Tokom 2020. godine na Kosovo se vratilo 273 lica što je poražavajući podatak, saopštio je na godišnjoj online konferenciji za štampu ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić.
Jevtić je istakao da je 2020. bila specifična, najpre zato što je pandemija diktirala način rada, ali da se ministarstvo ponašalo u skladu sa onim što je bilo moguće.
„Naša obaveza je bila, da pored svih novonastalih okolnosti budemo prisutni“, naveo je on.
Jevtić je izneo podatke o onome što je urađeno tokom prethodne godine uprkos, kako je naveo, tehničkoj blokadi.
„Mi smo zajedno sa partnerima iz Evropske unije i Međunarodne organizacije za migracije (IOM) ali drugim međunarodnim organizacijama nastavili da radimo na procesu povratka i reintegracije raseljenih. Počeli smo sa izgradnjom 128 kuća od čega je do danas 109 završeno, a 19 će biti završeno u toku januara meseca“, rekao je Jevtić dodajući da su ove kuće izgrađene u 12 opština na Kosovu.
Najveći broj ovih domova, njih 93, izgrađeno je za srpske porodice, ukupno 426 korisnika iz ove etničke zajednice. Ostale kuće izgrađene su za potrebe romskih porodica, njih 7, zatim za 4 aškalijske porodice, 3 za egipćanske porodice i po jedna za jednu bošnjačku i jednu goransku porodicu.
Ove godine, na Kosovo se vratilo 273 lica – 133 Srba, 42 Goranca, 36 Roma, 33 Egipćana, 23 Aškalija, 5 Albanaca.
Uz izgradnju kuća, Ministarstvo za zajednice i povratak obezbedilo je i plaćanje kirije porodicama koje su se vratile, a kojima nije rešeno stambeno pitanje
Ipak, Jevtić je podvukao da nije zadovoljan procesom povratka.
O bezbednosti povratnika računa treba da vode bezbednosne institucije
Pored ekonomske situacije, na proces povratka utiče i bezbednosna situacija, ocenio je on. Kako je precizirao, ovo ministarstvo je u prethodnom periodu zabeležilo 62 incidenta uperenih protiv povratnika – 15 slučajeva krađe, 18 fizičkih napada na ličnost, 4 podmetanja požara, 7 slučajeva uništavanja verskih objekata, 13 slučajeva uništavanja nepokretne imovine i 1 slučaj uništavanja javnih objekata.
„Nismo mi ti koji treba da obezbede zaštitu tih ljudi, to treba da rade institucionalni sistem“, rekao je on.
„Žalosno je da danas u 21. veku ti ljudi ostaju nezaštićeni, posebno u slučajevima kada se znaju počinioci, ali osim privođenja i informativnog razgovora nema dalje reakcije“, ocenjujući da takvi primeri predstavljaju podstrek za druge koji žele slično da urade.
S druge strane, navodi i da je prioritet ministarstva ostanak, “jer je za nas ostanak jednako važan kao i povratak“ zbog čega je, kako je naveo, ministarstvo radilo i na podršci povratničkim porodicama za pokretanje biznisa.
„Odgovorili smo tamo gde smo imali mogućnosti, nismo izuzeli nijednu zajednicu“, rekao je Jevtić.
Ministarstvo je povratničkim porodicama pomoglo i donacijama nameštaja i bele tehnike – 77 porodica je na taj način dobilo pomoć i ovim akcijama su bile obuhvaćene sve etničke zajednice, naglasio je Jevtić. Isto tako, 111 porodica je dobilo pomoć u vidu građevinskog materijala.
Ovo Ministarstvo je u godini za nama radilo i na zatvaranju kolektivnog centra na Brezovici što je proces koji je naišao na poteškoće ove godine. Isto tako, realizovani su infrastrukturni projekti u Gračanici, Novom Brdu, Štrpcu, Istoku i Peći a koji su se odnosili na putnu infrastrukturu, kanalizaciju i vodovod. Vrednost ulaganja u infrastrukturu je 188.604 evra.
Politička nestabilnost na Kosovu još jedan je od faktora koji utiču na proces povratka, istakao je on.
