Italijanski lekar: Vojnici KFOR-a na Kosovu konzumirali kancerogenu vodu

Vojnici italijanske misije KFOR-a, u bazi Filmski grad, u Prištini – pili su bar do 2016. godine kancerogenu vodu marke "Dea" – saopštio je vojni lekar Enio Letijeri (Ennio Lettieri), tokom saslušanja pred istražnom parlamentarnom komisijom za efekte upotrebe osiromašenog uranijuma. Voda čiji su uzorci analizirani od 2015. do 2016. godine sadržala je kancerogeni bromat klase 2b – od 65/97 mikgrograma po litru, dok je limit koji se toleriše 10. Klasa u koju spada bromat okuplja moguće kancerogene, za ukupno 285 supstanci – saopštilo je Italijansko udruženje za istraživanje kancera početkom jula, prenosi portal ilfattoquotidiano. Zdravstveni rizik po vojnike u Filmskom gradu su i "žućkasti oblaci" iz dimnjaka elektrane, na 7 km od Prištine, sa jedinjenjem fenola koji uzrukuje kancer i nakon 10 godina. Voda "Dea" se više ne koristi u ovoj bazi, ali je i dalje koriste vojnici u američkoj bazi Bondstil, potvrdio je u međuvremenu komandant KFOR-a, Đovani Fungo. Kosovski institut za javno zdravlje, međutim, demantuje tvrdnje o kancerogenosti vode. I voda iz javnog vodovoda i flaširana u skladu su sa propisanim standardima, tvrde. Za italijansku misiju KFOR-a vezuje se i afera izloženosti prašini osiromašenog uranijama tokom misije na Kosovu. Prošle godine italijanski Apelacioni sud doneo je presudu o isplati odštete (1.300.000 evra) – porodici vojnika koji je preminuo upravo nakon služenja u ovoj misiji.

Klan Kosova: Voda se više ne koristi u Filmskom gradu ali da u Bondstilu

Letijeri je naveo da se komandant KFOR-a, general Đovani Fungo "odmah složio da treba da se zaustavi distribucija i prodaja ove vode".

"Negazirana voda Dea je povučena, ali ne i mineralna voda koja se i danas deli u Filmskom gradu," dodaje se.

Međutim, Klan Kosova je u međuvremenu preneo da se ova voda ne koristi u Filmskom gradu, ali se koristi u američkoj bazi Bondstil. 

Kljan ističe da Fungo nije komentarisao zašto se voda u jednoj bazi koristi:

"Ali je rekao da na osnovu testova, proizvod nije uspeo da ispuni standarde NATO-a".


Izveštaj Letijerija objavio je portal "Italijanska republika". Dokument pogledajte OVDE

Voda "veoma sumnjivog ukusa"

Letijeri je na Kosovu, u Filmskom gradu, boravio oktobra 2016. godine, kada su mu, kako je naveo, više puta pominjali "veoma sumnjiv ukus i mineralne i obične vode koju su distribuirali u međunarodnoj kantini i u teretani takođe i koja se prodaje u restoranima i picerijama u celoj bazi." Tada je uspeo da dobije analize vode urađene 30. januara 2015. godine.

Efekti bromata – prestanak rada bubrega

Analize su, naveo je, ukazale na "prisustvo bromata" – 65/97 mikgrograma po litru.

"Efekti bromata se vezuju za prestanak rada bubrega i možda je slučajnost, ali tokom mog boravka u prištinskoj bazi imali smo slučaj pripadnika karabinjera sa akutnom bubrežnom insuficijencijom," rekao je takođe ovaj lekar, navodeći da je u bazi bio i "pacijent sa transplantacijom" koji nije trebalo ni da bude tu.

Slučaj osiromašenog uranijuma i italijanskih vojnika: Porodica dobila odštetu

Italijanska misija KFOR-a je, međutim, u fokusu pažnje javnosti bila i 2013. godine zbog 10 zabeleženih slučajeva italijanskih vojnika za koje se tvrdilo da je, kako je prenela tada Politika, za njihovo ozbiljno narušeno zdravstveno stanje odgovoran osiromašeni uranijum kojem su bili izloženi kao pripadnici trupa NATO-a tokom, i posle bombardovanja SRJ 1999. godine na Kosovu.

Jedan od vojnika koji je podneo prijavu bio je bivši pilot D. L., koji je dostavio i dopise Ministarstva odbrane, poslate tokom 1999. i 2000. godine, u vezi s rizikom koji nosi osiromašeni uranijum. Ovaj vojnik bio je podvrgnut detaljnom lekarskom pregledu posle kojeg je ustanovljeno da između njegove bolesti i učešća u operacijama, tokom kojih je korišćen osiromašeni uranijum, postoji uzročno-posledična veza.

