Igor Jurić: Verujem da će Amber alert do kraja sledeće godine biti aktivan u Srbiji

FOTO: Prinzscreen/RTS

Godinama unazad u Srbiji postoji incijativa da se uvede sistem Amber Alert, odnosno brzo obaveštavanje najšire javnosti o nestanku deteta. U Evropi desetine zemalja imaju taj sistem. Iako predstavnici vlasti ističu da podržavaju njegovo uvođenje do sada je malo toga i urađeno. Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu rekao je za RTS da je u ponedeljak obavešten da će biti deo tima koji će raditi na uspostavljanju sistema Amber alert i da očekuje da će se sistem uspostaviti do kraja 2023. godine.

Već devet godina se zalažete za uvođenje Amber Alerta, koji je Vaš glavni argument?

Onaj osnovni argument je upravo ono što se desilo našoj Tijani i kada smo se susreli sa situacijom nestanka deteta shvatili smo zaista kolike su manjkavosti sistema i koliko se loše rešava sama potraga za jednim detetom. Sada kroz razne projekte, edukacije koje smo radili shvatili smo da je ovo jedan pravi sistem koji bi mogao da pomogne pre svega detetu koje se vodi kao nestalo a zatim i njihovim porodicama.

Oformljena je radna grupa koja se bavi ovim pitanjem, više puta ste rekli da nedvosmisleno postoji podrška Vlade za njegovim uvođenjem, razgovarali ste sa novim ministrom unutrašnjih poslova, stigao je i dopis, šta kažu?

Nakon razgovora koji smo obavili u kabinetu ministra, u ponedeljak smo obavešteni da ćemo biti deo tima koji će raditi na uspostavljanju sistema Amber alert. U samom dopisu se navodi da će tu biti i druge institucije – osim MUP-a, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Ministarstvo za demografiju, Ministarstvo za telekomunikacije i druga nadležna ministartsva. Mislim da je ovo sada ozbiljan korak.

U slučaju nestanka deteta šta znači taj sistem?

Kada nestane dete i policija pusti objavu, prekida se TV program, radijski program, na autoputevima umesto vozite pažljivo, imaćete objavu da je nestalo dete. U tržnim centrima LED ekrani moraju da objave da je nestalo dete, na benzinskim pumpama, gde god postoji velika frekvencija ljudi, na elektronskim bilboridma, na bankomatima kada podižete novac čete videti da je nestalo jedno dete.

U proseku godišnje u Srbiji se prijavi gotovo 1.500 nestale dece, prošle godine 44 dece nije pronađeno. On se u zemljama gde je uveden pokreće tek dva do tri puta godišnje? Koji su to kriterijumi?

Konkretno ću vam reći da je prošle godine prijavljeno 1287 nestanaka od toga za 13 dece na kraju godine nismo imali infomraciju. Kriterijumi su da se zna da je dete u životnoj opasosti, ako dete koje je nestalo ima manje od 13, 14 godina, sistem svako dete na ulici u tim godinama je u opasnosti. Zavisi i kako naša država to odredi. Takođe, mora se pokrenuti i ako su detetu koje je nestalo potrebni neki medikamenti.

Ključna je i saradnja sa međunarodnim organizacijama. Kada uključite Amber alert, vi alarmirate čitavu zemlju. Koliki je rizik od zloupotreba?

Neće se pokretati za nestanak svakog deteta i za svaku prijavu. Svaka država koja ga ima u svom sistemu pokreće ga na godišnjem nivou dva, tri puta i ključno je vreme. Naša procena je da će tako biti i kod nas. Dakle ljudi ne treba da se plaše da će konstatno biti alarmirani, on da se pokreće za svako dete ne bi imalo efekta. Ako govorimo o nestaloj deci, ta efikasna potraga i brzo pronalaženje je ključno. Kada nestane dete, kada se pokrene uspešnost Amber alerta u prvih sat vremena se pronađe 25 odsto nestale dece, u drugom drugih 25, kako vreme odmiče taj procenat pada, zato je važna ta brza potraga za svakim nestalim detetom.

Prva četiri sata su, kažu, ključna. Koliko tada pomaže ovaj sistem? Kada se pokrene, koliki je procenat pronađene dece?

Kao država se stavljamo u službu pronalaska dece i daje jako dobre rezultate. U Americi u 2021. sistem je pokrenut 254 puta, 252 puta su deca vraćena uspešno kući. U Evropi 24 puta je pokrenut 21 dete je vraćeno, to su rezultati koji ohrabruju i daju nama apsolutno argument da ovo zaživi kod nas.

Malta je među poslednjim zemljama gde je zaživeo sistem. Bilo je potrebno šest meseci. Koliko brzo može da se uvede u Srbiji?

S obzirom na naše okruženje, na našu zemlju, ukoliko krene ovako nastavi se ovim putem kako je bilo dogovoreno na sastanku u MUP-u, mogu da kažem da mi do kraja 2023. godine možemo imati ovaj sistem. Moram da budem i oprezan, to je moje iskustvo sa prethodnim vldama pokazalo, ali bez obzira na to, hajde potpuno verujem da će ovo napokon zaživeti na korist svakog građanina, a pre svega svakog deteta u Srbiji.

RTS



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.