Ajriš Tajms: Strahovi oko razmene teritorija ujedinili mnoge Srbe i Albance sa Kosova

Izvor: Irish Times (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Široka multietnička opozicija na Kosovu razgovaraće o graničnim promenama sa Srbijom

Sa male terase njenog stana u Gračanici, Rada Trajković ima pogled na kosovska polja na kojima Srbi žive više od 700 godina.

Srpski pravoslavni manastir u ovom mestu sagrađen je 1321. godine, dok najmanje 7.000 Srba još uvek živi u Gračanici, oni koji su odlučili da ostanu na Kosovu deceniju nakon što je 90 odsto Albanaca proglasilo nezavisnost.

Trajković, lekar, bivši poslanik i oštar politički glas na Kosovu još od rata 1998-1999. godine, sada strahuje da su dani njenog naroda ovde odbrojani.

Predsednici Kosova i Srbije predložili su menjanje granica ovih zemalja s ciljem da konačno uspostave normalne odnose, a što moraju da urade kako bi imali bilo kakvu šansu da se pridruže Evropskoj uniji.

Takav dogovor bi mogao da vrati Sever Kosova sa srpskom većinom pod vlast Beograda, ali bi njihove sunarodnike u Gračanici i drugim „enklavama“ – gde živi većina od 100.000 kosovskih Srba – ostavio izolovane duboko u zemlji u kojoj mnogi ne vide perspektivu za budućnost.

„Srbi bi definitivno otišli odavde,“ rekla je Trajković i počela da plače, prisećajući se nedavnog razgovora sa jednim starijim susedom.

„Gledao je (srpskog ministra spoljnih poslova) Ivicu Dačića kako priča na televiziji o Kosovu i rekao je trojici svojih unuka: Vidite, vidite šta on govori. Moraćemo da odemo.“

„Ovde postoji užasna panika među Srbima. Oni ne razumeju šta se dešava.“

Razmena teritorija

Mnogi ljudi na Kosovu i u inostranstvu iznenađeni su što se mogućnost promene granica i razmene teritorija na Balkanu ponovo nalazi na pregovaračkom stolu – a što je Zapad kategorično odbijao još od ratova u Jugoslaviji devedesetih godina.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton (John Bolton) i Komesar EU za proširenje Johanes Han (Johannes Hahn) izjavili su prošle nedelje da se Vašington i Brisel ne bi protivili takvom sporazumu između Srbije i Kosova, ako on ne dovede do destabilizacije regiona.

Zagovarači ove ideje, na čelu sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i njegovim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem, kažu da je potreban novi pristup – odvažan i hrabar, kako bi se osigurao istorijski dogovor i prihvatanje suvereniteta Kosova od strane Beograda.

Protivnici – koji čine veliku većinu na Kosovu – upozoravaju da bi promena granica na Balkanu mogla da prouzrokuje niz teritorijalnih i etničkih sporova, i da brzo rascepa najbolje isplanirane geopolitičke strategije koje su iscrtale zapadne prestonice.

Oni misle da bi nekontrolisano pomeranje stanovništva bilo neizbežno – Srbi bi iz mesta, poput Gračanice, krenuli ka Srbiji – a nacionalisti širom regiona bi tako videli zeleno svetlo za ostvarivanje svojih iredentističkih tvrdnji, dok bi Bosna i Hercegovina bila posebno ugrožena od strane secesionističkog srpskog lidera Milorada Dodika.

„Podela za mene znači rat,“ rekao je premijer Kosova Ramuš Haradinaj za „Ajriš Tajms“ (The Irish Times) ove nedelje, iznoseći potpuno drugačiji stav u odnosu na gospodina Tačija.

„Ako ponovo pokrenemo ono što je već dogovoreno, to znači ponovno otvaranje prošlosti, a ponovno otvaranje prošlosti u našem regionu znači ponovno otvaranje ratova. Sve ove granice su rezultat tragičnih ratova.“

Gospodin Tači želi „korekciju granica“ kako bi Kosovu pripojio srpsku „Preševsku dolinu“ – sa većinskim albanskim stanovništvom, dok visoki zvaničnici iz Beograda već duže vreme izražavaju želju da pod svoju kontrolu vrate područje na Severu Kosova, na granici sa Srbijom.

Ovo bi omogućilo, tvrde pristalice, i jednoj i drugoj strani da proglase barem delimičnu pobedu nad ovim veoma osetljivim pitanjem i da počnu da uspostavljanju normalne odnose izgrađene na kompromisu, uzajamnom priznanju i dogovorenim granicama.

„Prijatelji me nazivaju izdajicom zbog podržavanja ovog sporazuma,“ rekao je Marko Jakšić, srpski odbornik i istaknuti politički bloger u Mitrovici, etnički podeljenom gradu na Severu Kosova.

