Komentariše: Nenad Radosavljević
Kajaćemo se što smo preorali srpsku plodnu zemlju autoputevima koji nemaju smisla. Svaki autoput da bi bio isplativ mora da ima dva do tri automobila u prolazu u sekundi. Ovi naši nemaju to, baš ni jedan. Ali za to me baš briga. Kajaćemo se zato što ćemo morati da se snebivamo kada budemo hteli da vozimo od grada do grada. Nećemo moći da se snađemo na izlazima ni na saobraćajnim “parolama” po putevima. Nećemo znati gde je Lazarevac, gde je Gornji Milanovac, gde je Ljig, ni gde je sve što je Srbija… Umreće Stepojevac, kafana kod Kala, umreće sve što vredi. Nikada više nećemo videti male markete uz put koji imaju u ponudi sve što nam treba. Tamo ispred Ljiga kod “Benzinske pumpe desno”. Nikada se više nećemo penjati uz Rudnik ni silaziti sa njega ili svratiti na vrhu na odmorište, tamo gde se skreće za Topolu… Nikada nećemo videti rascvetali Rudnik petnaest dana pre nego što u proleće to bude kod nas na “surovom” podkopaoniku i takve krošnje drveća kao iz bajke i takve pašnjake koji ne postoje nigde na svetu. Na svetu. Pa to nema cenu. To ne može niko da mi vrati. Ja na to ne pristajem.
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
