Izvor: Ljajmi/RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Dok politički odnosi između Republike Kosovo i Srbije nisu dobri, ekonomska saradnja – trgovina je na veoma visokom nivou. U ovoj saradnji najviše je povoljnosti za Srbiju, kao zemlju sa najvećim kapacitetom za izvoz. Ovo je potvrđeno činjenicom da su na tržištu Kosova u velikoj meri prisutni srpski proizvodi.
Prema informacijama Carine Kosova, samo tokom 2015. godine uvoz robe iz Srbije na tržište Kosova dostigao je 372 miliona evra. Ali, vrednost uvoza ovih proizvoda samo u toku ove godine dostigla je iznos od 318 miliona evra.
S druge strane, vrednost izvoza proizvoda "Made in Kosova" na tržište Srbije je deset puta manja, odnosno oko 35 miliona evra godišnje.
Zamenik premijera u Vladi Kosova iz redova Demokratskog saveza Kosova, Ramiz Keljmendi, i vlasnik kompanije "ELKOS group", za Radio Slobodna Evropa rekao je da Kosovo ima slobodno tržište u smislu trgovinske razmene sa svim zemljama u regionu i Evropskoj uniji. Međutim, on je izrazio potrebu da se poboljšaju uslovi za lokalne proizvođače:
"Vlada će stvoriti pravno okruženje i finansijsku infrastrukturu za ekonomski razvoj Kosova. A onda će građani Republike Kosovo, ukoliko imaju dovoljno mogućnosti i kvaliteta, imati mogućnost da biraju."
"Dakle, ljudi moraju da budu jedan od odlučujućih faktora, najveći. Osnažujući potrošača, osnažuje se potrošnja proizvoda proizvedenih na Kosovu," rekao je Keljmendi.
Menadžer uvoza za ovu kompaniju, Kuštrim Muja, za Radio Slobodna Evropa rekao je da sarađuju sa mnogim kompanijama iz različitih zemalja Evropske unije, ali i sa Srbijom.
On kaže da su geografska blizina i postojanje mnogih internacionalnih brendova u Srbiji uticali da se za pet procenata poveća uvoz svih proizvoda iz Srbije:
"Uglavnom, mi kao kompanija sarađujemo sa velikim brendovima. Jedan broj ovih brendova proizveden je u Srbiji.
Proizvodi koji se uzimaju u Srbiji iz firmi koje imaju srpske vlasnike – veoma je mali njihov procenat i uglavnom se radi o globalno priznatim proizvodima, koji su prošli proizvodnju u Srbiji."
"U stvari, neki proizvodi su i jeftiniji u Srbiji. Ali mi tražimo druge alternative i čim nađemo proizvode sa nižim cenama i robu iz drugih zemalja u regionu, ili lokalne, mi ćemo ih zameniti," rekao je Muja.
Još jedna kompanija koja uvozi male količine srpskih proizvoda je "Prizren Comerc".
Menadžer za uvoz u ovoj kompaniji, Jeton Gaši, rekao je da je pored geografske blizine, u pitanju i potražnja za određene proizvode:
"Zbog blizine, cena je najpogodnija. Čak i sa Srbijom, pored poreza na dodatu vrednost (PDV), ne treba da se plati 10 odsto carine, kao što je potrebno za uvoz proizvoda iz Evropske unije."
"Ali ovo je zahtev kupaca, u suprotnom ne bismo donosili ove proizvode na Kosovo," rekao je Gaši za Radio Slobodna Evropa.
Jedan od razloga za povećanje trgovinske razmene sa Srbijom, prema mišljenju vlasnika kompanija koje obavljaju takav posao, jeste Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA – gde su zemlje Zapadnog Balkana članovi ovog mehanizma, a nema obaveza carine.
Dok je uvoz proizvoda iz Evropske unije, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, sporazum koji je stupio na snagu u aprilu ove godine, carina je na neke proizvode smanjena na dva odsto u prvim godinama, ali tek nakon četiri godine ova obaveza će biti nula odsto za sve proizvode.
Očekuje se da će se od plaćanja carine osloboditi proizvodi proizvedeni na Kosovu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
