Izbori da bi se iskoristili Srbi; Kosovo ima pravo da se pripoji Albaniji

Održavanje srpskih izbora na Kosovu predstavlja kršenje zakona i Ustava Kosova, pri čemu je zvanični Beograd imao interes da iskoristi Srbe sa Kosova, ne da bi im omogućio demokratske izbore, nego da potvrdi državni legitimitet Srbije na Kosovu. Ovi izbori nisu zamišljeni da donesu promene, nego da ojačaju postojeću političku scenu. Srpski premijer Aleksandar Vučić je "desničar" koji je sada, u odnosu na nekadašnjeg ministra za informisanje tokom vladavine Slobodana Miloševića 1998 – 1999. godine, promenio metode, ali ne i ciljeve i stavove. Zajednicu srpskih opština ne traže Srbi sa KiM-a, već vlasti u Beogradu, a Samoopredeljenje je za dijalog sa Srbima sa Kosova, dok će do pomiranja između "Srbije i Kosova" doći kad Srbija prizna Kosovo. Nacionalno ujedinjenje Albanaca bi obuhvatalo, osim Kosova i Albanije, i druge teritorije na kojima su Albanci velika većina i Kosovo ima pravo da se pripoji Albaniji – ključne su poruke jednog od osnivača i lidera kosovskog opozicionog pokreta Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija. On je u emisiji "Slobodno srpski" govorio i o bacanju suzavca kosovske opozicije u Skupštini Kosova, za šta smatra da bi bio zločin da je Kosovo "savremena demokratija".

Srpski izbori na KiM-u nezakoniti sve dok Srbija ne prizna Kosovo i dok ne bude regularnih diplomatskih odnosa

"Bilo bi potpuno ispravno da Srbi glasaju na Kosovu za izbore u Srbiji kada bi se to obavilo u ambasadi Srbije u Prištini, a izbori su nezakoniti sve dok Srbija ne prizna Kosovo i dok nemamo regularne diplomatske odnose," rekao je Kurti. On smatra i da će 85 odsto srpskog parlamenta od sada činiti nacionalističke partije koje su protiv nezavisnosti Kosova i ne žele suočavanje Srbije sa njenom prošlošću, posebno tokom devedesetih godina, te da se za samo 15 odsto poslanika moglo reći da, politički i ideloški gledano – predstavljaju opoziciju. 

Nacionalno ujedinjenje Albanaca i sa Kosova i iz Albanije i sa drugih teritorija; 80% odsto građana za ujedinjenje

Po Kurtijevom mišljenju Kosovo u Evropskoj uniji nema alternativu, ali je EU danas "postala mnogo neoliberalna i desničarska". Nada se da će EU postati socijalna institucija u kakvu će se integrisati čitav zapadni Balkan.

Samoopredeljenje veruje da Kosova ima pravo da se pripoji Albaniji i da se to treba realizovati kroz raspisivanje referenduma sa obe strane.

“Nacionalno ujedinjenje Albanaca bi obuhvatalo, osim Kosova i Albanije, i druge teritorije na kojima su Albanci velika većina, ali ne verujem da se ovo može ostvariti odjednom. Verujem da je 80 odsto građana za ujedinjenje. S druge strane, to je naš zajednički interes.  Albanija ima more, ima planine, ima vode, Kosovo ima rudnike i minerale, takođe ima dosta plodne zemlje i naše privrede bi bile komplementarne," rekao je Kurti.


Pročitajte još: 

Špend Ahmeti EKSKLUZIVNO: Kosovo i Srbija dve abnormalne države. Za region bolje ujedinjenje Kosova i Albanije


O suzavcu u kosovskoj Skupštini: To bi bio zločin da je Kosovo savremena demokratija; bili smo normalni samim tim što smo radikalni 

Na pitanje voditelja da li je bacanje suzavca u kosovskom parlamentu od strane poslanika njegove partije legitimni oblik opozicionog delovanja u savremenoj demokratiji, Aljbin Kurti je rekao da bi to bio zločin da je Kosovo “savremena demokratija”. 

