništva u Zubinom Potoku, to bilo dovoljno da preuzme dužnost.
Kao Albanac, 48-godišnji Zećiri nije bio naročito popularan. Prvu godinu mandata proveo je radeći od kuće iz bezbednosnih razloga; tokom dve i po godine na funkciji, teško je uspevao da obezbedi kadar i uglavnom se oslanjao na administrativnu podršku iz susedne opštine sa albanskom većinom – Vučitrna.
„Bilo je to minsko polje“, kaže on. „Ovde je vladao kriminal; zloupotrebe budžeta bile su ogromne, iako je malo toga zvanično zabeleženo, a prethodno opštinsko osoblje funkcionisalo je u polu-paralelnom sistemu. Nisu ostavili ništa iza sebe“.
Posle dve i po godine „eksperimenta“ sa vlašću albanskih partija u četiri opštine sa srpskom većinom na Severu Kosova, učešće glavne partije koju Beograd podržava – Srpske liste – na lokalnim izborima 12. oktobra gotovo sigurno će ih zameniti.
Malo je toga postignuto, ocenjuje Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (INTER) sa sedištem u Severnoj Mitrovici.
On je optužio četvoricu gradonačelnika da su stavili simboliku ispred suštine – podizali zastave, preimenovali ulice i prekrečavali srpske murale, umesto da obezbede osnovne usluge, od kojih mnoge i dalje pružaju tzv. „paralelne“ strukture koje finansira i vodi Srbija.
„Ovo je dodatno pogoršalo situaciju u kojoj se zajednica nalazi“, rekao je Mijačić za BIRN.
„Nije pružena nijedna značajnija usluga. Naprotiv, lokalna zajednica je ostala zavisna od usluga koje sponzoriše Srbija. Na primer, čak i odnošenje smeća obavljale su srpske strukture – uključujući i otpad koji je proizvodila sama opština ili policija.“
Bojkot od strane Srba
Već četvrt veka od završetka rata na Kosovu 1998–1999, Srbi u četiri severne opštine – Zubin Potok, Leposavić, Severna Mitrovica i Zvečan – odbijaju integraciju sa ostatkom Kosova i njegovom albanskom većinom.
Ove opštine dugo su služile kao uporište Srbije u njenoj bivšoj južnoj pokrajini, i nakon što je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost uz podršku zapadnih sila. Evropska unija godinama posreduje u dijalogu Beograda i Prištine s ciljem „normalizacije“ odnosa, ali dok Srbija odbija da prizna Kosovo i aktivno sprečava njegovu međunarodnu integraciju, kosovski Albanci su nevoljni da srpskoj manjini odobre širi stepen lokalne autonomije u sredinama gde čine većinu.
Godine 2022, nezadovoljni zbog, kako su tvrdili, neispunjenih obećanja kosovskih Albanaca datih u Briselu, Srbi – uključujući i gradonačelnike četiri severne opštine – kolektivno su podneli ostavke na sve funkcije u kosovskim institucijama.
Uz rastuću netrpeljivost prema Srbima sa Severa, vlada premijera Aljbina Kurtija raspisala je izbore i sprovela ih čak i nakon što su srpske partije najavile bojkot.
Tri Albanca i jedan Bošnjak izabrani su za gradonačelnike u četiri severne opštine – dvojica iz Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje i dvojica iz opozicione Demokratske partije Kosova (PDK) – svi sa manje od tri odsto glasova.
Kada je Kurti insistirao da gradonačelnici preuzmu dužnost, usledili su nasilni srpski protesti. Pod pritiskom kritika i ograničenih sankcija SAD i EU, Kurti je u aprilu 2024. raspisao referendum o njihovom razrešenju – ali su Srbi i tada ponovo bojkotovali glasanje.
Oktobarski lokalni izbori predstavljaju priliku da se na Severu Kosova obnovi ono što se ranije smatralo „normalnošću“.
Samo administrativno?
Pod vođstvom Zećirija, čija PDK stranka vuče korene iz nekadašnjih oružanih albanskih gerilskih snaga koje su krajem devedesetih ratovale protiv srpske represije, odluke koje je donosila skupština opštine Zubin Potok redovno su osporavane – i od strane suda i od strane lokalnih stanovnika. Sama opština funkcionisala je sa manje od polovine nekadašnjeg broja zaposlenih.
