Izveštaj: Kosovo stanica na putu droge iz Albanije i Turske ka Evropi; milionski prihodi od krijumčarenja migranata

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Granica Albanije i Kosova identifikovana je kao tranzitna ruta za marihuanu do Evropske unije, kao i tranzitna ruta heroina iz Turske u zemlje EU.

Novi izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala ukazao je na porast aktivnosti kriminalnih grupa u regionu u pogledu krijumčarenja migranata i droge, kao i pranje novca kroz građevinarstvo i kockanje. Izveštaj opisuje rute krijumčarenja droge i migranata kroz zapadni Balkan i baca svetlo na cene i profit od ovih ielgalnih aktivnosti, kao i pranje novca.

Prema izveštaju, deo albanskog kanabisa odlazi u Tursku i zemlje EU preko Kosova.

„Iz Albanije droga prolazi do Kukeša i Prizrena prema Uroševcu i Gnjilanu na Kosovu, da bi prešla u Srbiju, gde su graničari dobro plaćeni evrima. Još jedan važan put za drogu je Peć – Rožaje prema Novom Pazaru, tvrde autori izveštaja.

Ali, albansko-kosovska granica takođe je identifikovana kao područje za prelazak heroina iz Turske u zemlje EU kroz luku Drač.

U izveštaju se navodi da heroin dolazi u region iz Turske, dok u Albaniju ulazi iz Kukeša, preko Kosova i odlazi u Drač i preko prelaza Hani i Hoti odlazi u Crnu Goru, a u nekim slučajevima heroin se razmenjuje za kanabis.

„Elbasan je ključno središte razmene opijuma i heroina između istoka i zapada, jer se nalazi na glavnom putu između albanske obale, Grčke i Severne Makedonije“, navodi se u izveštaju.

Kokain je takođe prisutan u regionu, navodi se u izveštaju, uglavnom ga donose brodovi koji prenose voće u luke Albanije i Crne Gore iz Latinske Amerike. Izveštaj napominje da se povećala i proizvodnja i upotreba sintetičkih droga u regionu.

„Mnoga žarišta zločina su pogranični regioni između zemalja, gde se odvija niz kriminalnih aktivnosti, ali tamo je, pored kanabisa, malo zaplene droge i hapšenja važnih kriminalaca, što navodi na ideju da postoji zaštitni kišobran koji donosi koristi i održava status-quo„, dodaje se u izveštaju.

U vezi sa opojnim drogama, u izveštaju se navodi da se uzgoj kanabisa, posebno u zatvorenom prostoru, uvećao u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Bosni i Hercegovine, ali i da u Albaniji nema povećanja uzgoja. Većina kanabisa na zapadnom Balkanu, dodaje se u izveštaju, sada odlazi u Bugarsku, dok kokain putuje u Hrvatsku, Grčku, Rumuniju i Bugarsku.

U Albaniji se kanabis uglavnom uzgaja u planinskom delu oblasti Dukađin i Кroja, u gradovima Valor, Memaliaj, Tepelena, Đirokastra, Fjer, Libražd, Lješ, Malakastra, Bulčiza, navode autori.

Prema izveštaju, kilogram kanabisa košta 1.200-1.400 evra, dok je najkvalitetniji hibrid 1.600-2.000 evra.

Iz Albanije se, tvrde autori, kanabis brodom prevozi iz Valora, Fjera, Himare i Lješa u Italiju, dodk šestomesečna proizvodnja albanskog kanabisa u Italiji košta 1.800-2.000 evra po kilogramu. Druga ruta je, prema njihovim rečima, od Ohrida i Bitolja do Grčke.

Kanabis se u Grčku vozi brodom sa planina ili čak pravo sa graničnih prelaza vozilima, navodi se u izveštaju. Albanski kanabis je u Grčkoj, prema anketama, 10 odsto skuplji nego u Italiji; 2.000-2.200 evra po kilogramu, dok se kanabis uzagajan u zatvorenom prostoru u Albaniji kreće od 2.800-3.200 evra po kilogramu.

Zarada od krijumčarenje migranata 50 miliona evra

Prema izveštaju, korist od krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu je na godišnjem nivou skoro 50 miliona evra, uprkos naporima da se zatvori balkanska ruta nakon humanitarne krize pre šest godina.

„Migrantsko tržište u šest zemalja zapadnog Balkana i dalje stvara profit podzemlju, ali je mnogo niži nego 2015. godine. Pandemija kovid-19, nije značajano uticala na gašenje ilegalnih tokova“, navodi se u izveštaju o trgovini migrantima.

Za Albaniju se taj broj povećavao sa hiljadu migranata koji su prošli u 2.017. godini, na 6.000 u 2018. godini, preko 10.000 u 2019. godini na 12.000 u 2020. godini, navodi se u izveštaju.

Veći brojevi migranata su registrovani u Albaniji, Srbiji, Severnoj Makedoniji, dok su Crna Gora, Kosovo i Bosna i Hercegovina smanjile broj emigranata sa Istoka.