"U situaciji u kakvoj je Kosovo, gde korumpirana i kriminalizovana vlada trguje sa Srbijom i Crnom Gorom – na štetu Kosova i kada je potpuno isključila Skupštinu Kosova iz procesa donošenja odluka, mi smo bili normalni samim tim što smo bili radikalni. U takvoj ekstremnoj situaciji, ako si normalan, znači da si ekstreman," rekao je osnivač pokreta Samoopredeljenje. 

Po njegovim rečima, članovi te stranke suzavac nabavljaju na ulicama Prištine kada prikupe neeksplodirane bočice koje policija baca na demonstrante.

"Kada se suzavac baci na demonstrante to nije problem, jer su demonstranti uglavnom ili siromašni ljudi, ili srednja klasa, a kada se suzavac baci u Parlamentu kod milionera, kod ministara, onda je odjednom to toksični otrov i biološko oružje. Vlada Kosova, Mustafa, Tači i Veselji i ostali su naučili da narod bude u krizi, a da oni žive u blagostanju. Sada su i oni upali u krizu," rekao je Kurti.

Srbi deo Vlade Kosova a ne opozicije

Na komentar novinara da bi po toj logici svako, pa i srpski poslanici, mogli da bacaju suzavac ako su nečim nezadovoljni, Kurti procenjuje da to toga neće doći, jer su Srbi deo Vlade Kosova, nisu u opoziciji, mogu da uzmu reč kad god žele, imaju ministre, njima se ne ometa dijalog i donošenje odluka i, konačno, nisu organizovali proteste u kojima bi policija bacala suzavac i na njih. 

Govoreći o Premijeru Srbije, za kojeg smatra da je desničar, koji je, kako Kurti tvrdi, u odnosu na devedesete, "promenio metode, ali ne i ciljeve i stavove", ističe i da bi promene u Srbiji bile velike, potrebno je da na vlast dođe kombinacija socijaldemokrata i liberala. 

"Da bi promene u Srbiji bile zaista velike, a ne male, onda bi trebalo da u Srbiji dođe na vlast kombinacija socijaldemokrata Žarka Koraća, s liberalima Čedomira Jovanovića, jer oni priznaju nezavisnost Kosova, oduvek su bili protiv i nisu flertovali sa Miloševićem i istovremeno su spremni da započnu proces suočavanja sa prošlošću u Srbiji," kazao je Kurti i rekao da se sreo sa njima i da veruje da oni nemaju šovinistički antialbanski stav. 

ZSO ne traže Srbi sa KiM-a, već Beograd

Osvrćući se na to da je Samoopredeljenje počelo da koristi suzavac u parlamentu kada je potpisan Sporazum o ZSO, ističe da Zajednica vrši "bosnizaciju" Kosova i "prisiljava na rat generaciju naše dece". 

"Ja sam proživeo vreme rata i nadam se da neće biti više ratova na Balkanu. Međutim, da ne bi došlo do rata, na Balkanu ne bi trebalo da bude bosnizacije. Nisam siguran da će u Bosni biti mira za neko dugo vreme. Suzavac koji smo bacili se raspršio za 30 minuta, međutim, vidite da je usled bosnizacije Bosna nefunkcionalna država i posle 20 godina," kaže Kurti i dodaje da veruje da ZSO nije autentičan zahtev Srba sa Kosova, nego vlasti u Beogradu.

"Nije bilo nijednog pisma, nijednog dopisa, nijednog protesta Srba sa Kosova, na kojima bi oni tražili od Kosova dodatna prava, nego je Beograd na tome insistirao, jer je nezadovoljan Ahtisarijevim planom. Po tom planu, formirane su opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koje su se odvojile od Kosova, a sada hoće da budu zajedno protiv Kosova. I u Bosni, 1991. godine Republika Srpska je počela kao asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom, da bi  9. januara 1992. godine ta asocijacija proglasila nezavisnost, a posle toga su usvojili i svoj Ustav. Tamo smo imali rat, a u Dejtonu je stvorena totalno nefunkcionalna država," kazao je Kurti. 

