Još jedan građanin Kosova zadržan je u Srbiji, prema navodima advokata Arijanita Kocija. Dukađin Mađuni (Dugagjin Maxhuni) iz sela Bec kod Đakovice zaustavljen je sinoć prilikom prelaska granice između Srbije i Hrvatske, prvobitno radi provere, a njegova porodica je nekoliko sati kasnije obaveštena da je prebačen u Beograd i da se postupak protiv njega nastavlja. Za sada nije poznato zbog čega je zadržan, niti po kom pravnom osnovu.
Koci je danas saopštio da je reč o Dukađinu Mađuniju iz Beca kod Đakovice, rođenom 10. maja 1979. godine.
„Sinoć, prilikom prelaska granice Srbija–Hrvatska, srpske vlasti zadržale su Dukađina Mađunija iz Beca kod Đakovice, rođenog 10. maja 1979. godine“, naveo je Koci.
Prema njegovim rečima, Mađuni je prvobitno zadržan radi provere.
„Nakon nekoliko sati porodica je obaveštena da je prebačen u Beograd i da se postupak protiv njega nastavlja“, dodao je.
Koci navodi da za sada nisu poznate okolnosti niti pravni osnov zadržavanja.
Kaže da proverava informacije i prati slučaj, uz najavu da će javnost obavestiti o novim saznanjima.
Istovremeno je kritikovao kosovsku političku scenu zbog, kako je naveo, uzajamnih optuživanja i „beskrajnih sukoba“, dok Srbija „nastavlja sa hapšenjem naših građana“.
„A neko mora da brine i o građaninu Kosova“, poručio je Koci.
Srpske institucije za sada se nisu javno oglašavale o ovom slučaju.
Koci poslednjih meseci izvestio o više slučajeva
Koci je poslednjih meseci izvestio o više slučajeva u kojima su građani Kosova hapšeni ili zadržavani u Srbiji.
Početkom avgusta saopštio je da su srpske vlasti na granici sa Mađarskom zadržale Mentora Mustafu (44) iz Jasenovika kod Novog Brda, koji je autobusom iz Štutgarta putovao prema Kosovu.
Pozivajući se na Mustafinog brata, Koci je tada naveo da im je kao razlog zadržavanja saopšteno da je Mustafina lična karta oštećena.
Istog jutra beogradski mediji izvestili su, a potom je i MUP Srbije zvanično saopštio, da je na Horgošu uhapšen M.M. (1981) zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
MUP Srbije naveo je da se M.M. sumnjiči da je 26. jula 1999. godine u selu Klobukar na Kosovu počinio krivično delo na štetu T.S. i S.S. Određeno mu je zadržavanje do 48 časova, uz najavu da će biti priveden Javnom tužilaštvu za ratne zločine.
Iako su se vreme i mesto događaja, kao i približna starost, poklapali sa podacima koje je Koci prethodno objavio o Mentoru Mustafi, nije potvrđeno da je reč o istoj osobi, kao ni to kakava je njegova današnja sudbina.
Koci je početkom jula javnost obavestio i o slučaju Avdija Memčaja, Albanca sa Kosova koji se, prema njegovim navodima, u pritvoru u Srbiji nalazi još od 20. maja.
Memčaj, koji godinama živi u Hrvatskoj, prema Kocijevim tvrdnjama uhapšen je na Merdaru zbog sumnje za izazivanje mržnje putem društvenih mreža. Njegova porodica prethodno nije želela da slučaj iznosi u javnost.
Koci je tada naveo i da mu se poslednjih meseci javlja sve više građana Kosova koji tvrde da imaju probleme prilikom ulaska u Srbiju, uključujući i navode pojedinaca da su im pregledani mobilni telefoni.
Više hapšenja bivših pripadnika OVK u Srbiji ali i puštanja
Poslednjih godina zabeležen je veći broj hapšenja stanovnika Kosova u Srbiji, uglavnom pod sumnjom za ratne zločine ili druga krivična dela. Među slučajevima o kojima je ranije izveštavano nalaze se hapšenja Mithata Ložanija, Arbnora Spahijua, Ljuljzima Haljiljija, Behara Prenićija, Hazira Hazirija, Avnija Ćenaja, kao i braće Džemailja i Baškima Eminija, dok su pojedini od njih nakon određenog vremena pušteni iz pritvora.
Na hapšenje Mithata Ložanija u februaru reagovala je i Evropska unija, ocenjujući da ono predstavlja kršenje obaveza koje je Srbija preuzela Sporazumom o pravosuđu iz 2015. godine.
Portparol EU tada je u odgovoru za KoSSev naveo da se Srbija obavezala da neće pokretati krivične istrage i postupke za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu, osim ukoliko to ne zatraže kosovske vlasti, pozivajući Beograd da poštuje preuzete obaveze.
Međutim, takva odredba ne nalazi se eksplicitno u javno dostupnim verzijama Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine, zbog čega je KoSSev od Evropske unije zatražio dodatno pojašnjenje na osnovu kog dokumenta temelji takvu ocenu. Odgovor nije stigao.
Na ovu temu početkom sedmice za emisiju „Bez ustručavanja“ na KTV govorio je i profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović, koji je tvrdio da se Evropska unija poziva na tzv. sporazum Mustafa–Vučić o pravosuđu.
Poslednjih godina više bivših pripadnika OVK hapšeno je u Srbiji prema optužbama za ratne zločine, a dosadašnji slučajevi završavali su se njihovim puštanjem iz pritvora.
Mup Srbije se još uvek nije oglasio.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
