Kandić: Suđenja za ratne zločine na Kosovu da budu u Hagu i u Beogradu

„Na suđenja u Hagu Srbija mora da odgovori suđenjima u Beogradu inače nema normalizacije odnosa između Srbije i Kosova“, kazala je u sinoćnjem intervjuu za KTV Nataša Kandić. 

Podsetivši na dva velika suđenja Srbima u Hagu, ona kaže i: „Toliko je utvrđenih sudskih činjenica da bi Srbiji bilo potrebno 100 godina da (…) vojsku i policiju očisti od svih počinjenih ratnih zločina“.

Ne očekuje ni suđenja za trgovinu ljudskim organima u specijalnom sudu, te kaže da će najveći broj suđenja bivšim pripadnicima OVK biti za ubijene Albance. 

Specijalni sud važan je za Kosovo iako nije popularno to reći na Kosovu. Na Kosovu je bilo konkretne opstrukcije suda čime je ono samom sebi nanelo štetu sa posledicama koje će tek uslediti, smatra. Ali, niko se neće usuditi kao ni pre deset godina da svedoči.

Međutim, Kandić primećuje još nešto: „Predsednik Srbije jako podržava predsednika Kosova“, a obelodanjivanjem vesti o optužnici protiv Tačija, „prestala je i priča o podeli“.

Nije čula za podatak koji je Nenad Čanak nedavno izneo za jednu srpsku televiziju o 16 masovnih grobnica u Srbiji, a na koju je temu govorio i ranih dvehiljaditih takođe.

„Ne znam odakle Nenadu Čanku podaci o 16 grobnica. Ono što sam ja bila u prilici da čujem a to je odmah posle 2000, posle otkrivanja grobnica u Batajnici, Petrovom selu i Perućcu, tada je član radne grupe koji je pripremao podatke o grobnicama, javno rekao da po njemu podaci pokazuju da mora biti još nekih grobnica. Pominjao je je da bi to moglo biti uz auto put“.

Istu je osobu slušala potom i na jednom suđenju kada je takođe detaljno govorio o pronađenim grobnicama, te da je na pitanja o tome ima jli oš masovnih grobnica, on odgovorio da „prema podacima o tome kolliko nedostaje posmrtnih ostataka Albanaca, on misli da ima ozbiljnih indicija da ima još masovnih grobnica, ali i da nije raspolagao podacima sa kojima bi mogao i da konkretizuje to da li i gde bi se te grobnice nalazile.

„On je osoba koja je imala najviše podataka, tako da bih ja dala poverenje njemu šta je rekao, a ne znam odakle Nenadu Čanku. On to više nije javno ponovio o njegovom saznanju o masovnim grobnicama“, kazala je.

U Raškoj utvrđeno da nema masovne grobnice ali ne znači da je nije bilo

Govoreći o slučaju Rudnica kao mogućoj lokaciji za masovnu grobnicu, a gde su se vršila istraživanja prethodnih godina takođe, i to upravo na osnovu saznanja FHP, Kandić kaže da je prošle godine utvrđeno da tamo nisu pronašli masovnu grobnicu, što ne mora, kako kaže, da znači da njihovi podaci nisu bili tačni, već da su posmrtni ostaci „verovatno posle 1999, premešteni“.

Niko se ne bavi ozbiljno pitanjem nestalih, ali misterije nema o tome gde su informacije

Dvadeset godina kasnije, Kandić podseća na to da su još 2000, kada je došlo do hapšenja Miloševića i smene vlasti u Srbiji, otkrivene masovne grobnice za koje niko nije znao.

„Posle toga je jednostavna prestala priča o masovnim grobnicama, o ubijenim, o žrtvama koje su još uvek nestale. I dan danas, te liste i evidencije o nestalima, i u Srbiji i na Kosovu služe da se govori i proteže na političkom nivou o nestalima, a zapravo u međuvremenu nije formirano nijedno telo koje se sudbinama nestalih bavilo na jedan ozbiljan način“.

Ona kaže da je iko sa srpske, kosovske i međunarodne strane hteo da se ozbiljno bavi pitanjima nestalih, onda bi oni napravili „jednu strašno važnu i potrebnu analizu svakog pojedinačnog slučaja“.

