Jan Klif: Potrebna revizija budžeta opština na Severu

For English version, please click HERE

INTERVJU: Ambasador Velike Britanije u Prištini ekskluzivno o Trepči, saradnji sa opštinama na Severu Kosova, budžetima, duplim platama i kosovskoj institucionalnoj krizi

Ambasador Velike Britanije u Prištini Jan Klif je nedavno iznenadio grupu poljoprivrednika Severnog Kosova kada im se na tečnom srpskom obratio prilikom uručivanja 40 ugovora o poklonu za motokultivatore. Srpski je prethodno naučio služeći u Bosni i Hercegovini. Ovom iskusnom diplomati, zaljubljeniku u istoriju i umetnost, poljoprivreda nije strana – iako u šezdesetim, vitalni Britanac dolazi iz istočne Engleske, poznate po plodnoj zemlji. Kaže da “snagu poljoprivrede” na Balkanu vidi tokom čestih putovanja kroz Vojvodinu, na putu ka svom domu, koja ga podseća na njegov kraj; dodaje i da na Kosovu vidi pozitivnu promenu u odnosu na ono što ga je “zapanjilo” kada je ovde stigao pre tri i po godine, a to je “zanemarujući” odnos prema poljoprivredi. Kosovo je mesto koje uvozi hranu, “a jedna je od najsiromašnijih zemalja”. Umesto seljaka i neobrazovanih ljudi koji su se jedini bavili poljoprivredom i odnosa prema poljoprivredi kao nečemu što nije bilo važno, Klif kaže da se na Kosovu poljoprivreda sada sve više shvata kao grana koja može doneti velik uspeh i obezbediti nova radna mesta. Iako je povod susreta donacija za poljoprivrednike, u etno restoranu “Zavičaj”, u živopisnom krajoliku na putu od Zvečana ka Zubinom Potoku, sa Jan Klifom razgovaramo pre svega o konkretnim i aktuelnim pitanjima iz dnevne politike Severnog Kosova i Prištine.

Kakvu saradnju imate sa gradonačelnicima opština Severnog Kosova i ostalim političkim predstavnicima odavde?

Sa svima njima radimo, redovno se viđamo sa svom četvoricom. Mislim da je problem koji se sa terena podigao sada izuzetno težak zbog toga što je srpska opština fundamentalno drugačija od strukture kosovskih opština. Zbog toga imamo probleme sa budžetima koji još uvek nisu rešeni. Za mnoge službe koje postoje u srpskoj opštini nema izvora finansiranja u kosovskom sistemu, tako da ima ljudi koji nisu deo opštinskog budžeta. Sve to sa novim opštinama i novim gradonačelnicima na Severu uzima užasno puno vremena. Ali, kada razgovaram sa njima, uključujući i gradonačelnika Mitrovice, oni jasno ističu važnost poljoprivrede kao podsticaj za male biznise, tako da se nadamo da možemo da uradimo više. Mi smo u vezi sa malim biznisima već dosta uradili u Zubinom Potoku, kao i ovde u Zvečanu, a u Leposaviću i u Južnoj Mitrovici uradili smo još jedan projekat sa tzv. malim poljoprivrednicima i to kao zajednički projekat sa Karitasom, kako bismo približili Albance i Srbe.

Ipak, Severno Kosovo ima višedecenijsku tradiciju industrijske zone, pre nego poljoprivredne?

Naravno, da. I mi imamo udeo u istoriji ovog regiona, jer je Trepča prvobitno bila britanska investicija. Mislim da samo zato što podržavamo poljoprivredu, to ne znači da ne treba da se bavimo industrijom. Mislim da će Trepča i u budućnosti biti vrlo važan ključ za ekonomiju u ovom regionu, ali to naravno traži ogromne investicije. Potrebne su investicije ne samo u modernizaciji proizvodnih kapaciteta, već je potrebno da se Trepča dovede do standarda zaštite životne sredine, što će zahtevati dugoročnu perspektivu investitora. Ponekad pomislim da ljudi ovde misle, ukoliko se Trepči da novac, oni koji bi investirali, profit bi onda dobili za jednu, ili dve godine. A ja mislim da je zapravo potrebno deset, ili možda i dvadeset godina investiranja, i to zbog potrebe za ogromnim ‘čišćenjem’ životne sredine.

Sećam se vrlo sličnih reči koje je 2000. godine, tadašnji šef UNMIK-a Kušner rekao kada je međunarodna zajednica preuzela kontrolu nad Trepčom, najaviviši i konkretne visoke cifre koje će međunarodna zajednica uložiti u obnovu. Od tada je prošlo već petnaest godina, a još uvek se nije ništa dogodilo?

