Službenici Opštine Leposavić pokucali su u ponedeljak na vrata više stanova u zgradi namenjenoj izbeglim porodicama, kako bi zamenili brave, uz tvrdnju da u njima navodno žive osobe koje na to nemaju pravo, jer poseduju druge nekretnine. Pojedini stanari, međutim, osporavaju ove navode. Oprečne su i informacije o tome ko je izgradio zgradu – dok neki navode da je finansirana sredstvima Vlade Srbije i dodeljena od strane srpskih institucija, iz Opštine Leposavić tvrde da je realizovana u saradnji sa Danskim savetom za izbeglice i UNHCR-om.
Opština Leposavić predvođena gradonačelnikom Ljuljzimom Hetemijem izvestila je pre nepunih mesec dana da je zatvorila šest kolektivnih centara na svojoj teritoriji i obezbedila novi smeštaj za ukupno 36 porodica koje su u njima živele, među kojima su raseljeni i građani iz socijalno ugroženih kategorija.
Potvrdili su da su ova lica preseljena u nove stambene jedinice. Tada je objavljena opsežna foto galerija uručenja ključeva novim vlasnicima.
Hetemi zatvorio kolektivne centre u Leposaviću, podelio stanove koje je finansirala Srbija
Iako je gradonačelnik Leposavića objavio u maju dodeljivanje ključeva novim korisnicima stanova, Nenad Radosavljević, koji je izvesno vreme bio deo nove opštinske službe, tada je u razgovoru za KoSSev izneo podatke da su stanovi zapravo bili već ranije podeljeni.
Raseljenim licima su ključevi uručeni još 1. novembra 2024. godine, preko srpskog Komesarijata za izbeglice.
Pola godine kasnije četiri porodice su od Opštine Leposavić pri kosovskom sistemu dobile usmeno upozorenje da moraju da napuste zgradu, i to uz obrazloženje da na isti nemaju prava, jer navodno već imaju nekretninu na svoje ime.
Menjanje brava
KoSSev je razgovarao sa dve porodice – izbeglicama iz Obilića i Uroševca, kojima je stiglo ovo upozorenje.
Kako priznaju, oni i dalje žive u kolektivnom centru u Leposaviću jer su u procesu preseljenja, a njima su ključeve od novih stanova dodelili predstavnici Centra za socijalni rad pri srpskom sistemu u novembru.
U razgovoru za naš portal, tvrde da ne poseduju bilo kakvu nepokretnost na svoje ime, ni na teritoriji Kosova ni u Srbiji, te da su se žalili Opštini nakon dobijenog upozorenja, kao i da još uvek čekaju odgovor.
Ipak, u iščekivanju odgovora, ovog ponedeljka, kako tvrde, zvaničnici Opštine Leposavić promenili su brave na jednom od stanova, a na drugom pokušali isto da učine.
Jedan od stanara, raseljeno lice iz Obilića, Slobodan Spasić, kaže da je o menjanju brave saznao dok je bio na ručku kod ćerke, Tijane Spasić.
Tijana je potvrdila za KoSSev da je njenom ocu ključ stana dodelio Centar za socijalni rad pri srpskom sistemu, ali bez rešenja.
„Zgrada je napravljena za raseljena lica sa Kosova. Moj otac (Slobodan) živi u kolektivnom centru za raseljena lica u Leposaviću, još uvek nije potpuno prešao u novu zgradu, ima osnovne stvari, a još uvek nije ni dobio rešenje za to. Nije želeo da napusti kolektivni centar i ostao je u njemu, kako ne bi bio tamo, pa ostao i bez ovoga“, tvrdi Tijana Spasić.
Ona demantuje navode Opštine – da se brave menjaju jer, navodno u ovim stanovima žive osobe koje nisu socijalni slučajevi, odnosno da poseduju druge nekretnine.
Čak kaže i da su papiri koji to dokazuju prethodno predati Bogojević.
