Izvor: Ekonomia Online (Tekst je izvorno rpeveden sa albanskog)
Trgovina električnom energijom između Kosova i Srbije i dalje nije funkcionalizovana, dok kosovske vlasti zahtevaju sprovođenje odluke Energetske zajednice, koja bi, prema njihovim navodima, smanjila troškove uvoza i olakšala regionalnu kupoprodaju električne energije.
Kosovski operator sistema, prenosa i tržišta električne energije (KOSTT) navodi da od 2020. godine nije bilo trgovine električnom energijom između dve strane.
Prema Ministarstvu ekonomije Kosova, ovakva situacija je samo tokom 2024. godine Kosovo i region koštala više od 150 miliona evra. Ministarstvo, međutim, nije objasnilo metodologiju na osnovu koje je izračunat ovaj iznos.
Zbog nemogućnosti trgovine električnom energijom preko granice sa Srbijom, Kosovo koristi alternativne pravce za uvoz i izvoz. To, prema kosovskim vlastima, povećava troškove prenosa i stvara pritisak na ostale prekogranične dalekovode.
Situacija je ostala nepromenjena i nakon isteka roka 1. jula 2026. godine, koji je odredio Ministarski savet Energetske zajednice, a kojim je od Srbije zatraženo da preduzme neophodne mere kako bi obezbedila primenu pravila o trgovini i prekograničnim kapacitetima.
Uvoz skupljim pravcima
Kada bi trgovina električnom energijom sa Srbijom bila moguća, Kosovo bi moglo da koristi direktniji pravac za uvoz i izvoz struje.
Trenutno se električnom energijom trguje preko granica sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, što donosi dodatne troškove prenosa.
Prema Ministarstvu ekonomije, u pojedinim slučajevima trošak prenosa jednog megavata električne energije dostizao je i do 800 evra. Ministarstvo nije navelo detalje o tome u kojim slučajevima je zabeležen ovaj iznos, niti koliko bi prenos preko Srbije koštao.
Radio Slobodna Evropa kontaktirao je nekoliko kompanija licenciranih za snabdevanje i trgovinu električnom energijom povodom finansijskog uticaja ovakve situacije.
Odgovor je dostavila samo Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom (KESCO), koja nije navela konkretan iznos, ali je saopštila da troškovi uvoza zavise od više faktora.
Trošak uvoza postaje naročito značajan u periodima kada je Kosovu potrebno više električne energije iz inostranstva.
Domaća proizvodnja ne pokriva uvek potražnju, naročito tokom zimskih meseci, zbog prekida i ograničenja u termoelektranama na ugalj, dok proizvodnja iz obnovljivih izvora još nije dovoljna da pokrije potrebe sistema.
Samo tokom 2024. godine Kosovo je potrošilo oko 250 miliona evra na uvoz električne energije.
Zašto nema trgovine sa Srbijom?
Problem je povezan sa promenom načina funkcionisanja kosovskog energetskog sistema i neslaganjima između Prištine i Beograda oko sprovođenja energetskih sporazuma.
Krajem 2020. godine KOSTT je počeo da funkcioniše kao nezavisna regulatorna oblast.
Do tada je Kosovo bilo deo regulatornog bloka sa Srbijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Nakon promene, priključilo se regulatornoj oblasti Albanije i aktiviralo 400-kilovoltni interkonektivni dalekovod, poznat kao „Energetski autoput Kosovo–Albanija“.
Nakon ove promene, trgovina električnom energijom na granici Kosovo–Srbija nije funkcionalizovana.
Šta kaže Kosovo?
Ministarstvo ekonomije Kosova navodi da Srbija nije sprovela odluku Ministarskog saveta Energetske zajednice, kojom su zahtevane mere za stavljanje prekograničnih kapaciteta u funkciju trgovine.
„Republika Kosovo nastavlja da zahteva potpuno sprovođenje ove odluke, jer je stavljanje prekograničnih kapaciteta na raspolaganje važno za omogućavanje trgovine električnom energijom, funkcionisanje regionalnog tržišta energije i dalju integraciju energetskog tržišta Jugoistočne Evrope“, navodi se u odgovoru Ministarstva ekonomije Radiju Slobodna Evropa.
