Insajderi: Korupcija, političko uplitanje, finansijske zloupotrebe – misija EULEX-a sa puno skandala na Kosovu

EULEX
FOTO: Insajderi

Izvor: Insajderi (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; izdanje od pre 10 dana)

U najmanje tri krivična slučaja, EULEX je intervenisao kod sudija da se optuženi proglase krivim. Oni su hteli, da se nekoliko političara eliminiše sa političke scene iako nije bilo dokaza. Jedan sudija EULEX-a izneo je teške optužbe, optužujući misiju za korupciju, zloupotrebe, pretnje sudijama, i udaljavanje sa posla u slučaju da oni odbiju političke naloge. Detalje donosi Insajderi, u prvom delu serije pisanja o ovoj misiji.

Jedan bivši sudija skupio je hrabrost da se suprotstavi najvećoj misiji Evropske Unije.

Optužuje je za korupciju, političko uplitanje, pritisak i pretnje udaljavanjem sa posla sudijama i tužiocima koji se nisu povinovali političkim nalozima.

Tvrdi da je u najmanje dva slučaja bilo naloga da se kazne ljudi koji su se smatrali problematičnim u odnosu na razgovore Kosova sa Srbijom.

Bivši sudija Skupštine sudija, Malkolm Simons (Malcomm Simons), tužio je najviše rukovodstvo EULEX-a i uputio je puno sumnji sa dokazima da je ova misija bila sve drugo osim, misije pravde. Među tuženima su Mets Matson (Mats Mattson), Gerit Sprenger (Gerrit Sprenger) i Čarls Smit (Charles Smith). Smit je trenutno sudija u Specijalnom Sudu.

Optužuje EULEX i jedan deo rukovodstva ove misije da su montirali tri istražna disciplinska slučaja, da bi ga kaznili zato što se nije slagao sa načinom na koji pristupaju pravdi njegovi pretpostavljeni.

U sva ova tri slučaja pobedio je.

Simons dalje tvrdi da je tajna poljska služba, imala pristup privatnim imejlovima i uzela mu materijal. Slanjem materijala preko tih imejlova, Simons je svoju vladu u Londonu i bivšeg ambasadora na Kosovu, Rorija Okonela (Ruairi O’Connel) obaveštavao o svim ovim povredama koje su se dešavale.

Ali Simons nije dobio podršku ni od svoje Vlade, niti od bivšeg ambasadora Okonela, koji je duže vreme na Kosovu u kontinuitetu reagovao na slučajeve korupcije koji se dešavaju u pravosudnom sistemu Kosova.

Kada je u pitanju EULEX, odabrao je da ćuti.

U ovoj dugačkoj tužbi priložio je dokaze i činjenice o uplitanju i povredama unutar misije za vladavinu zakona. Ponovo je vratio slučaj britanske tužiteljke, Marie Bamieh, koju misija progoni zbog optužbi koje je iznela o korupciji.

Insajderi je obezbedio kopiju tužbe podnetu početkom ovoga meseca u Sudu Pravde Evropske Unije u Londonu.

EULEX ne komentariše optužbe

Insajderi je pitao EULEX da li ima saznanja o ovoj tužbi. Rekli su da imaju saznanja, ali nisu komentarisali optužbe.

„Mi imamo saznanja o vođenju jednog civilnog postupka u Ujedinjenom Kraljevstvu u vezi sa pitanjem zapošljavanja. EULEX nije stranka tog postupka. Međutim, sud razmatra da li EULEX treba da bude stranka u tom civilnom postupku. Pošto Ujedinjeno kraljevstvo ima pravilo o regulisanju objavljivanja pitanja koja su na razmatranju u sudu, ne možemo dalje da komentarišemo“, kaže se u odgovoru kancelarije za medije EULEX-a.

Simons otkriva kako su se i međunarodne sudije Ustavnog Suda plaćale i dobijale dnevnice a da uopšte nisu radile. Jedna sudija je plaćena na Kosovu dok je u Gruziji radila na crnom kao konsultant.

Ovaj slučaj istraživala je kancelarija EU-a protiv prevara, OLAF, koja je utvrdila zloupotrebu novca poreskih obveznika EU-e.

U tužbi, Simons je posvetio veliki prostor slučaju Klečka, u kojem su bili optuženi Fatmir Ljimaj i drugi, kao i Drenička Grupa. Oba ova slučaja su se odnosila na ratne zločine.
U prvom slučaju on otkriva da su dobili političke naloge da osude Ljimaja, dok u drugom slučaju otkriva jednu seksualnu aferu između dvojice sudija EULEX-a, koji su se prema optuženima odnosili kao životinje.

