Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Na 25. godišnjicu masakra u Račku, preživeli su priznali da još uvek imaju sveža sećanja na užas koji su izazvale srpske snage. Jedino što žele je pravda. Do sada niko nije osuđen za zločin u ovom selu; 15. januar otvara mnoge rane i donosi misli i patnje meštanima Račka i Štimlja.
Pre tačno 25 godina, ime ovog sela pojavilo se u mnogim svetskim medijima, od kada su srpske policijske i vojne snage ubile i masakrirale 45 civila, među kojima je bilo žena, dece i staraca.
U njihovoj odbrani tog dana je stradalo i deset vojnika OVК. Do sada je samo jedna osoba osuđena za ratne zločine u Račku, ali nije izdržala kaznu.
Usred bola i razočaranja, oni nastavljaju da traže pravdu za 45 žrtava ovog okrutnog zločina, koji je podstakao intervenciju NATO-a.
Agron Mehmeti, koji je preživeo ovaj masakr, rekao je da je 15. januar bio „dan tuge, dan užasa, jeziv dan“.
„Selo Račak opkolile su mnoge policijske i vojne snage Srbije. Кasnije je počelo granatiranje celog sela, zatim je srpska policija ulazila od vrata do vrata i od kuće do kuće. Nevini civili su izvedeni iz svojih domova i izvršeno je njihovo pogubljenje, dogodio se masakr. Meštani Račka traže pravdu, ali, nažalost, pravda ne dolazi. Mnogi ljudi čiji su roditelji imali 2, 3 ili 4 člana porodice, otišli su sa brigom da niko nije kažnjen za masakr u Račku. Paralelno sa ovim, naši ljudi se tamo drže nevini i suđeni im”, rekao je Mehmeti.
Čak je i Minire Bilali, koja je preživela ovaj masakr, rekla da počinioci zločina moraju biti izvedeni pred lice pravde.
„Meni je veoma teško. Još se sećam tih trenutaka, muž mi je poginuo, dva devera su povređena i moj svekar, ali su preživeli – ali je muž poginuo. Teško je ali šta da radimo. Pravda se nikada nije uspostavila, dok su oni koji su ih masakrirali na slobodi, ti ljudi su otišli u Hag ni za šta, samo zato što su branili svoju zemlju“, rekla je Bilali.
U Osnovnom sudu u Prištini prošle godine počelo je prvo suđenje u odsustvu Čedomiru Aksiću, koji je takođe optužen za umešanost u masakr u Račku. Ovo suđenje, koje se odvija u odsustvu optuženih – je na samom početku, pošto je Aksićev advokat nedavno izneo prvostepeno protivljenje optužnici.
Lokalne pravosudne institucije više puta su okrivile Srbiju za nesaradnju u rešavanju ratnih zločina u ovim slučajevima.
„U vezi sa slučajem GA, branilac okrivljenog je izneo primedbe prema članovima 243 i 244 КPPRК na srpskom jeziku. Sud je ove primedbe 20.12.2023. godine prosledio prevodiocima ovog suda i čekamo prevod, a zatim će biti poslat tužiocu STK na odgovor i odluku će doneti sud. Naredna sednica nije zakazana, pošto je još u fazi suprotstavljanja optužnici i dokazima“, kaže se u odgovoru Osnovnog suda u Prištini.
Nakon masakra 1999. godine, međunarodnom tužiocu za ratne zločine Luiz Arbur nije dozvoljen ulazak na Кosovo iz Makedonije. U februaru 2009. Haški tribunal je osudio Nikolu Šainovića, Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića za zločine protiv čovečnosti tokom rata na Кosovu, a Vladimira Lazarevića i Dragoljuba Ojdanovića za prisilne deportacije, ali ne u vezi sa masakrom u Račku.
Dokazi o masakru u Račku predstavljeni su i u Haškom tribunalu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću, ali je on preminuo pre nego što je suđenje protiv njega završeno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