„Kada smo odneli papire, bili su uredni, po kosovskom zakonu. Ne postoji zvanična imovina na ime mog oca. Možemo da donesemo potvrdu iz Srbije da nema imovinu, jer nema ništa tamo. Sin mu živi u Kragujevcu, ali on ne. Marina nam je rekla da smo uredno odneli papire“, kazala je.
Međutim, kako dodaje, opštinski zvaničnici su u međuvremenu pozivali pojedine porodice da potpišu ugovor ili predugovor u vezi sa dodelom stana, ali i ovakav poziv navodno nije upućen njenom ocu.
Zbog toga su Spasići uputili žalbu.
„Rok za žalbu bio je 14 dana, i mi smo je podneli. Žena koja je trebalo da primi žalbu nije bila na poslu dve nedelje, pa smo žalbu poslali poštom i sada čekamo odgovor“, kazala je Tijana.
„Bez ikakvog osnova“
Aleksandra Subotić, član porodice koja je izbegla iz Uroševca, a koja je takođe dobila ključeve od stana, ali ne i rešenje za isti, suočila se sa istim problemom.
Tvrdi da joj je zamenica gradonačelnika Leposavića, Marina Bogojević prethodno kazala da „nemaju pravo na stan, da treba da vrate ključeve i da će uz pomoć policije, preuzeti stan“.
Sa druge strane, kao i Spasići, Subotić kaže da nema drugu imovinu.
Kakvu imovinu imamo kada smo na konkursu morali da priložimo potvrdu iz katastra da nemamo ništa na svoje ime?
I ona i dalje živi u kolektivnom centru sa porodicom, a u razgovoru za KoSSev svedoči da je o ovonedeljnom pokušaju zamene brave od strane opštinskih službenika na novom stanu saznala dok je bila u Lapljem Selu zbog smrtnog slučaja.
„Došli su iz kosovske opštine neki bravari i promenili bravu na stanu Slobodana Spasića, bez ikakvog papira i odluke da imaju pravo na to. Posle toga su došli do mog stana i počeli da menjaju bravu, ali je nisu promenili. Komšija me je pozvao i dao mi telefon tog radnika. Rekla sam im da smo podneli žalbu i da ne znamo kako nas mogu iseliti bez odgovora na žalbu“, kazala je.
Kaže da će za sada ostati sa porodicom u kolektivnom centru.
„Iskreno, još nismo dobili odgovor na žalbu, i drugostepeni postupak nije završen. Kada dobijemo odgovor, videćemo šta dalje. Za sada živimo u kolektivnom centru i ostajemo tu“.
Bogojević: Proces sproveden legitimno i transparentno
Zamenica gradonačelnika opštine Leposavić, Marina Bogojević, s druge strane, kaže da je dodela stanova u Leposaviću navodno sprovedena legitimno i transparentno:
„Svi stanovi dodeljeni su u skladu sa pravilima konkursa i komisijskom procedurom, na osnovu jasno definisanih kriterijuma, među kojima je i činjenica da korisnik nema u svom vlasništvu drugu nepokretnost“.
Ipak, Bogojević dodaje, da su se tokom procesa dodele suočili sa slučajevima gde su određena lica navodno samoinicijativno i bez saglasnosti komisije ušla u stanove pre okončanja procedure.
„Opština Leposavić je odlučila da u tim slučajevima ne preduzima nasilne mere iseljenja dok se ne završi kompletan proces provere, u nadi da će doći do razumnog rešenja. Ova lica su više puta pozivana na razgovor i upućeni su molbama da stanove napuste mirnim putem. Nažalost, to se nije desilo, iako nisu ispunjavali uslove za dodelu stanova“, kazala je.
Među njima su, kaže upravo Aleksandra Subotić, za koju tvrdi da poseduje stan u Kraljevu, kuću u Kruševcu, kao i stan u Leposaviću. Kada je reč o Slobodanu Spasiću, Bogojević tvrdi da poseduje kuću u Kraljevu.
Iznela je još dva za Opštinu Leposavić „sporna“ imena.
Kaže da B. M. poseduje kuću u Leposaviću i da je navodno, iako je samac, „samovoljno ušao u trosoban stan koji mu ne pripada“, a da je E.A. već dodeljen najveći stan od 100 m², u kojem živi sa ćerkom, a njenom bivšem zetu zaseban stan.