„Pa bi se onda pokazalo gde se podaci i informacije o masovnim grobnicama nalaze. Na primer, svi oni koji su ubijeni u Izbicama – tela su premeštale oružane snage Republike Srbije. Prema tome, nema tu misterije da se sada neko treći pita gde se nalaze ta tela. Nalaze se tamo gde su premeštena. Da li su sva u Petrovom selu, da li tamo postoji još neka masovna grobnica, odgovor je u državim institucijama Republike Srbije. Što se tiče, na primer, nestalih rudara ’98 iz Belaćevca, njih ima još šestoro, podatke o tome imaju tadašnji komandanti OVK i tu nema nikakve misterije“.

Naglasila je da uprkos tome što su neki od nekadašnjih vođa OVK oslobođeni pri haškom tribunalu za navode o ratnim zločinima, „bez obzira, informacije su kod njih“.

Kandić je takođe navela primere zločina u Pokleku, Velikoj Kruši i Likošanima o čemu se izveštavalo.

„Porodicama je potrebno da znaju gde su posmrtni ostaci, da kao i druge porodice, čiji su rođaci, roditelji, deca, (nestali), oni hoće mesta, da mogu da sahrane; ono što je za svako ljudsko biće važno, da može svojim potomcima da ostavi neko mesto i da kaže tu se nalaze posmrtni ostaci našeg člana porodice, da se to sećanje nastavi“.

Umesto toga, postoji improvizovana politička priča koja nedvosmisleno govori da oni koji poseduju informacije neće da je daju, naglasila je Kandić.

Na pitanje da li su onda vlasti i u Beogradu i Prištini krive što ni posle 20 godina nema istine i pronalaska posmrtnih ostataka dragih osoba za njihove porodice, Kandić je odgovorila potvrdno, izuzimajući samo jednu vladu iz lanca odgovornosti:

„Sve porodice nestalih moraju da shvate da su sve vlasti, od kojih izuzimam samo onu vlast Zorana Đinđića, koja je pre juna 2000, obelodanila podatke o masovnim grobnicama u Batajnici, Perućcu i Petrovom selu. Posle toga stvorena je situacija u Srbiji da većina građana ovde negira te podatke da ne postoji da su to izmišljotine“.

„Institucije Srbije, MUP, vojska, oni raspolažu sa podacima. Isto tako, određene komande OVK raspolažu podacima i zato je sada bitno da civilno društvo vrši pritisak da se ti podaci o nestalim, da se oni pribave na ozbiljan način“, tvrdi Kandić, dodajući da se „podrazumeva“ da budu poznate okolnosti zarobljavanja nestalih osoba i mučenja kroz koje su prošli.

Ali nijedna komisija to neće da uradi, uključujući i međunarodni crveni krst, podsetila je.

„Najtužnije, najteže, najkomplikovanije najviše suza ima posle 20 godina zato što se za 1600 ljudi još uvek ne zna, još uvek neko neće da da informaciju, još uvek neko hoće da se igra samo sa brojkama. Neće imena, neće da kaže podatke koji se negde nalaze, neće da se prizna odgovornost u ime onih koji su učestvovali u sukobu“, kazala je Kandić.

Ona trenutno radi na pripremi „Kosovske knjige pamćenja“, koja će uključiti podatke o svakoj pojedinačnoj žrtvi na Kosovu. U njoj će biti sadržani podaci „činjenični narativi“ o uslovima otmica, hapšenja, nestanka, o lokacijama i razjašnjenju sudbine svake pojedinačne žrtve sa Kosova.

„Srbija ima veću odgovornost zbog većeg broja nestalih Albanaca“, tvrdi Nataša Kandić. Ipak dodaje, da „postoje nestali Srbi, i Romi koji se kao zajednica nalaze u posebno teškoj situaciji“, jer su zloupotrebljavani na obe strane.

Ona kaže da tačan broj ubijenih Roma verovatno nikada neće biti utvrđen jer iza njih nisu stajale organizacije koje su to beležile, pronalazile svedoke i njihove porodice.

