Iluzija usnulog grada

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Iako se čini da je čitav grad Brisel utonuo u letnji san, iza ove iluzije šačica ljudi intenzivno radi na formiranju nove Evropske komisije.

Grad Brisel je domaćin nekim od najvažnijih međunarodnih institucija. Kao takav, stekao je nadimak svetske prestonice diplomatije. Shodno tome, Brisel često izgleda kao grad koji nikada ne spava. Dvadeset četiri sata grad je ispunjen konferencijama i delegacijama, koje pregovaraju o najnovijim evropskim i međunarodnim sporazumima i krizama. Ali ovih dana Brisel je radikalno drugačiji. Danas izgleda da se pandemija kovid-19 vratila. Izgleda kao grad duhova. Tokom avgusta meseca, ceo grad se prazni jer se institucije praktično zatvaraju, a osoblje migrira na letovanje u austrijske i švajcarske Alpe ili na grčku, špansku i italijansku obalu.

Međutim, iza ove zavese dubokog briselskog sna nalazi se šačica ljudi koji rade kao da se ništa nije promenilo.

Nakon završetka evropskih izbora, konstituisani su Evropski parlament i dvadeset odgovarajućih odbora. Nakon toga, Skupština je izglasala gospođu Ursulu fon der Lajen za drugi mandat predsednice Evropske komisije. I nakon toga, Sabor je otišao na odmor, dok je lopta prešla na izabranog predsednika. To je razlog za to što je Fon der Lajen u Briselu sa svojim uskim timom koji intenzivno radi na izboru novih komesara Evropske komisije i usaglašavanju programa rada za narednih pet godina. Ona je odmah nakon glasanja za predsednika EK poslala pismo 27 zemalja EU da im uputila svoje predloge za nove komesare. Do danas je dvadeset zemalja poslalo svoje nominacije. Neki su ponovo potvrdili postojeće poverenike, neki su predložili nova imena.

Sa posebnom pažnjom se prati ceo proces izbora poverenika, jer sam čin dodele resora i čin izbora lica koje će biti poverenik dovoljno govori o političkoj važnosti resora. Ceo ovaj proces je definitivno pregovarački proces, koji mora da uravnoteži namere predsednice Fon der Lajen, interese zemalja članica i stavove evropskih političkih grupa zastupljenih u Evropskom parlamentu. U svemu tome, najveća moć odlučivanja ostaje na zemljama članicama. Prilikom dodele portfelja, predsednica Fon der Lajen će uzeti u obzir interese svake zemlje članice. Nakon usaglašavanja svih portfelja i imena komesara, sa njima će biti intervjuisani parlamentarni odbori nadležni za njihova odeljenja pre nego što poslanici EP glasaju o punom sastavu Evropske komisije na plenarnoj sednici.

Razlog zašto će se ceo ovaj proces pažljivo pratiti je, kako kaže stara izreka, „Karakter je politika“. Videćemo naziv koji će biti predložen za dati portfolio i shvatićemo politički značaj tog portfelja. Na primer, dugo vremena proces proširenja je izgubio politički značaj koji je nekada imao. Zemlje članice su taj portfelj primile samo kao plan B, ako su svi planovi za dobijanje drugih portfelja propali. Imenovanje u taj portfelj smatrano je grobljem političkih karijera. Tako smo u moderno doba videli krug zaista beznačajnih komesara – od Štefana Filea do Olivera Varheljija.

Međutim, vremena su se promenila za proces proširenja. Od ruske invazije na Ukrajinu, proširenje se vratilo u epicentar evropske političke pažnje. EU je u rekordnom roku donela ključne političke odluke za proces proširenja, kao što je otvaranje pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom, Albanijom i Severnom Makedonijom. Bosna i Gruzija su dobile status zemlje kandidata, dok je Kosovo dobilo liberalizaciju viznog režima. Sve zemlje Zapadnog Balkana dobile su Novi plan rasta, vredan 6 milijardi evra.

Sada se postavlja pitanje da li su ove odluke bile samo trenutna politička reakcija EU ili ozbiljan pokazatelj volje EU da završi proces proširenja. Odgovor ćemo shvatiti vremenom, ali ćemo svakako dobiti naznaku izborom novog Poverenika za proširenje. Ako Oliver Varhelji bude potvrđen za ovu poziciju, to neće biti optimističan pokazatelj. Ako, pak, ekspanzija bude išla na važnu evropsku državu i političara respektabilnog profila, onda ćemo imati prostora za optimizam.

Pored komesara za proširenje, i sama novoizabrana predsednica Von der Lajen je proširenje postavila na vrh svojih političkih prioriteta. U svom inauguracionom govoru pred Evropskim parlamentom, ona nije oklevala da upozori poslanike na potrebu preduzimanja unutrašnjih reformi EU kako bi se pripremila za proširenje unije. U svom političkom programu, ona je obećala je da će u prvih 100 dana nova Evropska komisija objaviti „procene pre proširenja u sektorima kao što su vladavina prava, unutrašnje tržište, bezbednost hrane, odbrana i bezbednost, energija, migracije i klimatske promene”. Ove evaluacione analize su birokratski akti koji imaju za cilj da utru put političkim odlukama u procesu proširenja. U tom smislu, Fon der Lajen je jasno postavila politički ton: Proces proširenja je prioritet.

Međutim, samo će vreme pokazati da li je EU zaista odlučila da završi proces proširenja. Danas se nikome ne može zameriti to što je evroskeptičan. Prečesto u modernim vremenima EU je razočaravala čak i svoje najfanatičnije učenike. Od procesa vizne liberalizacije do dijaloga, i sami smo razumeli poteškoće procesa integracije. Dakle, vreme nas je naučilo da čašu vidimo kao polupraznu u procesu širenja. Barem, dok se ne uverimo u suprotno.