Istraživanje: Srbi na Severu se osećaju nebezbedno i većina ispitanika želi da ode, veliko nepoverenje u Srpsku listu

Najveći problemi Srba u četiri opštine na severu su lična nebezbednost, korupcija i kriminal, ali i sve veća migracija mladih. Sa druge strane, u tri opštine u Preševskoj dolini, za Albance je gorući problem nepriznavanje diploma stečenih na Kosovu, pa samim tim i odlazak mladih. Ovo su podaci iz istraživanja koje su zajedno sproveli NVO „Aktiv“ iz Severne Mitrovice i Centar za demokratiju i edukaciju „Dolina“ u Bujanovcu.

Sličnosti između Srba na severu Kosova i Albanaca na jugu Srbije ima, najviše u pogledu ekonomske nestabilnosti, iseljavanja mladih ali i odnosa prema međuetničkim brakovima. I sa jedne i sa druge strane se žestoko protive sklapanju brakova između Srba i Albanaca, pokazalo je ovo istraživanje koje je danas predstavljeno u Prištini. Međutim, ovo nije jedini problem stanovnika severa Kosova i juga Srbije.

Predstavljajući podatke sa severa Kosova, Miodrag Milićević iz NVO Aktiv kao glavni problem ističe bezbednost građana. Ta zabrinutost je posebno naglašena od sredine prošle godine kada je došlo do podizanja tenzija zbog registarskih tablica, barikada, te dolaska specijalnih jedinica Kosovske policije na sever i izlaska Srba iz institucija.

„Preko 60% ispitanih na severu Kosova smatra da su definitivno ugroženi i da je bezbednosna situacija daleko pogoršana. Na jugu, odnosno u Preševu je taj procenat četiri puta niži i bezbednost građana se u tom smislu ne dovodi u pitanje“, kazao je Milićević, ocenjujući da zapaljiva retorika od predstavnika Beograda i Prištine značajno negativno utiče na odnose između Srba i Albanaca.

Milićević ističe da nažalost podaci iz istraživanja pokazuju da građani, oni koji su bili uključeni u anketi, ne vide bolju budućnost ni u naredne tri godine. „Na severu je većina građana rekla da će život biti teži, samo 24 odsto ispitanih je reklo da će biti isto, a mali je broj onih koji veruju da će biti bolje“.

„73% ispitanih Srba od 18 do 29 godina ne vidi svoju budućnost na severu“, istakao je on.

Agon Isljami iz Centra za demokratiju i edukaciju kao najveći problem ističe verifikaciju diploma.

„Za Albance na jugu Srbije je problem nostrifikacija diploma jedan od velikih probelma, svaki treći anketirani je predstavio taj problem. Albanci na jugu Srbije koji su diplomirali na Kosovu od 2008. godine od nezavisnosti, njima se ne priznaju diplome i to je direktno povezano sa migracijom mladih i nezaposlenošću. Dakle, mladi koji su diplomirali ne mogu se zaposliti i automatski su potencijlne osobe za napuštanje Preševa, Medveđe i Bujanovca“, kazao je on dodajući da i Albanci iz ovih krajeva Srbije smatraju da će u naredne tri godine njihov život biti teži, posebno oni od 18 do 29 godina.

„Obostrano priznavanje diploma bi značajno uticalo na njihov život, veruje 51% ispitaka u Preševskoj dolini“, dodao je on.

Kada je u pitanju poverenje u Vladu Kosova, ovoj instituciji više veruju Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca nego Srbi na severu Kosova. Ta razlika je ogromna, 64,3% u odnosu na 1,28%. Vladi Srbije više veruju stanovnici na severu, ali je i taj nivo nizak, dok je poverenje u kosovsku predsednicu Vjosu Osmani i predsednika Srbije Aleksandra Vučića nisko u oba regiona.

Interesantno je da je nivo poverenja Srba sa severa Kosova u Srpsku listu opao, kako u lokalne, tako i u političke predstavnike u celini.

„Videli ste jako nizak procenat ispitanika po pitanju poverenja u Srpsku listu i to je drastično odstupanje od naše prethodne Analize trendova u kojoj se SL jako visoko kotira. Svi ovi negativni trendovi koji su zabeleženi na severu Kosova su veoma jasno uticali na građane i percepciju građana gde se makar i u razgovoru direktono sa većinom njih, pogotovu u Severnoj Mitrovici, ljudi smatraju na neki način izdanim i napuštenim i od strane centralnih institucija u Srbiji ali i od strane lokalnih političkih predstavnika koje neretko smatraju direktno odgovornim za postojeće stanje na severu Kosova“, kazao je Milićević.

Stavovi prema briselskom dijalogu su slični, navodi Milićević ističući da se u poslednje vreme čuju sve glasniji zahtevi da se u pregovarački proces uključe Albanci sa juga Srbije.

„U svetlu poslednjih pregovora u Briselu takođe se na severu često čuju glasovi koji pozivaju za veće uključivanje lokalnih Srba u pregovarački proces ili konsultativni proces gde bi se neka pitanja obradila u samom procesu pregovora“.

Odgovarajući na pitanja o položaju manjina u Srbiji i na Kosovu, Agon Isljami kaže i da po pitanju dijaloga postoje očigledne razlike.

„Imamo puno razlika kada je u pitanju aspekat konačnog statusa ili poverenje u institucije. Međutim, to pokazuje da je potreban jedan trajni dijalog centralnih institucija sa manjinama kako u Preševskoj dolini, tako i na severu“, kazao je Isljami.

Ispitanici su odgovarali i na pitanja o poverenju u međunarodne institucije, pa tako podaci govore da u Preševu, Bujanovcu i Medveđi najviše veruju NATO-u, dok Srbi na Severu najviše poverenja imaju u UN i Rusiju.

Kada su u pitanju mediji, i Srbi na severu Kosova i Albanci na jugu Srbije najviše prate društvene mreže, dok je veoma nizak nivo gledanosti i slušanosti tradicionalnih medija, poput televizije i radija.

U istraživanju je učestvovalo 350 Srba sa Severa i 700 Albanaca sa juga Srbije.

Kim