Nešto najružnije je odavati počast žrtvama iza zatvorenih vrata

Nataša Kandić nije podržala gest odavanja pošte nestalim sa Kosova koji je nedavno inicirao organizator, sa zatvorenog sastanka srpskog predsednika i civilnih organizacija, o čemu je informacija potom dospela u javnost i to sa različitim tumačenjim. Kandić odgovornost vidi kod organizatora.

„Mislim da je to nešto najružnije – odavati počast žrtvama na zatvorenim sastancima (…) Krivica i sramota nije samo na predsedniku države, već i na organizatoru civilnom sektoru“, kazala je Kandić.

„Predsednik države u svojstvu predsednika države mora da se izvini i da javno prizna žrtve, a ne ovo što su oni izveli na zatvorenom sastanku“, dodala je Kandić podsećajući i na to što je nakon što su informacije procurele u javnost, Vučić to protumačio svojom pristojnošću da se odazove pozivu da oda poštu svakom stradalom čoveku bilo gde.

„To nije javno priznanje. To ne doprinosi pomirenju. Krivica ili sramota nije samo na predsedniku države, nego i na delu civilnog društva u Srbiji, a iskreno, da bi se došlo do javnog priznanja žrtava, to mora da učini onaj ko je dobio poziciju predsednika ali to mora da uradi ubedljivo i tome moraju da prethode i konkretna dela“.
Specijalni sud važan za Kosovo iako nije popularno to reći na Kosovu

Za specijalni sud kaže da je on važan za Kosovo, iako je svesna da to „nije popularno reći na Kosovu“. Takođe, očekivanja da će se on baviti pitanjem utvrđivanja sudbinama i pronalaska posmrtnih ostataka nestalih su „preterana“, jer će se on baviti pre svega utvrđivanjem krivice optuženih.

„Je ne očekujem nikakva suđenja za trgovinu ljudskim organima jer mislim da je to bilo jasno još pre tri četiri godine kada je Klint Vilijamson završavao istragu, kada je rekao da oni nemaju, nisu uspeli da prikupe dokaze o slučajevima trgovine ljudskim organima. Ja to ne očekujem. Očekujem da najviše slučajeva budu ubistva Albanaca od strane OVK, a onda očekujem i da se neki slučajevi ubistava i kada su u pitanju Romi i kada su u pitanju Srbi, da se to konačno razreši i utvrdi odgovornost“.

Ocenjuje da UNMIK i EULEX nisu uspeli da uspostave vladavinu prava. Ukazala je na njihove propuste, a to je curenje informacija i zastrašivaje svedoka.

Sada smatra da su specijalizovana veća uspela „nešto što prethodni sudovi nisu uspeli: da sačuvaju svedoke i podatke“, sve do afere isporučivanja dokumenata u sedište „Udruženja veterana OVK“.

„Ova specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo su do sada uspeli da nijedna informacija ne procuri sve do nedavnog događaja“, kazala je opisavši ga kao još uvek nejasnog.

Na Kosovu bilo konkretne opstrukcije suda

Kandić ukazuje na to da je njoj bilo jasno da se „nešto čudno događa“ čim je tužilaštvo ranije letos saopštilo da je napisalo optužnicu koja još uvek nije bila potvrđena, upotrebljavajući „vrlo ozbiljne reči“ o podrivanju rada suda.

„Na Kosovu je bilo vrlo konkretnih radnji protiv tog suda i naravno, ono što se moglo videti je da to potiče iz krugova koji su mogli biti umešani i mogli su sebe videti pred tim specijalizovanim sudom, tako da institucije na Kosovu jesu podržale osnivanje suda, ali se nedavno, prošle godine od kako se približava taj trenutak mogućih suđenja, vidi da postoji neki veliki strah nekih političara i da taj nagoveštaj tog saopštenja suda o kampanji protiv suda – (izgleda) da je vrlo utemeljeno da oni imaju dokaze“.

Iako je, kako opisuje, „teško da objasni“ šta se dogodilo u najnovijoj aferi curenja dokumenata, Kandić potvđuje da najveću štetu trpi kosovsko pravosuđe.

