Kallxo: Šume u planinskim predelima između Kosova i Srbije u velikoj meri uništene od 1999. usled ilegalne seče

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, naslov je adaptiran; Izdanje od 28.12.2023.)

Vekovne šume u planinskim pograničnim oblastima između Kosova i Srbije su u velikoj meri uništene od 1999. godine. Snimci dronom dokazuju ekološki zločin, dok istraga Kallxo-a otkriva da su nelegalno posečena drva na Kosovu prodata u Srbiji, a nelegalno posečena drva u Srbiji prodata na Kosovu.

Područje Leposavića, područje Merdara i područja oko jezera Gazivode spadaju u područja koja su najviše oštećena nelegalnom sečom. Vlade Kosova i Srbije nisu dale podatke o šteti koja je pričinjena, ali ekolozi ovog područja i policija potvrđuju ogromnu štetu po životnu sredinu.

Leposavić je među planinskim oblastima u zemlji. Uništavači životne sredine su se bavili sečom šuma, a drvo se prodavalo nekad u Srbiji, nekad na Kosovu. Snimci dronom dokazuju da su čitave površine na ovom prostoru sravnjene, a šume su ostale samo sa žbunjem, dok je prodaja drveta omogućena zahvaljujući dozvolama koje su izdale „paralelne“ vlasti Srbije na Kosovu. Vlada Srbije odbila je da odgovori na zahtev Kallxo-a za podatke o količini drva koja je dozvoljena za seču na ovom području.

Radoica Radomirović je političar iz ove okoline. Danas radi kao zamenik ministra u Kurtijevoj vladi. On potvrđuje da je drvo posečeno u Leposaviću odvezeno u Srbiju da bi se tamo prodavalo.

„Teško je znati tačan procenat, ali verujem da je 80 odsto drveta otišlo u Srbiju, dok je ostalo ostalo na Kosovu. To je omogućeno zahvaljujući otvorenim nelegalnim putevima“,  kaže Radomirović.

Na snimcima sa drona se vidi da su na području posečenog drveća prvo otvoreni putevi za prolazak transportnih vozila. Meštani Leposavića i Zubinog Potoka koji su bili svedoci masovne seče tamošnjih šuma ne govore javno o ovoj pojavi, ali pokazuju da je ta pojava počela od 1999. godine.

„Vidiš li te puteve? Svi su otvoreni samo da bi se olakšala seča šume“, kaže meštanin tog kraja koji je želeo da ostane anoniman.

Najotvoreniji o ovoj temi je političar Radomirović. Kao meštanin Leposavića, on tvrdi da su javne šume na ovom području već uništene, dok su samo privatni posedi koje čuvaju meštani ostali netaknuti.

„Nakon što ste videli slike, takođe znate da su šume tokom godina potpuno uništene. Bilo je bespravne seče, sada je nema jer nema ni šuma. Sada je to neozbiljno jer nemate šta da očekujete. Šuma je u velikoj meri posečena do 2015-2016. Ostale su samo privatne šume“, kaže Radomirović.

On potvrđuje da kancelarija u kojoj su date dozvole za seču drva trenutno ne radi, a ni šumari ne dolaze na posao.

Ove kancelarije su funkcionisale u okviru šumarskih organa Srbije i nisu davale podatke o broju dozvola i količini drveta koja je dozvoljena za seču.

Veton Eljšani iz Kosovske policije potvrđuje da su naišli na neku tešku mehanizaciju, koja je korišćena u tom području za čišćenje puta za seču drva.

„Naišli smo na neke mašine koje se koriste za otvaranje puteva, ali i za transport posečenog drveta“, kaže Eljšani.

Trgovina od severa ka jugu

Dušan Radaković iz NVO „ACDC“ već duže vreme prati ekološka dešavanja u severnom delu zemlje.

„Mislim da je najveći problem oko jezera Gazivode gde je šuma posečena. Ovaj problem nema nacionalnost. Seču šume rade Srbi i Albanci. Ima slučajeva da Srbi seku šumu, a Albanci uzimaju i obrnuto. Bojim se da za ovo niko neće preuzeti odgovornost jer ni policija ni tužilaštvo nisu funkcionisali”, naglasio je Radaković.

Područje je uništeno, dok Agencija za šumarstvo Kosova nije u mogućnosti da kontroliše seču.

Naime, drveće posečeno oko Gazivoda odvozi se u druge delove Kosova, gde se onda legalizuje.

Veton Eljšani iz Kosovske policije jedno vreme je bio na čelu Pećke policije i tamo je rukovodio akcijama protiv ilegalnih seča šuma.

On kaže da se organizacija seče u okolini Gazivoda razlikuje od ostalih područja.

