Srbija je ostala u kategoriji dva, ali je u toj državi potrebno dodatno pratiti situaciju, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu, koji je u američkoj prestonici predstavio državni sekretar, Entoni Blinken.
Razlog za to, kako je precizirano, bio je slučaj sa 500 vijetnamskih radnika koji su – navodi Stejt department, bili prisiljeni da rade u fabrici kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu.
Kategorizacija država
Države su rangirane u tri kategorije, prvu, drugu i treću, sa tim da druga ima i potkategoriju koja podrazumeva dodatno praćenje situacije neke države u borbi protiv trafikinga.
Države koje se nađu u trećoj kategoriji mogu biti sankcionisane ili im, pak, može biti ograničen pristup pomoći Sjedinjenih Država ili međunarodne zajednice.
„Vlada nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu u fabrici koja je u vlasništvu Narodne Republike Kine“, piše u tekstu kojim se aludira na radnike angažovane tokom izgradnje fabrike automobilskih guma Linglong tajers nadomak vojvođanskog grada Zrenjanina.
Za to je javnost Srbije saznala od nevladinih organizacija i nezavisnih medija.
„Prema verodostojnim tvrdnjama vijetnamski radnici suočavaju se sa prinudnim radom na gradilištu fabrike za proizvodnju guma u vlasništvu Narodne Republike Kine u Zrenjaninu“, ukazano je u izveštaju Stejt departmenta – uz napomenu da su agencije za zapošljavanje u Vijetnamu organizovale prevoz, vize i smeštaj – što su naplaćivale između 2.000 i 4.000 dolara.
„Marta 2021. oko 500 vijetnamskih radnika u Srbiju je došlo očekujući da će raditi u fabrici za proizvodnju avionskih delova i za to biti plaćeni 775 evra, odnosno 800 dolara mesečno. Lokalne nevladine organizacije i mediji izvestili su o naznakama da su od novembra 2021. podvrgnuti prisilnom radu – tako što su im oduzimani pasoši, ograničavano kretanje i komunikacija“, precizirano je u tekstu.
Takođe, ukazano je da je vijetnamskim radnicima, kao mera pritiska, nije isplaćivana zarada, kao i da su bili prisiljavani na prekovremeni rad.
„Smeštaj u kom su boravili bio je neadekvatan i često nisu imali dovoljno hrane. Vlada Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne navode o prisilnom radu i umesto toga tvrdi da vijetnamski radnici nisu bili žrtve trgovine ljudima“, precizira američki Sekretarijat za spoljne poslove u tekstu izveštaja.
U generalnoj oceni učinka Srbije navedeno je da njena vlada u potpunosti ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali, kako je navedeno, ulaže značajne napore da to učini.
„Vlada nije iskazala snažnije napore u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni izveštaj – uzimajući u obzir i poteškoće uzrokovane pandemijom koronavirusa. Nedovoljno napora uloženo je u identifikovanje žrtava, kao i primenu standarda za to“, navedeno je u tekstu – uz napomenu da je bilo poteškoća i u specijalizovanim ustanovama za zbrinjavanje oštećenih.
„Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima nedostajalo je osoblja, sposobnosti i resursa neophodnih za adekvatno zbrinjavanje žrtava i obezbeđivanje smeštaja za njih. Savet za borbu protiv trafikinga se nije sastajao, a Vlada Srbije nije usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i 2022. godinu“, istaknuto je u izveštaju.
Među iskoracima pobrojani su napori u istragama.
„Ti napori uključivali su istragu više osumnjičenih, kao i reviziju indikatora koji služe za identifikovanje žrtava trgovine ljudima među školskom decom. Vlasti Srbije povećale su novčanu sumu koju izdvajaju za Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. To telo sklopilo je sporazume sa kompanijama koje obezbeđuju hranu, sredstva za higijenu i druge vrste donacija za žrtve. Vlada je oformila koordinaciono telo za podršku žrtvama tokom postupka protiv osumnjičenih zbog trgovine ljudima, kao i četiri radne grupe zadužene za borbu protiv trgovoune ljudima, dok je zaštitnika građana imenovala na funkciju izvestioca za trgovinu ljudima“, neki su od zaključaka u tekstu.
Kao preporuke u borbi protiv trgovine ljudima navedene su preduzimanje istraga, krivičnog gonjenja i kažnjavanja trgovaca ljudima, kao i zvaničnika koji su povezani sa time. Deo njih odnosi se i na slučaj vijetnamskih radnika i više drugih oblasti.
„U potpunosti istražiti navode o prisilnom radu u fabrici za proizvodnju guma u vlasništvu Narodne Republike Kine. Pomoći i zaštiti vijetnamskim radnicima. Povećati napore u identifikovanju žrtava, uključujući i migrante bez dokumenata, osobe koje se bave prostitiucijom, izbeglice, tražioce azila i decu bez pratnje koja prosjače. Dodeliti dovoljno resursa koji će Centru za zaštita žrtava trgovine ljudima omogućiti identifikovanje žrtava, osnažiti napore za njihovu zaštitu i otvariti sklonište za žrtve trafikinga. Obezbediti adekvatna novčana sredstva nevladinim organizacijama koje pružaju podršku žrtvama trafikinga“, sugeriše, između ostalog, Stejt department.
U izveštaju se podseća da podaci prikupljeni tokom poslednjih pet godina ukazuju da su žrtve trafikinga u Srbiji žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u zemlji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku. Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama (uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksembrug, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku) i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Krijumčari eksploatišu i decu iz Srbije, posebno Rome, kao seksualno roblje ili neplaćene radnike, a primoravaju ih i da prose i bave se sitnim kriminalom. Strane žrtve identifikovane u Srbiji potiču iz Albanije, Kameruna, Hrvatske Danske, Nemačke, Malija, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
