Čitaku: Kosovo je oduvek uživalo dvostranačku podršku u Sjedinjenim Državama

Samo dva dana nakon što je viši analitičar za strategiju u Centru za bezbednosnu politiku u Vashingtonu, Dž. Majkl Veler (J. Michael Valler), u autorskom tekstu za Washinton Times opisao Kosovo kao „haos bez kraja i Konca“, gde se „svaka strana etnički ‘čisti’ od druge“, te da je albanski većinsko stanovništvo proteralo većinu hrišćana – a da to nikome u međunarodnoj zajednici nije naročito zasmetalo, svojim autorskim tekstom, za isti medij, oglasila se odlazeća ambasadorka Kosova u SAD, Vljora Čitaku sa kontraodgovorom. 

Čitaku, za razliku od Velera piše o tome da je Kosovo oduvek uživalo podršku SAD – prijatelja, mentora i porodice građana Kosova. Opisuje viđenje događaja koji su prethodili NATO bombardovanju, kao i tokom samog bombardovanju kada su SAD – „prijatelji, mentori i porodica građana Kosova“ pritekli u pomoć. Čitaku piše i o događajima koji su usledili potom zaključujući da je „Kosovo priča o uspehu na koju svi Amerikanci mogu da budu ponosni“.

U nastavku prenosimo autorski tekst Vljore Čitaku

Izvor: Washinton Times (Tekst izvorno preveden sa engleskog, originalno objavljen 24. aprila)

Piše: Vljora Čitaku (Vlora Çitaku)

Razjasniti istinu o Kosovu

Narod Kosova je na Badnje veče 1992. godine dobio najbolji poklon koji bi iko ikada mogao da poželi. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džordž Buš (George H.W. Bush) poslao je Srbiji poruku koja je glasila da će „u slučaju sukoba na Kosovu koji bude izazvan delovanjem Srba, Sjedinjene Države biti spremne da angažuju vojnu silu protiv Srba na Kosovu i u unutrašnjosti Srbije“. U vreme kada je mali broj ljudi umeo da pronađe Kosovo na mapi, Buš je podvukao crvenu liniju, a Sjedinjene Države od tada stoje uz narod Kosova.

Devedesete su bile mračno vreme za zapadni Balkan. Kad većina ljudi pomisli na Balkan, na pamet im padnu užasni ratovi iz devedesetih. Međutim, ono što se previše često zanemaruje jesu decenije sistematskog ugnjetavanja, segregacije i eksploatacije koje je izvršio srpski režim. Godine neizrecive patnje tokom kojih su dehumanizovanim stanovnicima Kosova bila oduzeta prava. Užasi devedesetih kulminirali su brutalnom kampanjom etničkog čišćenja, koju su počinile srpske snage. Milion Kosovara proterano je iz svoje zemlje, više od 10.000 njih je ubijeno, gotovo 20.000 žena je silovano, a 1.600 ljudi se još uvek vodi kao nestalo.

Dana 24. marta 1999. Sjedinjene Države započele su NATO humanitarnu vazdušnu intervenciju koja je efikasno okončala vladavinu terora na Kosovu. Predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) je izjavio da „ako bismo mi i naši saveznici dozvolili da se ovaj rat nastavi bez odgovora, predsednik Milošević bi to naše oklevanje shvatio kao dozvolu za ubistvo“. Još jednom su nam naši američki prijatelji pritekli u pomoć. Kad su američke trupe 1999. godine stigle na Kosovo, osećali su se kao kod kuće. Dočekani su sa osmehom, veseljem i cvećem. Od tada je Kosovo bilo domaćin velikom broju Amerikanaca, kako vojnika tako i civila. Oni su naši prijatelji, naši mentori, naša porodica.

Ratne rane ne zarastaju lako i nikada u potpunosti ne nestaju. Ali sloboda ima lekovito dejstvo. Polako ali sigurno, stanovništvo Kosova se obnovilo. Izvlačili smo snagu jedni iz drugih i imali nadu jer nismo bili sami u svojoj borbi. Amerika nam je čuvala leđa. Kada je došlo vreme da završimo našu misiju za postizanje nezavisnosti, predsednik Džordž Buš je 2007. rekao „morate reći ’što je dosta – dosta je’, Kosovo je nezavisno“. Nepotrebno je spominjati da je Kosovo 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost.