Pa, to je vrlo teško pitanje, jer, pre svega, mislim da Kosovska agencija za privatizaciju, koja je pod kosovskim sistemom odgovorna za Trepču na severu i na jugu, zaista nema kapacitet da reši ovu vrstu komplikovanog projektovanja finansijskog ulaganja koje Trepča zahteva. Mi znamo da je odlazeći ministar za ekonomski razvoj pripremio zakon koji pokriva Trepču i još nekoliko preduzeća i prema kojem je ovo ministarstvo nadležno da pronađe javno partnerstvo. Taj zakon je ipak ‘izgubljen’ nakon raspuštanja parlamenta, ali mislim da ima mnogo ljudi koji misle da je to zaista put za rešenje pitanja Trepče. I naravno, imamo problem da je u stvarnosti Trepča sa Severa ‘decentralizovana’ u odnosu i na prištinske i na beogradske strukture, tako da mislim da ukoliko bude bilo ulaganja u Trepču, a mislim na vrstu metalurške industrije, onda moramo da imamo političko rešenje problema.

Da li je Evropska unija zaista posvećena konkretnom rešenju ovog pitanja? Postoji li ikakav konkretan plan?

Ne mislim da je EU zaista fokusirana na ovo pitanje. Mi kao Velika Britanija, na primer imamo kompanije (za metalurgiju, prim. red.), moguće je da takve kompanije postoje i u Nemačkoj i SAD-u, ali ne mislim da je ovo pitanje u fokusu Brisela. Naravno, moramo i da se suočimo sa stvarnošću da je kosovska vlada vrlo jasno rekla da nije spremna da razgovara o ovom pitanju u procesu dijaloga, zato što Trepča na Severu, kao deo Kosova, nema ništa sa Srbijom. Jedan, ili dva rudnika su pod ABF-om, ali u svakom slučaju ne znam kako ćemo to nastaviti. Potrebna nam je vlada u Prištini, a zaista mislim da nam je potreban novi zakon. Odluka koja se mora doneti jeste poslovna, a svi ti poslovi su i politički. Imate na primer međunarodne investitore iz Velike Britanije, koji uključuju norveške kompanije, a one uključuju južnoafričke kompanije, dakle, ne samo britanske kompanije. I mislim da je to ono što nam je potrebno, verovatno najviše stranih ulaganja u Trepču. Tako da to neće biti samo jednostavna privatizacija, već vrsta javnog privatnog partnerstva poput nekih modela koji se koriste u Južnoj Africi i centralnoj Aziji, kojim će se podrazumevati dovođenje investitora, ali i osiguravanje zemlje i njenog bogatstva.

Šta Vam gradonačelnici sa Severa prenose kao glavnu poruku?

Poruka je: “Ne znamo kako da radimo sa budžetom koji nam je Priština ponudila. Treba da rešimo koji zaposleni nam u budućnosti zaista i trebaju, kako da napravimo paket za one koji nam nisu potrebni, kako da uradimo tranziciju prelaska sa srpske na kosovsku opštinu.” Ovo je zaista mnogo komplikovano. Ponekad pomislim da ono što nam je pre svega potrebno, jeste revizija  –  ko je zaposlen u ovim opštinama, ko prima platu iz Prištine, ko prima platu iz Beograda, a ko prima platu sa obe strane – što je teško, zato što neki od njih ne žele da priznaju da primaju dve plate, a neki ne žele da priznaju da primaju platu iz Prištine. Ali, kada pogledate budžet, stvarno je čudno. U Leposaviću imate situaciju u kojoj je (u budžetu, prim. red.) uključen gradonačelnik Leposavića iz 2002. U njemu su uključeni i budžeti za albanska sela u Leposaviću, ali ne i za glavni deo Leposavića, tako da mislim da stvarno treba da se počne sa revizijom ko se plaća, za šta se plaćaju, ko ih plaća. Očigledno je to da niko ne treba da prima duplu platu iako je stvarnost drugačija – i onda da počnemo da radimo.

Kada revizor i revizija po Vašem mišljenju, mogu da profunkcionišu?

Mislim da je to nešto u čemu EU, UNDP, USAID – svi oni – treba da pomognu, jer je to velik posao.

Da li Vam je poznata informacija da su predstavnici međunarodne zajednice i kosovske administracije spremni da, kao vrstu kompromisa, do 2016. godine obezbede plate za postojeći predloženi broj zaposlenih u opštinskim administracijama, kao i u institucijama koje se plaćaju iz opštinskog budžeta na Severu Kosova, ali da u narednim budžetima neće biti više mesta za veći broj zaposlenih?

Pa mislim da je gorka stvarnost ta da u svim zemljama regiona imate opštine sa viškom zaposlenih, jer su one zapošljavale službenike na način na koji su opštine zapošljavale ’80-ih i ’90-ih. I svuda, uključujući i moju zemlju, promene – nove strukture menadžmenta – znače manji broj ljudi. Ono što je na Kosovu potrebno da uradimo jeste da pokušamo da pokrenemo stvarnu ekonomiju, tako da se ne desi da odjednom toliko mnogo ljudi postane nezaposleno. Potrebno je da se pokrene ekonomija, ali mislim da će svuda broj zaposlenih u vladi, u budućnosti biti manji.

Kako vidite rešenje institucionalne krize na Kosovu? Šta je realnije po Vašem mišljenju, koalicija PDK – (V)LAN, ili novi izbori?

