Izbori 2017. na pragu na Kosovu

Piše: Nenad Rikalo

Govorkanja o mogućim izborima na Kosovu i Metohiji u toku 2017. godine prerasla su u otvoreno licitiranje o izvesnom datumu održavanja izbora, mogućim post-izbornim koalicijama, o tome ko je spreman a ko ne za vanredni izborni proces. Najveće albanske partije već tri meseca vrše pripreme za izbore koji bi se održali u toku 2017. godine, što je potpuno u skladu sa opštim saznanjem da je upravo 2017. – izborna godina i da će se na jesen ove godine održati kosovski redovni lokalni izbori.

Kako su se prethodni lokalni izbori desili 03. novembra 2013. godine, Zakon o lokalnim izborima kaže da će termin održavanja lokalnih izbora na Kosovu biti: ne pre 03 septembra i ne kasnije od 03 decembra 2017. godine. Termin raspisivanja tih izbora je od četiri do šest meseci pre dana održavanja izbora. To, faktički znači da se mi već nalazimo u periodu kada je moguće raspisati lokalne izbore i za očekivati je da oni budu raspisani veoma brzo.

U organizacionom smislu za političke partije nema nikakve razlike da li su izbori lokalni ili parlamentarni, tako da ne sumnjam da su svi oni, koji imaju ambicije da participiraju u vlasti, već uveliko spremni za bilo koji izborni proces. Međutim, nas u ovom trenutku mnogo više interesuje da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora ili spajanja ova dva izborna procesa u isti dan.

Vanredni parlamentarni izbori se raspisuju kada vladajuća većina saopšti Predsedniku Parlamenta da ona više ne postoji, a Predsednik Parlamenta to zvanično, pismenim putem, saopšti Predsedniku Kosova. Tada on ima 30 do 45 dana da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Zakon mu je dao 10 dana za konsultacije i razmisljanje, koji spadaju u ovaj period do 45 dana. Kako ne postoji zakonska mogućnost raspisivanja celokupnih vanrednih lokalnih izbora za 38 opština odjednom, nemoguće je očekivati da se oba izborna procesa organizuju u junu zajedno. Ako i dođe do toga, onda je moguće da se to dogodi tek na jesen. U junu 2017, moguće je da dođe do organizovanja vanrednih parlamentarnih izbora jedino ako se vladajuća većina raspadne.

Nakon raspisivanja izbora, Centralna izborna komisija preuzima čitav posao oko organizovanja, održavanja i objavljivanja rezultata vanrednih parlamentarnih izbora. U izbornu trku, prema Zakonu o opštim izborima, mogu da se uključe već registrovane političke partije, koalicije (koalicije mogu da sačinjavaju isključivo registrovane političke partije), građanske inicijative (grupa ljudi koja želi da učestvuje na izborima ali ne i da se registruje kao politička partija), nezavisni kandidati. 

Svi oni, da bi dobili pravo da učestvuju u toj izbornoj trci, moraju da prikupe potpise i prilože potrebnu dokumentaciju uz uplatu novčane kotizacije. Jedino partije i građanske inicijative koje su se nalazile u prethodnom sazivu parlamenta, imaju beneficije da je taj proces prijavljivanja za njih pojednostavljen.

U ovom trenutku, od srpskih političkih subjekata, jedino GI Srpska lista i PDS Progresivno Demokratska Stranka će ostvariti te zakonske privilegije. Osim toga, njima pripadaju zagarantovana mesta u opštinskim izbornim komisijama i biračkim odborima, pod uslovom da se prijave za novi izborni ciklus.

Kako se ništa nije menjalo na zakonodavnom nivou što se tiče izbora, sva pravila su već poznata učesnicima. Danom raspisivanja izbora, CIK će objaviti važne datume oko prijavljivanja političkih subjekata, prijavljivanja posmatrača, prijavljivanja za glasanje van Kosova…i mnogih drugih izbornih radnji. Što se tiče Srba, njima ostaju 10 zagarantovanih mesta i kako stvari trenutno stoje, više od toga nije moguće u ovom trenutku ni dobiti. Na prethodnim parlamentarnim izborima 2014. godine je izašlo oko 45.000 srpskih glasača, što je druga najveća izlaznost kod Srba posle one od 2001. kada je Koalicija Povratak u kosovskom Parlamentu imala 22 mesta.

Zbog prethodno pomenutih prava i privilegija u izbornom procesu koje je omogućio izborni zakon, loših odnosa među frakcijama i grupama, došlo je do određenih razmoimilaženja unutar GI Srpska lista. Javnost je upoznata, praktično, od decembra 2016. godine, da stvari unutar liste ne funkcionišu kako treba, a dobri poznavaoci odnosa i prilika će reći da oni nisu funkcionisali ni od samog početka.

Ideja zajedničkog okupljanja Srba u jednu listu je prilično uspešno ostvarena na izborima 2014. godine kada je 38.000 glasača izabralo GI Srpsku listu da je predstavlja u parlamentu, što je bilo od 9 od 10 mesta u Skupštini Kosova. Odmah prilikom formiranja poslaničkog kluba i vlade 2014 godine, Srpska lista se oštro podelila na frakcije gde se stanje nije mnogo promenilo na bolje, već isključivo na gore, tokom svih ovih godina.

U ovom trenutku u CIK-u se nalaze dva zahteva za registraciju političke partije pod ovim imenom i dva zahteva da se dodeli pravo da se rukovodi sa GI Srpska lista. Situacija je prilično zamršena zbog loše prethodne interpretacije Kancelarije za registraciju političkih partija, koja je tu odgovornost sada prebacila na CIK koji će u narednih 7 dana doneti razrešenja. Činjenice su da se na jednoj strani nalaze poslanici, članovi vlade i sertifikovoni kandidati sa liste, a na drugoj se nalazi Jablanović Aleksandar kao pojedinac. On svoje pravo na vođenje obrazlaže time da je jedini osnivač GI Srpska lista, a zakon i izborna pravila to kažu drugačije. Bilo kako bilo, 11 članova CIK-a imaju dovoljno znanja i zakonske moći  da preseku ovu situaciju i da omoguće političkom subjektu GI Srpska lista da učestvuje na sledećim izborima u punom kapacitetu.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.