Demokratija nije laka, ali Kosovo je dokazalo da je doraslo zadatku. Uz pomoć Obamine administracije, naša država je načinila ogromne korake ka integraciji u međunarodnu zajednicu. Kosovo se veoma trudilo da pokaže svoju spremnost da ispuni odgovornosti koje sa sobom donosi punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, kada je Kosovo postalo spremno da pređe sa korisnika na nekog ko doprinosi sigurnosti – uspostavljanjem svojih oružanih snaga – nikoga nije iznenadilo to što je Trampova administracija pomogla da se to i ostvari.

KBS su od svoje transformacije već postigle neverovatan napredak u izgradnji kapaciteta, modernizaciji i harmonizaciji sa NATO standardima. Bilo da je u pitanju borba protiv ISIS-a ili Hezbolaha, Kosovo je uvek išlo u korak sa Sjedinjenim Državama. Kao znak posvećenosti održavanju mira i dugoročnog prosperiteta u regionu, NATO održava prisustvo na Kosovu. Danas je njegova misija da služi kao zaštita i regionalni centar za izgradnju kapaciteta.

Kosovo je sekularna i multietnička zemlja čija je raznolikost obogaćuje. Na Kosovu ćete naći gradove u kojima katolička crkva, pravoslavna crkva i muslimanska džamija dele jedno dvorište. Verska tolerancija i harmonija koju smo gajili tokom vekova su značka časti koju nosimo sa ponosom. Kosovari neguju svoju istoriju i nasleđe, ali nesumnjivo je da je najpoznatiji socijalni izvoz sa Kosova – pro-amerikanizam.

Šampion slobodnih medija, centar za inovacije i svetski poznato po svojim legendarnim žurkama za praznik – 4. jul, Kosovo je opravdalo svoju pravu reputaciju. Ne sumnjam da će jednog dana profesionalizam naših institucija biti u skladu sa integritetom naših medija, uspehom naših umetnika i sportista, snagom naših žena i otpornošću našeg civilnog društva.

Kosovo želi mir sa susedima i spremno je da nastavi dijalog sa Srbijom. Međutim, mi pazimo na našu teško stečenu slobodu. To je ideal za koji smo bili spremni da umremo i za koji ćemo se boriti da ga sačuvamo. To dugujemo onima koji su platili krajnju cenu. Bela kuća je preuzela vođsto i imenovala dva specijalna izaslanika koji su uneli novu energiju u region. Ambasador Ričard Grenel (Richard Grenell) sada neustrašivo ide ka tome da uz pomoć finalnog sporazuma okonča vekovima star sukob između Kosova i Srbije. Dok nemoralne snage pokušavaju da potkopaju ovaj proces, predsednik Donald Tramp (Donald Trump) udario je šakom o sto ističući da Sjedinjene Države „vide obostrano priznanje kao temelj normalizovanih odnosa i osnova za svako sveobuhvatno rešenje“.

Kosovo je oduvek uživalo dvostranačku podršku u Sjedinjenim Državama. Na Kosovu postoji popularni izraz koji kaže da „ako ne poznajete američku politiku, izgubićete se na ulicama“. U našem glavnom gradu – Prištini imamo statuu Bila Klintona, odmah pored bulevara Džordža V. Buša. Trg Medlin Olbrajt nalazi se na pet minuta hoda od ulice Boba Dola. Kada je u pitanju navigacija, stanovnici Kosova tačno znaju gde se nalazi severna zvezda, kao i da se nalazi na zastavi, odmah pored pruga.

Kosovo i Sjedinjene Države imaju zaista posebnu vezu izgrađenu na istoriji koja nas ujedinjuje i zajedničkoj viziji koja nas vodi ka budućnosti. Ta veza je temelj naše demokratije. Upravo zato, u vreme COVID-19, kada svetom hara osećaj neizvesnosti, za jedno mogu sigurno da tvrdim, Kosovo je priča o uspehu na koju svi Amerikanci mogu da budu ponosni.

Washington Times