Kolektivna krivica nije odlika građanskog društva 

Fadilj Ljepaja i ja nastavljamo da razgovaramo o Kosovu.

Iako je moj uvaženi sagovornik najavio da će nadalje izbegavati istorijske rasprave, on i u svom poslednjem napisu insistira da je Kosovo u Srednjem veku bilo etnički albansko. Srbi su, po njegovom mišljenju, i tada, kao i u 20. veku, na Kosovu bili okupatori. No, čak i da je drugačije, čudi se Ljepaja, kakva prava iz toga proizilaze?

Da je to pitanje irelevantno, teško da bi se kolega Ljepaja toliko oko njega zadržavao. On, naime, insistira da su Albanci oduvek bili ubedljiva većina na Kosovu. Ja, naprotiv, tvrdim da nauka – istoriografija, arheologija, diplomatika ili demografija – nedvosmisleno pokazuju da je Kosovo sve do 20. veka bilo etnički većinski srpska teritorija. Tek etničkim čišćenjem u Osmanskom carstvu, kao i u titoizmu (1945–1989), i pod upravom NATO-a (1999–2015), Kosovo je dobilo albansku demografsku većinu.

Ukoliko je reč o konsekvencama te naše međusobne razlike mišljenja, dve su najbitnije: prva je da oba stanovišta ne mogu biti naučna i istinita, a druga je da kolega Ljepaja smatra da je Kosovo, ne samo po sadašnjem etničkom sastavu („demografskom pravu“) albansko, već i da je ono albansko i po istorijskom pravu. Ja, međutim, tvrdim da je današnji etnički sastav Kosova posledica genocida počinjenog nad Srbima i etničkog čišćenja u prošlosti, a da je po „istorijskom pravu“ Kosovo, na osnovu većeg dela srednjovekovne i novovekovne istorije, nesumnjivo srpsko.

No, jasno mi je da se pitanje teritorija na Balkanu danas ne rešava na osnovu prava – demografskog ili istorijskog. Ono se rešava uglavnom na osnovu vojne premoći. Zato i ne mislim da je naša rasprava u tom smeru korisna i plodonosna. 

I pošto sam siguran da naučni izvori i metode apsolutno pobijaju stanovište kolege Ljepaja, naravno da ne mogu podržati njegove zahteve da se udžbenici koji prezentuju kvazinaučne istine koriste u školama koje finansira Republika Srbija. Isto bih rekao i za, na primer, udžbenike matematike u kojima je 2+2=5, ili geografije u kojima piše da je Zemlja kockasta.

Što se tiče tvrdnje da je Kosovo, ne etnička (albanska), već građanska država – što kolega Ljepaja pobednički potkrepljuje navodom iz kosovskog „Ustava“ (zbog čega je, onda, Zajednica srpskih opština konceptualno i politički neprihvatljiva) – sve što mogu da kažem jeste da je zabavno kako je već u sledećem odeljku svog teksta demonstrirao realnost te papirnate norme o „Kosovu“ kao „građanskom društvu“.

Naime, kolega Ljepaja opravdava napad nasilničke albanske svetine na Srbe iz Đakovice, koji su došli da obiđu svoja groblja i ognjišta, navodno razumljivim gnevom „Đakovičana, Albanaca“ što „ni 16 godina posle još nisu dobili natrag posmrtne ostatke svojih najdražih – civila, koje je srpska policija, paramilitarci i vojska tokom rata pobila u znak odmazde“. A pošto su komšije „Srbi pre rata uglavnom bili u službi srpske kolonijalne politike“, razumljivo je da su kao dobrodošlicu od „Đakovičana, Albanaca“ dobili – kamenje.

Način na koji svoje nasilne sunarodnike opravdava Fadilj Ljepaja jasno govori koliko je „Kosovo“ „građanska država“. Mogu u „Ustavu“ „Kosova“ da stoje i najmaštovitije građanističke i multi-kulti bajke. Ali, realnost je takva da čak ni kolega Ljepaja u Srbima ne vidi građane za koje važi prezumpcija nevinosti, a čija se krivična ili prekršajna vinost mora individualno utvrđivati. On u njima vidi samo monolitni, na etnosu zasnovan, kolektivitet na koji se primenjuje diluvijalna koncepcija kolektivne odgovornosti i krivice.

Isključivo zato što je srpska policija nekoga ubila ili što nekoj albanskoj porodici u Đakovici nije vraćeno telo ubijenog ili nestalog u ratu 1999. godine, Srbi – Đakovičani, koji dolaze da obiđu svoje grobove i crkve, treba da budu kamenovani? I to je „građansko Kosovo“ u kome nema mesta za Zajednicu srpskih opština, jer je ZSO „etnička kategorija“? Da nije ovo možda skrivena kamera?

To bi bilo isto kao kada bi neko u Srbiji, zbog 1.300 nestalih Srba s Kosova – onih koje je OVK pobila – ili pak otela, žive rasporila, pa preprodala njihove organe – krenuo da kamenuje Albance koji žive u Beogradu, Nišu ili Medveđi. Tačno ste, kolega, citirali srpski Ustav. Ali, Srbija je neuporedivo više građanska država od „Kosova“, ne zbog normi, već zbog stvarnog duha modernog prava i pravde koji u njoj vladaju. 

Ovde nijedan intelektualac neće opravdavati kolektivnu odmazdu i niko u Srbiji neće aminovati razbijanje izloga na radnji našeg albanskog sugrađanina. Da li sada shvatate razliku između papirnatih normi i političke realnosti kolega?

I, povodom toga, dozvolite da Vas zapitam – šta mislite o presudi Oliveru Ivanoviću? 

Kakva je to pravda, kakav je to sud, kakva je to „država“ u kojoj se samo (i jedino) na osnovu sumnjivog svedočenja jednog lica – inače, prilično nepouzdanog kredibiliteta – lider ugrožene i manjinske etničke zajednice kažnjava višegodišnjom robijom? Da li je moguće da samo u „državi Kosovo“ ne važi klasična postavka iz rimskog prava Testis unus, testis nullus („jedan svedok, kao nijedan“)? Ne mislite li da se s takvim „(ne)pravom“ i s takvom voluntarističkom „pravdom“ preostali kosovski Srbi zastrašuju i navode na to da se isele, i kakva im se, po Vašem mišljenju, uopšte poruka šalje? 

Da li je onda „Republika Kosovo“ istinsko „građansko društvo“?

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.