KoSSev: Čest ulazak migranata u Srbiju sa Severnog Kosova, Tuneli iskopani na granici Srbija-Mađarska

Srbija je u izveštaju Globalne inicijative označena kao važno odredište za azilante i migrante, jer se graniči sa četiri zemlje EU – Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, prenosi Glas Amerike.

“Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) tokom 2019. godine u Srbiju je ušlo 30.216 migranata – gotovo dvostruko više nego 2018. Ministar unutrašnjih poslova Srbije ukazao je da je u 2020. godini više od 8.500 migranata zaustavljeno pri pokušaju ilegalnog prelaska srpske granice”, navedeno je u dokumentu.

Primećeno je i da većina tražilaca azila i migranata koji pokušavaju da uđu u Srbiju dolaze sa područja Severne Makedonije – prelazeći granicu u blizini gradova Preševo i Trgovište na jugu Srbije.

Međutim, ujedno se naglašava da postoje slučajevi ulaska migranata u Srbiju sa Kosova, posebno sa Severa Kosova, i iz Crne Gore preko opština Tutin, Đerekare i Pljevlja.

U izveštaju se ujedno precizira da se za krijumčarenje migranata na relaciji Mitrovica-Srbije, bez preciziranja tačne lokacije, po osobi naplaćuje 300 evra.

Po ulasku u Srbiju, precizirano je dalje u izveštaju, migranti se krijumčare u tri moguća smera – severno prema granici sa Mađarskom, zapadno prema Bosni i Hercegovini (preko reka Save ili Drine u Republiku Srpsku ili severozapadno do Hrvatske – naročito preko gradova Šid ili Sombor.

Prema novijim informacijama, kako je navedeno, jedan od tokova kretanja je iz Srbije prema Rumuniji sa područja grada Kikinde. Takođe, ukazano je da je policija Srbije otkrila nekoliko tunela (dubokih od 3–7 metara i dugačkih do 30 metara) ispod žičane ograde duž srpsko-mađarske granice u blizina gradova Segedin, Ašothalom i Kelebije.

“Ti tuneli se smatraju relativno rizičnim zbog verovatnoće da migranti koji prelaze budu uhvaćeni ili pak zbog opasnosti od njihovog urušavanja. U zavisnosti od bezbednosti tunela i verovatnoće uspeha, cene krijumčarenja se kreću od 500 do 5.000 evra”, zaključeno je u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

Najpogodnija područja za krijumčarenje migranata su na jugu Albanije, u blizini graničnih tačaka kao što su Kakavija i Kapaštica iz Grčke, kako bi prošli kroz Albaniju, do severnih graničnih tačaka sa Kosovom na Morina-Vrbnica i Hani i Hoti – sa Crnom Gorom.

Doseljenici i azilanti se prevoze unutar zemlje po ceni od 50-70 evra po osobi u Albaniji, dok je iznos viši u drugim zemljama, u zavisnosti od broja kilometara i rizika. Za ilegalni granični prelazak kreće se od 200 do 5.000 evra, uključujući mito za pogranične službenike, navodi se u izveštaju.

Autori studije procenjuju da se za prelazak granica Grčke sa Albanijom daje od 7.5-11 miliona evra, dok na grčko-makedonskoj granici cirkuliše 11.8 do 17.7 miliona evra.

Ilegalnu dobit od krijmčarenja ljudi i droge kriminalne grupe uglavnom peru u regionu, ali veliku zaradu imaju i od ilegalnih aktivnosti van zapadnog Balkana.

Velike količine novca peru se u građevinskom sektoru, nekretninama, kockanju, turizmu, tvrde istraživači, dok se male količine peru u hotelima, restoranima, poslastičarama, barovima i klubovima, benzinskim pumpama, teretanama, voćarstu i povrtarstvu.

U studiji se primećuje da se od 2017. godine nadalje beleži građevinski procvat i novi vrhunac cena nekretnina, sa 800 evra po kvadratnom metru u 2017. godini na skoro duplo – 1.400-2.000 evra u 2020. godini.

Kriminalna grupa Valor, prema studiji, ulaže u sektor turizma sa luksuznim hotelima na obali, kao i visokim cenama, koje ne rastu zbog visoke potražnje u realnoj ekonomiji ili legitimnog razvoja sektora. Konstrukcije se izgrađuju za novac u gotovini od organizovanog kriminala i korupcije, procenjuju stručnjaci na terenu.

Tokom 2020. godine, Albanski institut za statistiku (INSTAT) zabeležio je istorijski vrhunac sa građevinskim dozvolama i dozvolama za izgradnju, iako je bio vrhunac pandemije kovid-19.

Novac koji se pere svake godine u zemljama Zapadnog Balkana, ide i do nekoliko milijardi evra, kaže se u izveštaju, te je to zločin sa visokim dobitkom i rizikom.

Autori studije Globalna inicijativa primećuje da državne vlasti malo znaju o ovom ogromnom polju kriminala i ne pružaju informacije čija bi studija mogla dovesti do oštrijih politika i aktivnosti sprovođenja zakona protiv kriminalnih grupa.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.