Kosovske vlasti navode da je glavna prepreka nedostatak koordinacije između Elektromreže Srbije (EMS) i KOSTT-a u vezi sa raspodelom prekograničnih kapaciteta.
KOSTT navodi da je više puta tražio koordinaciju sa srpskom stranom o ovom pitanju, ali da nije dobio konkretan odgovor.
Šta kaže Srbija?
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije negira da postoji bilo kakav fizički prekid prenosa električne energije između dve strane.
Prema navodima ovog ministarstva, odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice odnosi se na integraciju tržišta, koordinaciju i raspodelu prekograničnih kapaciteta.
Srpsko ministarstvo tvrdi da je regulatorni okvir u okviru kojeg je ovo pitanje ranije razmatrano zamenjen novim pravilima Paketa za integraciju električne energije (EIP).
„U okviru svojih nadležnosti, Republika Srbija je preduzela potrebne aktivnosti u skladu sa novim regulatornim okvirom, uključujući stvaranje neophodnih uslova za regionalnu koordinaciju raspodele prekograničnih prenosnih kapaciteta“, navodi se u odgovoru srpskog ministarstva Radiju Slobodna Evropa.
I EMS tvrdi da električna energija i dalje fizički protiče između energetskih sistema i da se granice trgovinskih zona zasnivaju na sporazumima postignutim u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Kosovo i Srbija postigli su sporazume o energetici 2013. i 2015. godine, dok su 2022. usvojili i mapu puta za njihovo sprovođenje.
Međutim, ovi sporazumi, kao i mnogi drugi postignuti u okviru dijaloga, nisu u potpunosti sprovedeni.
To što Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova nastavlja da utiče i na učešće Kosova u regionalnim i međunarodnim mehanizmima energetskog sektora.
Šta nakon isteka roka?
Vršiteljka dužnosti ministarke ekonomije Kosova Artane Rizvanoli pokrenula je pitanje nesprovođenja odluke tokom neformalnog sastanka Ministarskog saveta Energetske zajednice, održanog 2. jula 2026. godine u Prištini.
Prema Ministarstvu ekonomije, do sada nije usvojen novi rok za sprovođenje odluke.
„Pitanje ostaje pod nadzorom Sekretarijata Energetske zajednice, koji može da predloži dalje proceduralne korake i mere ukoliko Srbija nastavi da ne sprovodi odluku“, navodi se u odgovoru ministarstva.
Energetska zajednica navela je da je 1. jul bio krajnji rok za preduzimanje zahtevanih aktivnosti. Međutim, obaveza sprovođenja odluke ostaje na snazi i nakon tog datuma.
Prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, u slučaju nesprovođenja obavezujuće odluke, Ministarski savet može da utvrdi ozbiljno kršenje obaveza i preduzme mere, uključujući suspenziju određenih prava koja proizlaze iz Ugovora.
Troškove bi mogli da snose potrošači
Dok Kosovo i Srbija različito tumače razloge zbog kojih nema trgovine električnom energijom na granici između njih, troškovi korišćenja alternativnih pravaca mogli bi da opterete kosovski energetski sistem.
Kompanije licencirane za snabdevanje električnom energijom suočavaju se sa troškovima uvoza i prenosa koji mogu biti viši zbog korišćenja alternativnih pravaca.
Adhurim Hadžimusa, profesor na Švajcarskom univerzitetu primenjenih nauka (FHGR), kaže da bi ovi troškovi mogli da utiču i na potrošače.
Prema njegovim rečima, tokom postupka razmatranja tarifa, Regulatorna kancelarija za energetiku (RUE) analizira i troškove uvezene električne energije.
Ukoliko se dodatni troškovi ocene kao opravdani, oni mogu biti uključeni u tarife električne energije i odraziti se na račune potrošača.
„Ovi troškovi raspoređuju se na potrošače kroz povećanje tarifa električne energije, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina“, rekao je Hadžimusa za Radio Slobodna Evropa.
Regulatorna kancelarija za energetiku je 2025. godine odobrila povećanje tarifa od 16,1 odsto za domaćinstva i preduzeća sa do 50 zaposlenih, dok je 2023. godine za sve kategorije potrošača bilo odobreno još jedno povećanje od oko 15 odsto.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