„Postoji mnogo protivnika ove ideje, ali nijedan od njih nema alternativno rešenje,“ dodaje on, uz kafu, na srpskoj strani reke Ibar, gde su ruske zastave i plakati sa likom Vladimira Putina uobičajen prizor.

„Ono što sada imamo je najgore moguće rešenje – ne može biti gore od ovoga,“ rekao je, umanjujući strahove od egzodusa stanovništva iz južnih enklava.

„Srbi sada ovde umiru u tišini… Sa ovog Kosova svi Srbi nestaće za 20 godina.“

Jakšić (34) je žestoki kritičar Vučića, ali on smatra da je ovaj potencijalni dogovor jedini način da Srbija i Srbi sa Kosova iz mučnih razgovora sa Prištinom, pod pokroviteljstvom EU, dobiju nešto i da se put obe zemlje ka mogućem članstvu u EU odblokira.

Nakon rata iz 1998-1999. godine, Beograd je u pretežno srpskim područjima zadržao uticaj na Kosovu i to formiranjem „paralelnih struktura“ na severu i finansiranjem javnih službi i socijalne pomoći.

Međutim, u procesu integracije Kosova pod okriljem Brisela, Srbija je postepeno smanjila prisutnost u svojoj bivšoj pokrajini, zbog čega je kod mnogih Srba izazvala osećaj napuštenosti, uprkos retorici – „nema predaje“, koju ponavljaju Vučić i njegovi saradnici.

Kada bi Srbija konačno priznala nezavisnost Kosova i povratila Sever, onda bi Srbi u južnim raštrkanim enklavama na jugu možda i napustili zemlju, jer ne bi želeli da prihvate budućnost koju bi oblikovala vlada u Prištini – isključivo albanske nacionalnosti, a koju mnogi optužuju za diskriminaciju i zanemarivanje njihovih (srpskih) interesa.

Tači insistira da njegov još uvek nejasan predlog ne bi prouzrokovao haos ili stvorio monoetničko Kosovo. Međutim, ovaj predlog je širok spektar kritičara odbacio – od bivšeg pobunjeničkog komandanta Haradinaja do kosovskih liberala i srpskih pravoslavnih sveštenika.

Crkveni kritičar

Najistaknutiji crkveni kritičar je Sava Janjić, iguman Visokih Dečana, još jednog 700 godina starog manastira koji je, poput Gračanice, svetska baština UNESCO-a i dokaz duboke istorijske i duhovne veze Srba sa Kosovom.

Napadnut je i vređan, kao i Trajkovićeva, i drugi protivnici podele – od strane beogradskih medija koji su lojalni Vučiću, a koji je pre 20 godina bio ministar informisanja za vreme ratnohušačkog srpskog lidera Slobodana Miloševića.

„Na Balkanu se sve ponavlja,“ Janjić je nedavno objavio na Tviteru.

„Možda zato što nas vode oni koji dele iste destruktivne ideje i porive da stvaraju sreću na nesreći drugih ljudi. Moramo reći NE – ne podelama, ne ’etnički čistim entitetima’.“

Janjić o ovom pitanju deli mišljenje sa kosovskim Albancima, kao što je zamenik lidera liberalne stranke „Alternativa“ – Iljir Deda.

„Imamo širok multietnički front protiv prekrajanja granica, a imamo i dva predsednika koji žele da pronađu rešenje zasnovano na onome šta je Milošević pokušao da uradi,“ rekao je Deda u Prištini.

„Ako sada ponovo otvorimo pitanje granice, to se neće zaustaviti između Kosova i Srbije i to se neće zaustaviti na zapadnom Balkanu.“

Deda predviđa da će, pre nego što se Tači sastane sa Vučićem u Briselu sledećeg petka i pre posete srpskog lidera predviđene dva dana kasnije, velika većina poslanika podržati parlamentarnu rezoluciju sledeće nedelje, odbacujući bilo kakvu promenu kosovskih granica.

U mesecu koji bi mogao da bude važan za Kosovo i region, Vučić će se 15. septembra sastati sa Putinom u Rusiji, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov (Sergei Lavrov) posetiće Bosnu i Hercegovinu dan kasnije, dok će se svetski lideri 18. septembra okupiti u Njujorku na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Ljudi sa obe strane kosovske etničke podele imaju neprijatan osećaj da će se o njihovoj budućnosti odlučivati iza zatvorenih vrata inostranih prestonica.

U Gračanici, Trajković je spremna da okupi opoziciju koja je protiv podele Kosova.

„Ne mogu da verujem da ljudi uopšte pričaju o tome… Kao da ne shvataju da ovde žive pravi ljudi koji žele tu da ostanu,“ rekla je ona.

„Ali mi ćemo pobediti,“ istakla je ona, razvedrivši se iznenada.

„Mislim da se ovaj projekat neće realizovati. Verujem u Boga. I takođe se nadam da će neki odgovorni ljudi u EU okončati ovo ludilo.“

Irish Times