Istraživanje: Stepen poverenja Srba nije nizak samo za albanske, već i za srpske političare

ngo aktiv
FOTO: Kim

Podaci dobijeni iz ovogodišnjeg istraživanja NVO Aktiv, “Analiza trendova – Stavovi srpske zajednice na Kosovu” pokazuju da je zadovoljstvo trenutnom političkom, ekonomskom i bezbednosnom situacijom veoma nisko. U poslednje dve godine poverenje prema političarima se dodatno urušilo. Ispitanici, njih 67 odsto, kažu da na Kosovu ne postoje političke partije ili političari kojima veruju.

Kosovski premijer Aljbin Kurti u predizbornoj kampanji najavio je da će organizovati neposredan dijalog sa pripadnicima srpske ali i ostalih nevećinskih zajednica, što se nije dogodilo, podsećaju u publikaciji „Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu“.

„Na neki način moto ove Vlade je bio da uspostavi neki unutrašnji dijalog sa Srbima koji žive ovde, međutim nekako se to poštansko sanduče u koje treba da se adresiraju svi problemi Srba na Kosovu izgubilo ili ga je Vlada namerno sklonila, tako da mi nemamo adresu kome da adresiramo te neke institucionalne probleme. Stičem utisak da je srpska zajednica sve manje prisutna, ne uključujući ono što se dešavalo na severu, u samim tim institucijama, čak i u onim telima koja nisu izvršna, koja su nezavisna, Srba je sve manje. Takva situacija se direktno efektuje na opštine, lokalne zajednice pa je tu sve više problema koji se poslednjih godinu dana samo nagomilavaju. Pored toga što vlast na Kosovu ne rešava probleme srpske zajednice, nekako je čudno što međunarodna zajednica koja je ovde prisutna sve više pasivna po tom pitanju i postaje samo nemi posmatrač”, smatra glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac Darko Dimitrijević.

Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević ukazao je na apsolutno odsustvo od strane centralnih vlasti za fukcionisanje ključnih mehanizama za zaštitu prava nevećinskih zajednica na Kosovu.

“Odsustvo institucijalnog dijaloga uključujući i nedostatak interesovanja, čak i u redovima političkih predstavnika srpske zajednice, ne može da bude dobro ni u kom slučaju, dobro za bilo koji demokratski proces. Nažalost, videli smo kako se jedna epizoda završila nedavno, napuštanjem svih institucija na severu Kosova i u ovom momentu veoma je jasno da imamo institucionalni vakuum za koji u ovom momentu niko ne može da kaže kada će on biti eliminisan iz tog prostora i da li će biti moguće u narednom periodu i u tako kratkom roku ponovo uspostaviti fukcionalnost institucija na severu Kosova”, smatra Milićević.

“Nažalost, čini mi se da kada institucije čuju da pripadnici vlasti ne ispunjavanju svoja obećanja kada govore o nevećinskim zajednicama zapravo nemaju neku vrstu motivacije da se dodatno angažuju na rešavanje problema. Mi smo tokom istraživanja ustanovili da većina opštinskih Kancelarija za povratak i zajednice koje bi trebale da budu taj ključni hab (hub) u procesu rešavanja problema nevećinskih zajednica praktično ne fukcionišu. Građani na lokalnom nivou nisu obavešteni, niti znaju da postoje takve institucije na lokalnom nivou”, rekao je Igor Marković iz NVO Aktiv.

Odabirom savetnice (Elizabet Ketrin Goving) premijera za nevećinske zajednice, prema Markovićevom mišljenju poslata je indirektna poruka pripadnicima nevećinskih zajednica da nisu zainteresovani za rešavanje njihovih problema.

“Uzevši u obzir činjenicu da osoba koja zauzima tu poziciju nije upućena u sve probleme sa kojima se suočavaju svi pripadnici nevećinskih zajednica”, zaključio je on.

Nizak nivo poverenja u čelnike Srpske liste

Podaci iz istraživanja pokazuju da stepen poverenja u političare i političke partije nije nizak kada su u pitanju samo albanski političari, već i srpski. Tek 8 odsto ispitanika je navelo da ima povrenje u Srpsku listu, dok je taj procenat prošle godine iznosio 10 odsto.

“Pitanje vezano za poziciju Srba u političkom smislu na Kosovu je zaista kompleksno. Sa jedne strane predsednik i Vlada Srbije ne žele da čuju autentične glasove Srba sa Kosova, već to rade podsredstvom Srpske liste koja vrši pritisak na to lokalno stanovništvo. Sa druge strane, imamo kosovsku vlast i političare iz albanske zajednice koje veličaju fašističkog kolaboracionistu Džafera Devu na samom startu svog mandata, kako očekivati da oni pomognu i podrže prava nekih ugroženih etničkih grupa“, smatra Dimitrijević.

U publikaciji “Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu” stoji da Srbi na Kosovu često iznose mišljenje da njihova politička zastupljenost, ne artikuliše efikasno njihove potrebe na poltičkom nivou, a ovaj stav je posebno snažan u zajednici kosovskih Srba južno od reke Ibar.

“Srbi koji žive u manjim zajednicama i enklavama, posebno na zapadnom Kosovu, imaju mnogo veću tendenciju nego njihovi sunarodnici na severu Kosova da se osećaju ’ostavljenim’ ili ‘ignorisanim’ od strane političara”, napominje se u publikaciji.

Nastavak porasta broja kriminalih incindenata u zajednicama kosovskih Srba podstakao je nagli pad nivoa poverenja u bezbednosnu situaciju.

Istraživanjem je utvrđeno da je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine u srpskim sredinama dogodilo ukupno 87 incidenata u 25 opština širom Kosova.

Tokom 2021. godine NVO Aktiv je zabeležila ukupno 24 incidenta koji su obuhvatali nanošenje štete, vandalizam i/ili krađu imovine koja pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi i koji su se uglavnom desili u manjim, izolovanim sredinama. Uz to zabeleženi su i slučajevi sknavljenja pravoslavnih grobalja u Goraždevcu, Orahovcu i Kosovu Polju.

U publikaciji su istaknuta tri su ključna interesa koja bi trebalo unaprediti kada je u pitanju srpska zajednica na Kosovu: poboljšati bezbednosne uslove života, naročito onih Srba koji žive južno od reke Ibar. Omogućiti održivi povratak raseljenih Srba i bezbednosno zaštititi kulturno i istorijsko nasleđe SPC na Kosovu.

Istraživanjem “Analiza trendova – Stavovi srpske zajednice na Kosovu” koje je sprovedeno od juna do avgusta ove godine, bilo je obuhvaćeno 540 ispitanika, glavni nalazi istraživanja pokazuju da samo 7 odsto anketiranih smatra da se situacija na Kosovu odvija u dobrom smeru, dok 4 odsto podržava ideju razgraničenja.

Od 2017. godine procenat ispitanika srpske nacionalnosti koji ima neka lična dokumenta izdata od strane kosovskih institucija porastao je za 33, tako da danas iznosi 92 odsto.

Podaci pokazuju da gotovo svaki šesti ispitanik ne veruje da će Zajednica srpskih opština biti formirana, dok 55 odsto anketiranih smatra da će život za Srbe na Kosovu biti gori za tri godine.

Kim



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.