Mi i dalje mislimo da poslednji izbori nisu imali baš najbolji ishod, ali ono čega se morate setiti jeste da su ovi izbori, na kojima je došlo do pristojnog učešća ljudi sa Severa, bili najbolji izbori koje je Kosovo ikada imalo. Evropska unija ih je u potpunosti odobrila. To (mogućnost novih izbora, prim. red.) nije baš dobra poruka za ljude u Briselu i evropske komesare, moje predstavnike u Briselu. Ako ovi veoma dobri izbori sada jednostavno dovedu do drugog seta izbora – a svi govore da ukoliko bude novih izbora, biće to loši izbori – svi će doći u iskušenje da varaju zato što će se ljudi boriti za svoje poslove, ljudi koje je PDK ponovo postavila u institucijama, ili oni koji misle da je njihov posao postao nesiguran. Opasnost od manipulacija je ogromna. A izbori i koštaju. Za zemlju koja nema velike finansijske resurse za još jedan krug izbora, oni će biti skupi, a moguće je da će rezultat biti manje više isti i imaćemo isti problem. Mislim da je to, da tako kažem, poslednje rešenje. A što se tiče koalicije, pogled britanske vlade je takav da je to stvar kosovskih političara, oni to moraju da reše. To je test za Kosovo. Ukoliko kosovski političari to ne budu mogli da reše, onda će to naravno 'preći u ruke' onih  zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo i koje će reći – “ovo je nefunkcionalna zemlja” – to će biti poruka. Naša poruka je jednostavna: političari treba da ovaj problem prevaziđu, oni treba da podrže napore predsednice i treba da primene odluke Ustavnog suda. Ipak, znate da imamo situaciju u kojoj je sasvim jasno da usled odluke Ustavnog suda, PDK ima pravo da nominuje predsednika skupštine, i on mora da bude iz PDK, jer je PDK najveća politička grupacija kako je Ustavni sud odredio. Ali, jasno je da koalicija VLAN ima većinu glasova i da koalicija ima najveći broj poslanika.

Greši li javnost koja percipira ovaj problem zapravo kao borbu dva čoveka koja žele vlast – Hašima Tačija, koji ima uticaj kroz institucije i ne želi da je se odrekne i Ramuša Haradinaja,  koji veoma želi da zauzme mesto premijera?

Pa to jeste deo toga, ali ne mislim da je to cela priča. Treba se setiti da je LDK druga najveća partija, da je mnogo problema koje imamo sada u vezi sa predsednikom parlamenta, zato što prema koalicionom sporazumu, to je Isa Mustafa koji treba da bude predsednik parlamenta. Onda ne treba zaboraviti dimenziju Samoopredeljenja, koja je dosta velika partija i ne smemo takođe da zaboravimo dimenziju manjina. Imate deset srpskih poslanika, deset poslanika iz drugih zajednica i svi oni imaju interese.

Da li bi situacija bila drugačija da srpski poslanici nisu glasali letos za Isu Mustafu kao predsednika parlamenta, to jest, da li bi kriza kraće trajala?

Ne, ne mislim zapravo da bi to napravilo neku razliku. Siguran sam da su to uradili zbog brojki. Mislim da je važna stvar u vezi sa članovima parlamenta iz srpske zajednice i ostalih manjinskih zajednica taj da oni ne bi trebalo da budu odlučujući faktor koji imaju kosovski Albanci. Mi ne mislimo da poslanici iz tih zajednica misle da bi oni na kraju trebalo da budu ti koji odlučuju po pitanju izbora – Tači ili Haradinaj, ali su rekli da će podržati ko god bude formirao vladu. A kada dobijete brojeve, VLAN kaolacija, plus manjine, čak i bez Samoopredeljenja, dolazite do broja poslanika od više od 60. Tako da razumem zašto su to uradili, i razumem zašto Srpska lista kaže “mi nismo za to da  Samoopredeljenje vodi dijalog,” i zato što ja mislim da ni mi nismo za to takođe, barem smo vrlo jasno naglasili da je nastavak dijaloga Beograda i Prištine od apsolutne važnosti.

U ovom razgovoru ste malopre pomenuli uspešnost izbora kroz “pristojno učešće” Srba na njima. Da li Vam je poznato da su Srbi na Severu praktično bojkotovali ove izbore, za razliku od lokalnih? Iako nije bilo problema na samom glasanju i situacija je bila mirna, ipak, ljudi odavde nisu glasali i toga je svesna i međunarodna zajednica, ali izgleda kao da se svi pretvaraju da to nisu videli?

Ja se sa tim ne slažem. Znam da je prema onome što znam, postojao određen stepen ohrabrivanja prema ljudima da glasaju, ali koliko znam, 25 procenata je glasalo.

Vaša ekselencijo, ne znam da li ste obišli glasačka mesta na Severu tokom izbora, ali mi jesmo i kamerom smo na jednom mestu zabeležili prazno biračko mesto tokom čitavog dana. Ipak, na kraju dana, u glasačkim kutijama bilo je listića…

Ali, u redu. Da li će predsednica Kosova Jahjaga otići u Beograd?

Ne znam, moraćete njih da pitate.

Za verziju intervju koji je izvorno rađen na engleskom, kliknite OVDE.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.