Iz Beča preko Zubinog Potoka, do najugroženijih

 Dragan Ilić i Milica Mandić Akcija

Ljiljana Perović iz Zubinog Potoka i njeni prijatelji Dragan Ilić i Milica Mandić, ovih dana sprovode akciju raspodele humanitarne pomoći za socijalno ugrožene, najčešće za decu. Od Zubinog Potoka do Cernice, Donje Varage, Brestovika, Lipljana, Velike Hoče, njih troje su delili računare, garderobu, novčanu pomoć.

Pomoć doniraju ljudi dobre volje sa kojima je Ljiljana uspostavila saradnju pre više od sedam godina. Uglavnom su to njene prijateljice iz Beča, Radmila Savić i Milena Vitorović, koje u Austriji sakupljaju pomoć pa je potom šalju Ljiljani, koja je uz podršku Dragana i Milice prosleđuje dalje.

„Nema broja koliko porodica smo obradovali i kupili nešto. Poslednjih dana je dodeljeno desetak računara za decu u Zubinom Potoku, Velikoj Hoči, Gušterici, ali i drugim sredinama“, rekla je Ljiljana za RTV Kim.

Osim pomoći u vidu garderobe, raćunara i nameštaja, u proteklom periodu je obezbeđivana i novčana pomoć. Nedavno je Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Cernici donirano 2.800 evra.

„Novac je predat direktoru škole Goranu Đorđeviću, za podove, table i sve što je bilo potrebno, a što je moglo da se kupi tim novcem. On je preuzeo novac, međutim, nemam izveštaj da li je nešto urađeno sa tim novcem“.

Ova žena iz Zubinog Potoka nema humanitarnu organizaciju, ali je poslednjih godina podelila više pomoći od nekih kojima je to osnovna delatnost.

„Nemam svoju humanitarnu organizaciju, prosto je to moja dobra volja i ništa više. Ja živim u Zubinom Potoku, majka sam troje dece. Postižem sve, a tokom noći sortiram garderobu po uzrastu“.

Ljiljana je za svoje dobročinstvo nagrađivana više puta, a jedno od dražih priznanja joj je ono od redakcije „Večernjih novosti“.

„To je priznaje za najplemenitiji podvig godine u Srbiji od strane „Večernjih novosti“. Imam dosta tih zahvalnica i medalja, ali meni to ništa ne znači.“

Na pitanje „kako je počela da se bavi humanitarnim radom“, Ljiljana odgovara:

„Uz pomoć svojih prijatelja i rodbine, počeli smo da prikupljamo garderobu i obuću. Desilo se to da upoznam nekoliko prijateljica u Beču koje su prihvatile moj rad. U početku su bile iznenađene kako ja, uz pomoć snalažljivosti, uspevam da radim ovo bez neke organizacije. Sada mi one dostavljaju tu pomoć i ja onda radim podelu. Desilo se da mi se javi žena iz Beča čiji prijatelj Robert hoće da donira 26 računara i tako smo mi parcijalno, dva po dva, prevozili pošto nisam u mogućnosti da u svom automobilu ponesem više. Kad prikupim više, onda nađem lokaciju, pitam za ljude kojima je to najpotrebnije. Prioritet imaju oni koji baš nemaju. Tako je to krenulo i, evo, traje nekih sedam-osam godina“.

Ona kaže da ima poduži spisak ljudi koji i dalje čekaju ili traže pomoć. Ipak, najveće dostignuće je, kako navodi, izgradnja kuće za ženu u Zubinom Potoku koja je izgubila dva sina.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.