Bivši admiral u italijanskoj Ratnoj mornarici, i prvi čovek veteranske Asocijacije vojnih žrtava i njihovih porodica (Anavafaf), Falko Akamea, izjavio je svojevremeno da podaci kojima raspolaže ovo udruženje ukazuju na činjenicu da je gotovo dve stotine vojnika umrlo posle učešća u mirovnim misijama u kojima su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma, a da je više od 3.000 obolelo od raznih vrsta karcinoma, prenela je tada takođe Politika.

Tri godine kasnije – maja 2016., Apelacioni sud u Rimu, doneo je prvu presudu za "slučajeve smrti u vezi sa upotrebom osiromašenog uranijuma" na Kosovu. Sud je presudio da italijansko ministarstvo odbrane porodici vojnika preminulog nakon misije na Kosovu – isplati odštetu od 1.300.000 evra, preneo je ilfattoquotidiano.

Odluka suda je potvrdila da "u smislu nedvosmislene sigurnosti" postoji "uzročna veza između izloženosti prašini osiromašenog uranijuma i patologije tumora", dodaje ovaj portal, podsećajući i da se pitanje smrtnosti pripadnika italijanske misije, zbog osiromašenog uranijama pokretalo još 2000. godine pred parlamentom.

Tada je Serđio Matarela, sadašnji predsednik Italije, a tadašnji ministar odbrane – tvrdio u vezi sa dva slučaja smrti italijanskih vojnika u inostranim misijama da, jedan od njih, nikad nije bio u inostranstvu, a da je drugi bio u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, "gde nikada nije korišćen osiromašeni uranijum".

"Stanje se kasnije pokazalo kao netačno. Jer u Bosni, uključujući i područje Sarajeva, američki avioni su istovarili 10.800 granata sa osiromašenim uranijumom," navodi dalje ilfattoquotidiano, ističući da se Matarela obratio ponovo senatu 10. januara 2001. godine.

NATO potvrdio da je koristio osiromašeni uranijum na Kosovu

"Što se tiče Kosova, što je poznato od maja 1999. godine, NATO je saopštio da je koristio municiju osiromašenog uranijuma u tom regionu. Ulazak trupa na Kosovo dogodio se nakon javnog saopštenja o korišćenju osiromašenog uranijuma. Kao rezultat, preduzete su odgovarajuće bezbednosne mere od ulaska naše vojske na Kosovo," rekao je Matarela, prenosi ovaj italijanski portali i navodi da Ministarstvo odbrane, iako je znalo za rizike, ipak nije preuzelo nikakve mere da zaštiti vojnike.

Zdravstveni rizik i žuti oblaci iz KEK-ovih dimnjaka, sadrže jedinjenje olova i fenola, uzrukuju kancer i nakon deset godina

"Ali, mogući zdravstveni rizici nisu ograničeni na vodu", dodaje italijanski portal i ističe da je Letijeri "izneo informacije" da se 7 km od Prištine nalazi kompanija KEK (elektrana), "čiji su dimnjaci jasno vidljivi iz Filmskog grada i iz kojih posebno u večernjim časovima izlaze žućkasti oblaci, zagađuju vazduh i čine ga iritantnim za disajne puteve".

"Prašina koja dolazi iz fabrike, istakao je (Letijeri), jedinjenje je olova, fenola (veoma kancerogenog) i drugih hemikalija, koje se  deponuju na nekoliko kilometara od prištinske baze – sedišta komande KFOR-a i baze naših karabinjera, koja je bliža KEK-u. Onda, inhalacijom i ingestijom ovih čestica, one mogu da uđu u telo i prouzrokuju rak, čak i posle deset godina," navodi ilfattoquotidiano.

Ovaj lekar zatražio je i da se italijansko osoblje podvrgne zdravstvenom nadzoru, "po povratku u svoju domovinu".

"Odgovor je bio, objasnio je (Letijeri) – da će uputiti tim da proveri ono o čemu sam izvestio i promovisanje  uključivanja vojske u podrobniji nadzor, ali nikad nikakvu povratnu informaciju nisam dobio o tome," prenosi italijanski portal reči italijanskog lekara.

Kosovski institut za javno zdravlje: Nema razloga za zabrinutost

Dan nakon što su mediji objavili vest o kancerogenoj vodi, Institut za javno zdravlje Kosova objavio je saopštenje u kojem se navodi da je "na osnovu parametara analizirane vode, voda za piće u okviru propisanih standarda za kvalitet".

"Nacionalni institut za javno zdravlje uverava građane Kosova da ovaj institut vrši stalnu kontrolu kvaliteta vode za piće iz centralnog sistema snabdevanja, kao i flaširane vode i nema razloga za zabrinutost," naveli su. 

Kompanija Dea se, međutim, nije oglašavala u vezi sa navodima italijanskog lekara.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.