„Ono što su mi rekli je da imamo kontakt sa šumarima, kojih je u veoma malom broju, a sistem nije isti kao na primer u Rugovi, ili u drugim delovima Kosova. U drugim sredinama ima šumara, koji izlaze na ranije određeno mesto i daju se pečati na naznačenom mestu gde se seče šuma“, kaže Eljšani.

Kaže da je drugačije u području Zubinog Potoka, jer se drveće seče u dubokim predelima i transportuje u selo gde dobijaju i pečate šumara.

„Oni na primer, čekaju drva u Previ ili u Preseku, kod granice, tamo kod Brnjačkog mosta, dok donose drva u selo Prevlak i tu dolazi šumar i daje im pečate ‘čekiće’ i oni nastavljaju prema gradu Istoku i kada smo pitali zašto funkcioniše u ovom obliku, rekli su nam da nema mogućnosti da šumar bude na svim tim mestima u isto vreme“, naglašava Eljšani.

Oblast prekogranične trgovine drvima

Ilegalna prodaja drveta iz Leposavića na području Niša ili prodaja drveta iz Zubinog Potoka do Istoka nisu jedini primeri kada nelegalno posečeno drvo završi na tržištu.

Na području Podujeva državljani Albanije organizovano odlaze u Srbiju i seku drva. Ova pojava nije prošla bez problema, pošto je bilo i hapšenja lica koja seku šumu i pucanja iz oružja između njih i pripadnika policije ili Vojske Srbije.

MUP Srbije je 2022. godine saopštio da je uhapsio dvojicu Albanaca u pograničnom području nakon što su uhvaćeni kako seku drva u selu Dabinovac.

Međutim, dugo granično područje je teško kontrolisati. Besim Uka, ekolog iz podujevskog sela Repa, kaže da Albanci u Srbiji seku drva oko 10 godina.

„Sada u ovo zimsko doba, malo staje seča, ali se ponovo nastavlja, međutim, malo je državne imovine ostalo u našem selu jer su posekli, ali oni seku i na teritoriji Srbije. Negde već 10 godina tamo seku i šalju po čitavom Kosovu. 90 odsto tih drva je sa teritorije Srbije, jer na našoj teritoriji nije ni ostalo šume, uništili su je. Sada je počela malo da raste“, kaže Uka.

Prema njegovim rečima, seča šume od strane kosovskih Albanaca na teritoriji Srbije je počela kada je uništena šuma sa ove strane granice.

„Tamo su seče organizovane, ali sigurno imaju i neku vezu preko granice jer ne znam kako smeju i da idu, a da se uopšte ne plaše, jer čak i sela Srbije koji su na granici sa Kosovom, imaju malo stanovnika, jer su ih i oni napustili, a verovatno sarađuju sa nekim od tamošnjih Srba“, naglašava Besim Uka.

Fljorim Mučoli (Florim Muçolli), predstavnik sela Hrtice kod Podujeva, takođe kaže da je nelegalna seča šume česta.

„Nelegalna seča je veoma česta na našim prostorima. Osim paralele kada je u Hrtici i Turićevcu posečeno preko 510 hektara i ljudi koji su uradili to delo su iz Podujeva jer meštani naših sela imaju privatne posede, oni ne seku državne šume”, rekao je Mučoli, koji za uništavanje šume krivi državu.

„Ovde nadležnost ima država, kao i Kosovska agencija za šumarstvo i opština, jer kada je opština preuzela upravljanje zaustavila nam je projekte koje smo imali za zaštitu šuma, a sada su u saradnji sa šumarima od kako je šuma rodila. A kada ovde više nema, oni izađu u Srbiju i čekaju, ne gledaju osim ako ima drva“, naglasio je on.

Adem Muniši (Munishi) iz naselja Orlane u opštini Podujevo, naglasio je da granica ne predstavlja nikakav problem za ljude koji seku drva. Gledaju samo gde je najbolja šuma.

„Kao na čitavom Kosovu i u našoj oblasti Golaka bilo je ilegalne seče šume. Ilegalne seče se češće dešavaju u državnim šumama. Ta lica koja nelegalno ulaze ne gledaju da li su na Kosovu ili u Srbiji, samo gledaju gde su bolja drva da ih poseku, prelaze i u Srbiju“, rekao je Muniši.

Pogledi na uništene šume mogu se videti širom pograničnog područja.

U njima nije ostalo drva, ali su ostali putevi koji su otvoreni kriminalom, koji se životnoj sredini dešava od 1999. godine.

Vlada Srbije nije dala podatke o kontu i šteti od ovih seča, dok prema zvaničnim podacima Kosova, količine zaplenjenog drveta nisu velike.

Prema podacima do kojih je došla Kosovska agencija za šumarstvo, na području Mitrovice zaplenjeno je 410,60 kubnih metara, dok je na području Prištine, gde je i Podujevo, oduzeto ukupno 180,80 kubnih metara drva.