Realizovano 90% budžeta, budžet umanjen
Ministarstvo se suočilo i sa problemima u realizaciji budžeta.
„Mi smo 2020. na početku imali odobreni budžet od preko 7 miliona evra, ali je nakon formiranja prve vlade, nakon rebalansa, budžet smanjen za skoro 50% – na 4,7 miliona“, rekao je on dodajući da je to uticalo na mogućnost rada.
Ovim, umanjenim iznosom, ministarstvo će raspolagati i u narednoj godini, najavio je.
Od ukupnog iznosa budžeta, realizovano je 90% budžeta zbog toga što se sa određenim projektima kasnilo usled vremena koje je izgubljeno u tehničkoj blokadi u kojoj je ministarstvo bilo do septembra, a tokom koje je za svaku finansijsku transakciju bilo potrebno odobrenje Ministarstva finansija.
Ovo je prvi put da ovo ministarstvo godinu završava sa suficitom, podvukao je.
Nakon Vašingtonskog sporazuma pokrenuta inicijativa, ali obustavljeno sve nakon izbora u SAD
Proces povratka, bio je tema i odnosa Beograda i Prištine, i to u dva paralelna procesa, onom u Briselu i onom u Vašingtonu. Konkretnih rezultata, međutim, za sada nema.
„Nakon sporazuma u Vašingtonu, Vlada Kosova je određene stvari pokrenula, ali nakon izbora u SAD nije bilo inicijativa o realizaciji ovog pitanja“, rekao je Jevtić.
S druge strane, kada je dijalog u Briselu u pitanju, a naglasio je da uprkos tome što je povratak bio tema, Ministarstvo za zajednice i povratak ni na koji način nije učestvovalo u ovim pregovorima koje je predvodio kosovski premijer, Avdulah Hoti, a kojima je koordinisao Skender Hiseni.
Ipak, ministarstvo ima nameru da i van ovih procesa pokrene inicijative u vezi sa povratkom.
„Mi želimo da kroz Skopski proces pokrenemo inicijativu gde ćemo svakom raseljenom licu ponuditi više opcija kako bismo pomogli onima koji su bez krova nad glavom i koji su u raseljeništvu, ali ovakvo pitanje zahteva široku političku podršku“.
„Kada govorimo o povratku, moramo da budemo realni, uzurpirana imovina je pored problema o kojima smo govorili, poseban problem“, dodao je još.
Mediji koji izveštavaju na albanskom jeziku, uprkos pozivu kao i tome što je prevod bio osiguran, nisu se odazvali pozivu da prisustvuju konferenciji, naveo je organizator.
Ministar je izneo još jednu zamerku na račun medija koji izveštavaju na albanskom, dodajući da oni ne prenose saopštenja ovog ministarstva, posebno ne ona koji se odnose na napade na povratnike.
Planira se zatvaranje kolektivnih centara i na Severu
Ministar za zajednice i povratak, Dalibor Jevtić, rekao je još i da je pored zatvaranja kolektivnog centra u Štrpcu, a odakle su interno raseljeni počeli da se iseljavaju danas, u planu i zatvaranje kolektivnih centara u drugim opštinama.
„Mi imamo sporazume sa opštinama Gračanica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok i Evropska unija i Danski savet za izbeglice su nam glavni partneri na tim projektima,“ rekao je on dodajući da na Kosovu trenutno ima 12 formalnih i neformalnih kolektivnih centara.
U svim navedenim ovim opštinama biće izgrađeni stanovi koji će biti u vlasništvu opštine ali koji će biti dati na doživotno korišćenje interno raseljenima.
Trenutno se u pet kolektivnih centara na Brezovici nalazi 87 interno raseljenih porodica sa 175 članova, dok su u dva kolektivna centra u Leposaviću smeštene 64 porodice, takođe u dva kolektivna centra u Zvečanu smešteno je 38 interno raseljenih porodica.
Interno raseljena lica nisu samo u kolektivnim centrima, podvukao je Jevtić i naveo da je u privremenom smeštaju u Gračanici smeštena još 21 porodica interno raseljenih lica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