„Tokom 2013. pre mog imenovanja kao predsednika sudija EULEX-a, ja sam bio predsednik sudskog veća u jednom predmetu poznatom kao ‘Klečka’. To je bio predmet ratnih zločina sa desetoricom okrivljenih koji je obuhvatao političara Fatmira Ljimaja“, piše Simons u tužbi. „Klečka je bio važan slučaj za Misiju. Optužbe su obuhvatale torture i ubistva uhapšenih ratnih zatvorenika – Srba i albanskih civila. EULEX koji je krivično pratio ovaj slučaj bio je važan za kontinuirano angažovanje Srbije u dijalogu Beograd – Priština“, tvrdi on.

Bivši sudija Simons, kaže da je Klečka bio predmet visokog profila u koji je Misija investirala značajnu količinu energije i novca.

„Misija je bila odlučna da se Fatmir Ljimaj osudi i najvažnije – da se ukloni iz političkog života. U toku jednog sastanka početkom januara 2013, sa Metsom Metsonom (zamenikom šefa EULEX-a) on mi je rekao da Misija želi osuđenog Limaja i da je to važno za dijalog Priština-Beograd“, tvrdi on. „Misija treba da ubedi Srbiju da on jednostavno ne predstavlja interese Albanaca Kosova“.

On je objasnio da je Ljimaja i druge, sudsko veće koje je predvodio britanski sudija, proglasilo nevinim.

Prema njegovim rečima, sudija je našao da nije bilo dovoljno dokaza protiv okrivljenih (stvar se u potpunosti oslanjala na dokaze jednog čoveka sa istorijom mentalnih bolesti, čiji su dokazi bili u suprotnosti sa sudsko-medicinskim dokazima i svedočenjima drugih svedoka i koji je umro pre sudske sednice).

On optužuje bivšeg potpredsednika sudskog veća EULEX-a, Gereta Sprengera da je odmah izrazio nezadovoljstvo odlukom da se Fatmir Ljimaj oslobodi od optužbi.

Osim ovoga, objašnjava i da je slučaj otišao u Apelacioni Sud, dok je Sprenger, koji je bio nezadovoljan odlukom o oslobađanju, sebe postavio na poziciju predsednika sudskog veća.
Na ovaj način je predmet vraćen na ponovno suđenje.

Imejlovi koji dokazuju politička uplitanja

„Politička važnost ovog slučaja za Misiju ponovo je naglašena u jednom imejlu koji mi je 29. januara 2013, poslao tadašnji Predsednik sudskog veća EULEX-a, Čarls Smit, u kojem mi je zatražio da uvrstim to pitanje što je pre moguće, kako je on opisao zbog, ’brojnih razloga, većina od kojih su bili politički“, kazao je Simons.

Bivši sudija Simons, kaže i da je nakon njegovog imenovanja za predsednika sudskog veća 2013, Čarls Smit o rezultatima obavestio Misiju: „Još uvek treba da se zasuču rukavi“ u rezultatu stvari.

„Rekao je da Misija ’očekuje da se proglase osuđeni’,“ podvlači on u tužbi.

Simons dalje tvrdi da mu je Smit rekao da njegov posao može doći u opasnost ukoliko se okrivljeni ne osude.

„Prijavio sam ove događaje šefu Izvršnog odeljenja EULEX-a, Metsu Metsonu. Mets je odbio da preduzme neku radnju. On mi je takođe predložio da će se moja karijera unutar EULEX-a i EU-a ozbiljno kompromitovati ako bude pratio slučaj“, dodaje Simons.

Čarls Smit je trenutno sudija u Specijalnom Sudu, za koji se očekuje da sudi slučajeve zločina u vremenskom periodu 1998-1999. Sudija Čarls Smit (Charles L. Smith) je jedini Amerikanac koji je izabran da bude jedan od 19 sudija Specijalnog Suda koji će suditi za počinjene zločine na Kosovu.

Malkolm Simons kaže da je redovno iskazivao uznemirenost visokim britanskim zvaničnicima o tome da se sudska nezavisnost namerno krši od strane misije, pod vidljivim upravljanjem ili sa odobrenjem Brisela.

Disciplinski postupak za neposlušne sudije

On kaže da je 11. jula 2013, razgovor sa Čarls Smitom, prijavio imejlom Ambasadi Ujedinjenog Kraljevstva na Kosovu. Isti je uputio zameniku ambasadora Džo Prestonu (Joe Preston).

„Zatim sam se sreo sa Džoom Prestonom. Vrlo sam jasno predstavio g. Prestonu da je ovo vidljivo uplitanje u nezavisnost pravosuđa i nastojanje da se umeša u rezultat jednog krivičnog suđenja“, dodaje Simons.

„Razgovarali smo kako da se nastavi. Ja sam mu jasno rekao da sam očekivao da će se Ujedinjeno Kraljevstvo u moje ime uključiti u Briselu kako bi obezbedilo da sudije ne budu pod otvorenim političkim pritiskom. On mi je rekao da ne treba da se uznemiravam od takvih pretnji. Predložio mi je da moj stav u Misiji može da utiče na to ukoliko me budu doživeli kao ’problematičnog’.

