Danas pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju jesenji Krstovdan, praznik posvećen Časnom krstu, jednom od najznačajnijih simbola hrišćanstva.
Ovaj dan, poznat i kao Vozdviženje Časnog krsta, slavi se 27. septembra i obeležava se strogim postom, liturgijama i molitvama, uz duboko poštovanje duhovnih i narodnih običaja.
Duhovni značaj Krstovdana
Praznik podseća na pronalazak krsta na kojem je razapet Isus Hristos, koji je, prema predanju, pronašla carica Jelena u 4. veku u Jerusalimu.
Ovaj događaj simbolizuje pobedu vere, žrtve i nade.
Jesenji Krstovdan ima posebno mesto u narodnoj tradiciji. U mnogim delovima Srbije, ovaj dan označava prelazak u jesen, kada se priroda smiruje, a domaćinstva se pripremaju za zimu.
Post na vodi deo je običaja, dok se u nekim krajevima, poput istočne Srbije, bere bosiljak koji se koristi u verskim obredima.
U selima se često blagosiljaju polja i domovi, a porodice se okupljaju uz jela od sezonskih plodova, poput šljiva i grožđa, slaveći bogatstvo jeseni.
U duhu Krstovdana, podseća se na važnost porodičnih veza i zajedništva. Mnogi danas posećuju grobove svojih najmilijih, paleći sveće i moleći se za njihove duše.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
