Deset poslanika Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu, podnelo je ostavke na mandate u kosovskoj skupštini, kao što su učinili i drugi srpski funcioneri u institucijama na Severu Kosova.
Ostavke su podneli prošlog vikenda, nezadovoljni odlukom kosovske vlade da sprovede plan u tri faze za preregistraciju automobila sa srpskih tablica na RKS.
Srpskoj zajednici, kao najbrojnijoj među manjinskim zajednicama na Kosovu, ustavom je zagarantovano deset mesta u kosovskoj skupštini, koja ima ukupno 120.
Šta će sada biti sa upražnjenim mestima za Radio slobodna Evropa pojasnili su poznavaoci kosovskog ustava i zakonika o izborima.
Prvi korak nakon ostavki
Na poslednjim kosovskim parlamentarnim izborima, održanim 14. februara 2021. godine, Srpska lista osvojila je najviše glasova partija srpske zajednice na Kosovu.
Prema rezultatima ovih izbora, mandate su osvojili narodni poslanici Slavko Simić, Igor Simić, Miljana Nikolić, Zoran Mojsilović, Ivan Todosijević, Verica Ćeranić, Branislav Nikolić, Miloš Perović, Ljubinko Karadžić i Jasmina Dedić.
Međutim, Todosijević nije dobio poslanički mandat, zbog presude suda u Prištini kojom je osuđen na godinu dana zatvora zbog „širenja mržnje i netrpeljivosti“ kroz negiranja masakra albanskih civila u Račku na Kosovu. Njegovo mesto je zauzela Dragana Antonijević.
U skladu sa zakonom predviđenim procedurama, Centralna izborna komisija (CIK) je 8. novembra primila zahtev kosovske predsednice, Vjose Osmani, da preporuči imena koja će zameniti poslanike Srpske liste koji su podneli ostavke. Sada CIK ima pet radnih dana da odgovori na zahtev predsednice.
Moguće zamene
Zakon o opštim izborima na Kosovu predviđa da u slučaju da poslanik ostane bez mandata, iz bilo kog razloga, uključujući i ostavku, njegovu zamenu vrši „sledeći legalni kandidat istog pola, koji je osvojio najviše glasova“ od kandidata sa liste sa kojom je učestvovao.
Na prošlim izborima Srpska lista je konkurisala sa 20 kandidata, što znači da CIK može da predloži i preostalih devet kandidata da polože zakletvu kao poslanici. To su Milan Kostić, Zoran Maksimović, Svetislav Đokić, Ksenija Božović, Radoš Mihajlović, Biljana Makšić, Milan Joksimović, Nenad Radenković, Olivera Zdravković.
Šta ako ovi kandidati ne pristanu da budu poslanici?
Centralna izborna komisija do objavljivanja teksta RSE nije odgovorila na ovo pitanje Radija Slobodna Evropa.
Međutim, bivša predsednica CIK-a i sudija Valjdete Daka kaže da za poslanike mogu biti predloženi i Srbi koji su učestvovali na izborima iz drugih političkih subjekata.
„Ukoliko oni (kandidati Srpske liste) odbiju da preuzmu mandat, primenjuje se ista procedura dok ne bude kandidata iz tog entiteta. Ako ih nema iz tog entiteta, onda se traže od entiteta koji su se na prošlim opštim izborima takmičili za mesta rezervisana za srpsku nacionalnost“, kaže Daka za RSE.
Prema podacima CIK-a, na proteklim parlamentarnim izborima su se takmičila još dva subjekta iz srpske zajednice: Srpski demokratski savez i Građanska inicijativa za slobodu, pravdu i opstanak.
Iz prvog su kandidati bili Slaviša Petković, Mihajlo Šćepanović, Jasmina Zdravković, Srboljub Andrejević i Esada Redžepi, a iz drugog Milan Dabić, Cvetko Veljković i Rada Trajković, inače predsednica Evropskog pokreta sa Kosova.
Da li parlament funkcioniše bez deset poslanika srpske manjine?
Kosovska skupština će nastaviti da radi skoro u potpunosti i ako poslanička mesta ne budu popunjena, kaže profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini, Visar Morina.
„Nije da postoji bilo kakva ustavna prepreka da kosovska skupština ne može da funkcioniše“, kaže on za RSE.
Prema Morinovim rečima, glasovi poslanika iz manjinskih zajednica neophodni su tek kada se o ustavni amandmani stave na glasanje u skupštini.
Predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca, rekao je 7. novembra, kada su srpski poslanici podneli ostavke, da rad ove institucije nije ugrožen.
Može li se predmet uputiti Ustavnom sudu?
Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova kaže za RSE da popuna poslaničkih mesta u skupštini ostaje sporna, ukoliko drugi predstavnici Srpske liste ne dobiju poslaničke mandate. Naime, ostale stranke srpske zajednice zajedno imaju samo osam kandidata za poslanike.
Cakoli kaže da će u ovoj situaciji kosovska predsednica, Vjosa Osmani, morati da se obrati Ustavnom sudu da vidi kako dalje.
Međutim, profesor Morina izražava sumnju da li Ustavni sud može dati mišljenje o ovoj situaciji.
„Ustavni sud poslednjih godina ispoljava tendencije sudske suzdržanosti. Za ovakve slučajeve davanja mišljenja, ili saveta, ili ustavnih tumačenja ovakve prirode, sudeći prema praksi poslednjih godina, nije dala znake da je spreman da da“, kaže Morina.
Pored deset srpskih poslanika, srpski zvaničnici u pravosuđu, policiji i opštinskim sistemima na Severu Kosova, kao i ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, Goran Rakić, koji takođe dolazi iz srpske zajednice, takođe su podneli ostavke na svoje funkcije.
Oni se protive planu kosovske vlade za preregistraciju automobila na RKS. Zvanični Beograd, koji nad njima vrši kontrolu, insistira na neutralnim registarskim tablicama za status Kosova, ali Priština ne odustaje od svoje odluke.
O najnovijoj krizi na Severu informišite se na našim tematskim stranicama Napuštanje institucija i Tablice
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