Simons kaže da mu je zamenik ambasadora rekao da je Misija EULEX-a pogodna za policijsku ili vojnu misiju a da je nepogodna za misiju vladavine prava.

Simons otkriva i druge slučajeve mešanja Čarlsa Smita. Mešao se i sudiji Marioli Plasnik i sudiji Viktoru Pardalu.

„18. jula 2013, Sudija Pasnik je dobila imejl od Čarlsa Smita u kojem Smit daje uputstva sudiji Plasnik o tome kako da procesuira stvar u jednom predmetu u kojem je ona bila predsednik sudskog veća“, kaže on.

„Ja sam takođe bio prisutan 11. i 15. jula 2013, kada je sudija Pasnik primila telefonski poziv od Čarlsa Smita, stavila razgovor na interfon u toku kojeg je Čarls Smit nastojao da se umeša u isti slučaj, predlažući da ona izrekne određenu zatvorsku kaznu. Ove razgovore sam zabeležio tada na imejl“, piše u tužbi Simons.

Pomenuo je mešanja koja su učinjena drugom sudiji Vitoru Pardalu. Sam Pardal je rekao kako su Charles Smith i njegov zamenik, Gerrit Sprenger, pokušali da se umešaju u jedan od njegovih predmeta.

„Uistinu, on je (Pardal) tvrdio da su kasniji disciplinski postupci koji su pokrenuti protiv njega bili rezultat njegovog odbijanja da sledi njihova uputstva u tom posebnom slučaju“, piše u tužbi.

O ovom slučaju ne uveravanja, Simons kaže da je Charles Smith po povratku sa jednog putovanja u Brisel rekao da su razgovarali o disciplinskim postupcima protiv Viktor Pardala.
„On (Smith) kaže da je rekao osoblju EEAS u Briselu da sudija Pardal ’treba da ide’ i ’da je pitanje ili on ili ja’“, tvrdi Simons.

Bivši britanski sudija, kaže da je bio imenovan za predsedavajućeg disciplinske komisije u slučaju sudije Pardal onda kada je dobio naloge od šefa Misije EULEX-a, Bernta Borharda, da kazne sudiju.

Mešanje šefa EULEX-a

„Sudsko veće je odbacilo tvrdnje. Ujutru, dok je panel razmatrao pitanje, imao sam telefonski poziv od šefa misije EULEX-a, Bernta Borharda (Bernd Borchard), koji mi je rekao da je komunicirao sa ’Briselom’ i nastavio je da iznosi mišljenja o slučaju i predlagao kako možemo da nastavimo sa nalazima“, piše u tužbi.

„Ja sam rekao šefu Misije, da ovo pitanje pripada panelu (disciplinskoj komisiji), i da njegovo uputstvo nije bilo pravo. Ovo pokazuje o načinu u kojem se proces, koji je trebalo da bude nezavistan, u stvari vodi iz spolja“.

On kaže da zbog toga što je odbacio tvrdnje protiv sudije, Pardal, stavljen je klin kod Čarlsa Smita i Gerita Springera, koji su mu, prema njegovim rečima, telefonirali svaki dan u kancelariju i pratili svaki njegov pokret.

Ovo nadgledanje kaže da je prijavio Ketrin Firon (Catherine Fearon), specijalnoj pomoćnici šefa Misije EULEX-a, koja je delegirana od strane Ujedinjenog Kraljevstva.

Simons kaže da je nakon dolaska britanskog ambasadora u Prištinu, Rorija Okonela, njega sreo nekoliko puta zajedno sa zamenikom ambasadora, Tomasom Adamsom (Thomas Adams).

On kaže da je tokom redovnih sastanaka sa rukovodstvom EULEX-a, misija stalno isticala da uspeh zavisi od broja kazni. Na puno sastanaka šef EULEX-a je izrazio nezadovoljstvo sa brojem osuđujućih presuda.

Većinu oslobađajućih presuda izrekle su sudije iz Zapadne Evrope. U međuvremenu, misija je napravila strategiju – regrutovanje sudija i tužilaca iz zemalja Istočne Evrope, kao Poljska, Bugarska i Rumunija, jer prema proceni, ove sudije je menadžment video kao pouzdanije i poslušnije upravo pod pritiskom menadžmenta.

Sledi:

Ko su bile pouzdane sudije EULEX-a, koje su sprovodile političke naloge? Kako je na nezakonit način određeno sudsko veće u grupi Drenica? Kako je predsednik sudskog veća, Sielicki, učinio članom veća svoju devojku, Anu Adamkasku Galant (Anna Adamkska Gallant)? Koje sudije dobijaju platu ne radeći na Kosovu?

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.