„Ipak, ona je mimo procedure ušla u još jedan stan, koji sada odbija da napusti, iako je taj stan planiran za porodicu koja je socijalno ugrožena i trenutno živi pod kirijom“, dodaje Bogojević.
Na kraju konstatuje da su svi stanovi dodeljeni „isključivo na osnovu zakonskih kriterijuma, bez diskriminacije i političkog uticaja“.
„Posedovanje druge nekretnine bio je jasan razlog za odbijanje zahteva, kako bi se resursi usmerili ka onima kojima su zaista najpotrebniji“, poručila je.
Bogojević smo juče upitali i o žalbama koje su stanari podnosili.
„Odgovore nisu dobili, jer mi nemamo nadležnost da reagujemo na žalbe, to je nadležnost Prištine, i sada oni reaguju na njihove žalbe“, kazala je.
Međutim, na pitanje zašto se stanarima menjaju brave pre nego da stigne odgovor iz Prištine, Bogojević nam je kazala da ima hitan sastanak i potom spustila slušalicu.
Ko je gradio zgrade?
KoSSev se već dva dana bavi razjašnjavanjem jednostavnog pitanja: Ko je ove zgrade gradio?
Informacije su oprečne. Dok neki navode da je finansirana sredstvima Vlade Srbije i dodeljena od strane srpskih institucija, što je juče potvrdilo dvoje meštana, iz Opštine Leposavić tvrde da je realizovana u saradnji sa Danskim savetom za izbeglice i UNHCR-om, te da Srbija sa time nije imala veze.
Kada je prošlog meseca Hetemi dodelio ključeve, nije izneo mnogo detalja o tome gde su i čijim sredstvima one građene.
Tada je Nenad Radosavljević, koji je i sam izvesno vreme proveo u opštinskoj službi, za KoSSev izneo podatke da je izgradnju zgrada finansirala Vlada Srbije preko Kancelarije za KiM, a isto se moglo pročitati i u ovonedeljnim izveštajima Radio Televizije Srbije (RTS) koja je pisala o menjanju brava.
Radosavljević je tada kazao da je još 2023. godine zgrade praktično zaposela kosovska opština Leposavić.
Kada su u novembru prošle godine dodeljene, za tu dodelu bio je zadužen srpski Komesarijat za izbeglice, takođe je jedna od ovih informacija.
Sa druge strane, Marina Bogojević juče je bila uporna u tome da je sama Opština učestvovala u izgradnji zgrada sa međunarodnim organizacijama.
„Opština Leposavić, u saradnji sa Danskim savetom za izbeglice i UNHCR-om, uspešno je sprovela projekat izgradnje i dodele 40 stambenih jedinica namenjenih raseljenim licima i socijalno ugroženim građanima“, poručila je, uz tvrdnje da država Srbije nema veze sa tim.
S ciljem razjašnjenja ko je zapravo gradio ove zgrade, KoSSev se još juče obratio Danskom savetu za izbeglice, ali i Kancelariji za KiM. Odgovor ni sa jedne adrese, međutim, nije stigao do objavljivanja ove vesti.
Zgrade izgrađene na teritoriji ove opštine kako u Leposaviću, tako i Lešku i Sočanici, koje su finansirane sredstvima Vlade Srbije, predmet su spora između kosovskih i srpskih institucija, kao i građana koji tvrde da su oštećeni u procesu dodele stanova. O ovim stanovima KoSSev je pisao i u septembru 2023. godine.
Ko se to useljava, a ko uzurpira stanove u opštini Leposavić?
O životu raseljenih u Leposaviću, ali i Zubinom Potoku, KoSSev je izveštavao 2020. godine. U reportaži našeg portala tada su stanovnici kolektivnih centara u ovim mestima svedočili o lošim uslovima u barakama i sličnim objektima u kojima su mnogi do tog trenutka proveli dve decenije.
Raseljeni u Z. Potoku i Leposaviću: Građani smo drugog reda, želimo samo svoj krov nad glavom
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