Osvrćući se na svoj mandat, Zećiri kaže da bi bilo lakše formirati potpuno novu opštinu nego upravljati onom koju je nasledio. „Bio je to privremeni zadatak, izuzetno težak“, kaže on. „Ali pokazao sam građanima da sam tu da im služim, iako nisu glasali za mene.“
„Bez obzira na svoju partiju ili preporuke međunarodnih predstavnika, morao sam da donesem određene odluke, jer sam bio dužan da primenjujem zakon, a ne da izazivam tenzije“, rekao je Zećiri za BIRN.
Prema njegovim rečima, srpski službenici u opštini bili su izloženi uznemiravanju i pretnjama od strane svojih sunarodnika, a ponekad nisu ni posedovali zvanična kosovska dokumenta.
I dok su EU i SAD savetovali gradonačelnike da se ograniče isključivo na administrativne poslove, direktor organizacije AKTIV iz Mitrovice, Miodrag Milićević, kaže da su gradonačelnici i odbornici donosili niz spornih odluka koje su izazvale snažno protivljenje lokalnog stanovništva.
„Odluke su uključivale prenos nepokretne imovine na centralne vlasti, promenu opštinskog grba i odobrenje izgradnje mosta preko reke Ibar bez konsultacija sa građanima“, naveo je on.
„Takođe, odluka o obeležavanju parking prostora u Severnoj Mitrovici, koja još uvek nije objavljena javnosti, izazvala je veliku kontroverzu“.
Neki informativni natpisi o građevinskim radovima i parkiranju ispisani su isključivo na albanskom jeziku.
„Jednostavno uzurpatori“
U Prištini, Erbljin Hetemi (Erblin Hetemi), direktor pravnog odeljenja u Ministarstvu lokalne samouprave Kosova, izjavio je da su gradonačelnici nastojali da izbegnu podizanje tenzija.
„Stalno im je savetovano da izbegavaju kršenje zakona i etničku diskriminaciju“, rekao je Hetemi za BIRN, ali je istovremeno branio odluke koje se odnose na upotrebu državnih simbola Kosova.
„Što se tiče simbola, svako ko pokuša da ih promeni ili ospori, suočiće se sa poteškoćama, jer su usvojeni kroz konsultacije i uz poštovanje zakonskih procedura“, rekao je.
U Zvečanu, gradonačelnik Iljir Peci (Ilir Peci) u svojoj kancelariji drži čak i državnu zastavu Albanije. Zbog bezbednosnih razloga, prvih devet meseci radio je iz obližnjeg sela. Peci kaže da je nasledio opštinu koja je bila u rasulu.
„Ova opština postoji više od sedam decenija, ali nismo zatekli nijedan zvanični dokument“, rekao je za BIRN. „Sve je uklonjeno.“
Bez administrativne i pravne podrške obližnje opštine Glogovac, dodaje, „ne bismo se snašli“.
„Stalno su nas obilazili izvršitelji koji su bez upozorenja zaplenjivali naš budžet“, rekao je Peci u izjavi za BIRN. „Još uvek ne znamo koliki je dug opštine.“
Navodeći male infrastrukturne projekte i subvencije u poljoprivredi, Peci kaže: „Odgovorili smo na potrebe građana.“
„Mogu da me nazivaju nelegalnim, ali znaju da bi im, da mene nema, situacija bila još teža.“
Poput Zećirija, i Peci se ponovo kandiduje, iako zna da nema šanse za pobedu.
„Radio sam potpuno svestan da je moj mandat privremen. Ali to nije bila nametnuta vlast.“
Njegov prethodnik, Srbin Dragiša Milović, ne slaže se s tim.
„Gradonačelnici na Severu su jednostavno uzurpatori. Oni ne mogu biti legitimni“, rekao je za BIRN.
Poučna priča
U Severnoj Mitrovici, gradonačelnik Erden Atić, Bošnjak iz vladajućeg pokreta Samoopredeljenje, negira da je ignorisao potrebe građana.
„Nijedna odluka ne može se pravno osporiti“, rekao je.
Međutim, lokalni Srbin Darko Radojević kaže da se Atićevo prisustvo nije ni osetilo.
„Gradonačelnici nisu sami došli ovde“, kaže on. „Dovela ih je situacija koja je stvorena, ali njihov uticaj nije bio posebno vidljiv.“
U Leposaviću, gradonačelnik Ljuljzim Hetemi (Lulzim Hetemi) odbio je da da svoj komentar.
Ispred njegove kancelarije, međutim, Srpkinja Svetlana Luković kaže da bi njihov mandat trebalo da posluži kao upozorenje za pravu političku snagu na Severu – Srpsku listu, koju podržava Beograd.
„Oni bi trebalo da im posluže kao lekcija o tome kako treba odgovorno da se ponašaju prema svom narodu“, rekla je Luković.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
