Koha: Dijalog u senci, Srbija nastavlja sa destabilišućim pristupom

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Uprkos sastancima između državnih lidera i evropskih zvaničnika na marginama međunarodnih samita, dijalog Kosova i Srbije ostao je u senci rata u Ukrajini. Analitičari kažu da promena geopolitičkih okolnosti nameće i promenu dinamike dijaloga, koji je do sada bio u zastoju zbog tehničkih pitanja.

Zahtev Vlade za povećanom pažnjom na Zapadni Balkan trebalo bi da bude praćen promenom pristupa Evropske unije u odnosu na zemlje koje imaju potencijal za destabilizaciju.

Tako kažu stručnjaci za okolnosti koji procenjuju da će rat u Ukrajini promeniti dinamiku kosovsko-srpskih odnosa.

U Antaliji, u Turskoj, tri dana je trajao Diplomatski forum sa fokusom na rusku agresiju na Ukrajinu i bezbednosnu situaciju u Evropi. Učesnici su bili i predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti, koji su razgovarali i o dijalogu Kosova i Srbije.

Premijer Kurti pozvao je visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja da posveti više pažnje Zapadnom Balkanu, da ne ignoriše hibridni rat koji se vodi u regionu.

„Imamo rat u Evropi. Sankcije Rusiji su minimum koji možemo da uradimo. Tražio sam od Borelja više pažnje na Zapadnom Balkanu i da ne ignoriše rusko mešanje i hibridni rat u našem regionu“, napisao je Kurti na Tviteru.

I pored iskazane volje Vlade da se vrati sastancima u Briselu na političkom nivou, još nema datuma kada bi to moglo da se desi. U međuvremenu, poslednji sastanak tehničkih grupa završen je bez ikakvih rezultata, gde se razgovaralo o pitanju srpskih registarskih oznaka na teritoriji Kosova.

Analitičar Dritero (Dritëro) Arifi kaže da je dijalog ostao u senci rata u Ukrajini.

„Međutim, dijalog nije u fokusu ni Evropske unije, ni SAD, uprkos političkim izjavama, jer smo sada u situaciji da je međunarodno pravo suspendovano. Savet bezbednosti je zatražio da, pored tekućih inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju u Rusiji, nadgleda da li Rusija poštuje ‘korake koje zahteva Odbor IAEA’. Dakle, haos je u međunarodnom pravu kada jedna država članica UN izvrši invaziju na drugu državu članicu“, rekao je Arifi za Kohu.

„Dijalog će biti u senci do kraja rata i onda eventualni dijalog između strana u sukobu. Ali dijalog Kosovo-Srbija mora da se promeni da ne bismo imali tehnički dijalog. Pre dva dana je g. Lajčak imao izjavu koja je izazvala reakcije uticajnih diplomata u SAD, koji su izrazili iznenađenje neozbiljnošću EU prema dijalogu i situaciji u Ukrajini. Državni lideri su nastavili da lobiraju za članstvo Kosova u NATO-u i druge mehanizme koji stvaraju štit za izbegavanje opasnosti od potencijalnog sukoba na Balkanu. Srbija je takođe osuđena zbog destruktivnog delovanja i destabilišućih tendencija. EU i NATO znaju da je Kosovo bilo, jeste i biće uz bok zapadnog sveta koji je povezan sa Zapadom. Koliko možemo da osuđujemo Srbiju, to je sporedno pitanje, jer sama Evropska unija i mnoge zemlje članice NATO odavno znaju šta je Srbija uradila. Međutim, čak i u ovom slučaju, rusko-ukrajinskom ratu, Srbija ima političku pristrasnost, iako se proglašava neutralnom“, rekao je Arifi.

Prema rečima predsednika Srbije Vučića, zahtev Kosova za članstvo u NATO-u i upozorenja o narušavanju bezbednosti, doveli su Srbiju u tešku poziciju. Međutim, tvrdi da je dao uveravanja međunarodnoj zajednici da će se vladajuća država pobrinuti za održavanje mira na Balkanu.

„Šta još rade albanski zvaničnici na Kosovu? Ništa osim onoga što svakodnevno pišu – Vučić (mali Putin) će napasti Kosovo. Vidite, Srbija nije uvela sve sankcije Rusiji. Da, glasali su da je Rusija napala Ukrajinu, što je očigledno, ali nisu uveli sve sankcije. Oni hibridnim metodama uništavaju Albance na Kosovu, uništavaju demokratiju i NATO“, rekao je Vučić citirajući albanske zvaničnike.

On je ponovio da bi Rusija mogla da bude izbačena iz UN i da to nije on sam izmislio, već je te informacije video u izveštajima.

„Vidite, Rusija je izbačena iz Saveta Evrope, ovo je samo početak, sačekajte i videćete. I ovde moramo da pogledamo poziciju Srbije koja je trenutno veoma teška. Nisam ja izmislio priču o isključenju Rusije iz UN. Nisam ja izmislio istoriju NATO-a i Kosova“, rekao je srpski predsednik.

Severni sused nije stao na stranu Zapada u uvođenju sankcija Rusiji, iako je glasao za rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se osuđuje Putinova agresija u Ukrajini.

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon rekla je da očekuje da Srbija, kao zemlja koja traži članstvo u Evropskoj uniji, osudi rusku invaziju na Ukrajinu.

Ona je u nedelju izrazila zabrinutost zbog toga kako mediji u Srbiji postaju deo ruske kampanje dezinformacija.

„Kampanje dezinformacija iz Rusije lako lete u srpskim tabloidima. Kao kandidat za EU, očekujem od rukovodstva Srbije da osudi brutalni rat Rusije u Ukrajini i da je približi sankcijama EU. Ovo je minimum koji nam je potreban“, napisala je Fon Kramon.

Ona je reagovala tako što je na svom nalogu podelila objavu čelnika „Millennium Challenge Corporation (MCC)“ na Kosovu Petrita Seljimija, koji je objavio naslovnu stranu srpskog lista „Novosti“, u kojoj se navodi da „Vojska Ukrajine ubija svoje ljude u Marijopolju“.

U međuvremenu, devet poslanika u Evropskom parlamentu iz liberalne grupe „Obnovi Evropu“ uputilo je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i visokom predstavniku Evropske unije Žozepu Borelju sa pozivom da se privremeno zamrznu pregovori sa Srbijom i obustavi finansijska pomoć dok se ne usaglasi stav sa EU prema Rusiji.

„Ovo je u najmanju ruku najmoralnije i najprincipijelnije pitanje koje Evropska komisija može da uradi“, rekao je Arifi.