Iako su kosovski zvaničnici više puta isticali da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja, on smatra da bi ZSO uvela treći stepen vlasti i to kroz koju bi bili predstavljeni interesi srpske zajednice, ali ne i drugih zajednica sa Kosova. 
 
"Na primer, Albanci koji žive u Novom Brdu bili bi manjina. Imali bi dve vrste Albanaca, one koji su većina na Kosovu van Zajednice, i Albance kao manjinu unutar Zajednice, koja nekako ostaje van Kosova," rekao je Kurti. 

Samoopredeljenje za dijalog sa Srbima sa KiM-a, nedostaje međudruštvena integracija, pomirenje kad Beograd prizna nezavisnost Kosova, i Srbe i Albance sa KiM-a "tera pogrešan ekonomski model"

"Imamo potrebu da čujemo glas Srba sa Kosova, mi smo za dijalog sa Srbima sa Kosova. Ali, ovo ne bi bio dijalog za pomirenje. Nemam zbog čega  da se mirim sa Srbima iz Gračanice, jer oni meni nisu učinili ništa loše. Do pomirenja će doći između Kosova i Srbije kada Beograd prizna nezavisnost Kosova. To nema veze sa građanima ovde na Kosovu, sa ovdašnjim Srbima. Treba da razgovaramo od dole ka gore, ne obratno, sa vrha. Potreban je društveni, demokratski dijalog za razvoj. Treba da okupimo u selu Dobratin, u Lipljanu, na primer, Albance i Srbe, poljoprivrednike, na primer, i neka pričaju o semenu, o veštačkom đubrivu, o svemu…Nedostaje međudruštvena integracija," naglasio je Kurti i upozorio na to da nestaje srednja klasa, kako kod Albanaca, tako i kod Srba, a ostaje nekoliko ljudi  koji su vrlo bogati i većina koja je siromašna, što situaciju čini opasnom.

Ukoliko se nešto ne preduzme, broj Srba na KiM-u neće se povećati

Na pitanje voditelja, Kurti se osvrnuo i na opstanak Srba na KiM-u. Smatra da i Srbe i  Albance sa Kosova "tera" pogrešan ekonomski model: 

"Nažalost, ako ne preduzmemo nešto, njihov broj se neće povećati, uprkos natalitetu. Kosovo ima najveći natalitet u Evropi, međutim, ima isti broj stanovnika kao pre 30 godina. Koliko beba je bilo rođeno, toliko je Albanaca emigriralo sa Kosova. Imali smo i poslednji talas emigranata prošle godine, a to se desilo zbog pogrešnog ekonomskog modela."

Kurti dodaje da je ubeđenje Samoopredeljenja da jedno mesto, ne samo Kosovo, nije siromašno i nije sa velikom stopom nezaposlenosti zbog istorije naroda, kulture društva, ili zbog nedostatka prirodnih bogatstava: 

"Na Kosovu imamo pogrešan ekonomski model koji tera i Albance i Srbe da napuste Kosovo, ali uprkos tome, mislim da ćemo mi nastaviti da živimo ovde zato što nemamo drugu domovinu."

Povratak Srba pravedan; Samoopredeljenje "uvek osuđivalo napade na srpske civile"

A komentarišući mogućnosti i uslove za povratak raseljenih, osnivač pokreta "Samoopredeljenje" kaže da je neophodno da se Srbi vrate na svoju imovinu i da treba da im se omogući povratak, jer je to pravedno. Tvrdi i da je njegov pokret uvek osuđivao napade ne srpske civile:

"Uvek smo osuđivali kada su napadnuti srpski civili, na primer, u opštini Istok pre nekoliko meseci, i u Goraždevcu, i u Peći je bilo napada na civile srpske nacionalnosti i mi smo osudili takav akt i osuđujem ga i ja lično danas. Civili srpske nacionalnosti ne predstavljaju bilo kakav problem i napad na civile je kriminalan akt."

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.