„Ko će se sada na Kosovu usuditi da svedoči ako svi znaju da dokumenta mogu da stignu do udruženja veterana OVK i da se podaci mogu objaviti? Niko se neće usuditi kao ni pre deset godina da svedoči da je neko naneo veiku štetu. A taman je na Kosovu počelo da funkcioniše specijalizovano tužilatvo za ratne zločine i sud i odjednom se pojavi udruženje veterana kao jače od tužilaštava, kao jače od suda“.

Upravo u tome Kandić vidi štetu koju je „neko naneo samom Kosovu“, a „posledice će se tek videti“.

Na pitanje da li očekuje da se potvrdi optužnica Hašimu Tačiju kojeg je specijalizovano tužilaštvo uz optužbe za teška krivična dela konkretno označilo i kao lice koje vrši opstrukciju ovog suda, Kandić se ogradila da sa tim nije upoznata ali je ukazala i na to da je u Tačijevim nastupima bilo i „onih protiv ovog suda“, te da je pokušavao da oformi svoju komisiju za istinu i pomirenje.

Međutim, upravo je to Kandić podsetilo na na neke događaje u Srbiji, kada je Vojislav Koštnica hteo da izbegne predavanje Miloševića Hagu, pa je onda, kako je ona podsetila, formirao komisiju za istinu koja se, kako Kandić navodi, nijednom nije sastala.

Jaka podrška Vučića Tačiju
„Ono što sam takođe videla je da predsednik Srbije jako podržava predsednika Kosova što je bilo čudno da nije bilo reakcije predsednika Srbije kada su specijalizovana veća objavila da su napisali optužnicu protiv Tačija“.
To je sve bilo jako čudno, kaže dalje. „Čudno da su predsednik Kosova i predsednik Srbije dobro stajali kao pregovarači a da su oboje bili viđeni kao pregovarači koji dovode Srbiju i Kosovo do pitanje razgraničenja i podele i da, kako je osvanula ta vest o optužnici na potvrđivanju, tako je prestala priča o razgraničenju i podeli“.
„Srbiji potrebno 100 godina da vojsku i policiju očisti od počinjenih ratnih zločina“

Na primedbe sa Kosova na to da se u sudu neće suditi Srbima, za Kandić je suština u tome da se, kako ona na to posmatra, u samoj Srbiji ne sudi a da ima „toliko dokaza“. Posle dva suđenja – srpskom generalu vojske i policije u Hagu, kaže:

„Toliko je utvrđenih sudskih činjenica da bi Srbiji bilo potrebno 100 godina da zbilja raspetlja i da zapravo te državne institucije – vojsku i policiju očisti od svih počinjenih ratnih zločina“, navodi Kandić.

Takođe na primedbe da srpsko tužilaštvo za ratne zločine navodno je procesuiralo tek nekolicinu optuženih, Kandić, međutim, odgovara da je ono zapravo sve 2011, pokušavalo da obavlja svoj posao. Čak su, podseća Kandić, dolazile porodice sa Kosova da bi pratili suđenja.

„Ali, od 2010, i 2011 se ovde ništa ne događa u odnosu na ono što je utvrđeno pred haškim tribinulom. 2011 se stalo sa optuženjima“.

Zbog toga, ona smatra da je usled toga na Kosovu „opravdano nezadovoljstvo time što će se u Hagu suditi pripadnicima OVK, a da se s druge strane u Srbiji zasutavilo procesuiranje ratnih zločina na Kosovu“.

„Te dve stvari mora da budu komplementarne. Suđenje u Hagu i Srbiji. Kosovo mora da se suoči sa svojom odgovornošću ali Srbija mora da se suoči sa svojom odgovornošću koja nije završena time što je haški tribunal osudio generale i da je to kraj. Srbija ima veliki oficirski kadar – kako u vojsci, tako u policiji, koji jesu odgovorni, a nikako da se završi na nekim direktnim počiniocima koji su pucali. Na Kosovu iz sastava vojske i policije niko nije pucao kao slobodni strelac. Pucali su zato što je to bilo dozvoljeno, zato što je to bilo namerno rašireno uverenje da zločin nije ubiti Albanca“.

 

 

 

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.