Najveći problemi mladih u srpskim sredinama su besperspektivnost, nezaposlenost i izolovanost. Takva je situacija i u Gračanici. Međutim, postoje organizacije koje sprovode aktivnosti koje imaju za cilj edukaciju i razvoj mladih. U Prištini i drugim većim gradovima ima više mogućnosti, samo ih treba prepoznati, prenosi RTV Kim iskustva svojih sagovornika.
Život mladih na centralnom Kosovu nije lak. Izolovanost i loša ekonomska situacija su glavni problemi po mišljenju Petra Đorđevića iz Mlade aktivne Gračanice.
„Kada pričamo sa mladim ljudima oni nam kažu da im je dosadno u Gračanici, zbog nedovoljnog broja događaja, zbog izolovanosti. Često da bi osetili neku energiju grada oni moraju da putuju po više stotina kilometara. S jedne strane je ekonomska nestabilnost, sa druge strane izolovanost i nedostatak događaja“, kaže Petar Đorđević.
Drugačijeg je mišljenja mlada Lidija Mašić iz Prilužja. Ona smatra da perspektive ima, ako postoje ideje i ako su mladi uključeni u projekte čiji je cilj unapređenje života mladih.
„Kada mene pitaju za život na Kosovu ja kažem da je sve normalno. Uključena sam u mnoge aktivnosti zbog svog ličnog napretka. Inače se bavim folklorom, igram, a odnedavno sam u nevladinoj organizaciji koja se bavi aktiviranjem mladih. Volim da sam aktivna. Ima perspektive na Kosovu, znam da mnoge organizacije nude programe stažiranja za mlade radi zapošljavanja“, kaže Lidija.
U Prištini i drugim većim gradovima na Kosovu situacija je mnogo bolja, kaže Aljban Avdulji.
„Omladina na Kosovu ima veliki potencijal, ali mislim da ne shvatamo prilike koje nam se ukazuju, na primer puno mladih u Prištini ne ide u Centar za inovaciju Kosova (ICK) i ne ide u neke institucije koje bi im pomogle da pronađu prilike za napredak. Kao što verovatno znate ako imate kosovski pasoš, niste u mogućnosti da puno putujete, ali ako prođete kroz neke nevladine organizacije, verovatno ćete naći priliku da putujete u Afriku, Ameriku ili po Evropi. Sve u svemu mislim da omladina nema toliko informacija o prilikama koje mogu da im se ukažu“, kaže ovaj mladić.
Omladinski centar i Omladinski savet u Gračanici mladima u ovom mestu nudi više aktivnosti. Od volonterskog i humanitarnog rada, do učenja Engleskog jezika i sviranja gitare. Takođe, sprovode i projekat otvorenog dijaloga.
„Pored toga što imamo taj edukativni karakter i pored toga što se tu skupljaju mladi ljudi, provode vreme, razvijaju neke svoje veštine, Omladinski savet služi kao neki ‘hab’ mladih ljudi, gde mogu da razvijaju svoje ideje. Pored toga radili smo veći broj humanitarnih akcija, onlajn ili humanitarne svirke, tako da za sve što možemo da se uključimo kao omladinci mi smo tu. Omladina je u početku bila, a i sada je, dosta pasivna. Veliki problem je da dodju prvi put i tek onda kad vide o čemu se radi, šta je u stvari taj nevladin sektor, kako je lepo raditi i učiti o tom nevladinom sektoru, onda su naši stalni gosti“, kaže predsednik Omladinskog saveta Dušan Borisavljević.
Tako je u nevladinom sektoru. Međutim, institucije, bar po mišljenju Petra Đorđevića, nemaju previše razumevanja za potrebe mladih u Gračanici, uprkos pokušajima omladine da poboljša saradnju sa lokalnim predstavnicima.
„Mladi nažalost često bivaju iskorišćeni. U toku (izborne) kampanje mladi su vrlo važna tema i uvek se priča o mladima i zapošljavanju. Na taj način pokrivamo mlade koji su zainteresovani za jednu takvu agendu, a sa druge strane pokrivaju se i stariji koji žele najbolje za svoju decu. Ali kada se sve kampanje za izbore završe, mladi opet postaju zadnja rupa na svirali i nisu nikada uključeni u strategije koje lokalne i centralne institucije prave“, rekao je Đorđević.
Iseljavanje mladih iz srpskih sredina trend je poslednju deceniju. Osim u potrazi za poslom, mladi sve češće odlaze pretežno u centralnu Srbiju radi kvalitetnijeg obrazovanja.
„Ono što ja mislim da je najbolji način da se zadrži mlad čovek jeste da može da zaradi za svoj život sam od svog rada. Definitivno u institucijama nema mesta za sve tako da, po meni, najbolji način da se zadrže mladi ljudi je otvaranje nekih biznisa, da mladi probaju nešto u preduzetništvu, ne samo odlazak u kafiće. Ljudi koji su se školovali da budu fizioterapeuti, da mogu da otvore svoj salon, devojke koje šminkaju takođe i da od svog rada žive i od toga ostanu ovde“, mišljenja je Dušan Borisavljević.
Obležavanje Dana mladih
Međunarodni dan mladih 12. avgust ove godine obeležava se u znaku tranformacije sistema ishrane i doprinosu mladih u tom pogledu. Mlada aktivna Gračanica je tim povodom organizovala malo okupljanje kako bi ukazala na potrebu zdrave ishrane i zloupotrebu pesticida.
Inače, ovaj datum se obeležava na inicijativu Ujedinjenih nacija a ima za cilj da ukaže na značaj uloge mladih ljudi u društvu, kao i da se mladi podstaknu na organizovanje aktivnosti u cilju skretanja pažnje javnosti o svom položaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
