HO Kosovsko Pomoravlje: Promocija knjige „Metohijski sfumato“ održana u Novom Sadu

Prvo predstavljanje knjige Dušice Filipović – „Metohijski sfumato“ održano je 6. juna u Galeriji izdavačke kuće Prometej u Novom Sadu, saopštili su iz danas humanitarne organizacije Kosovsko Pomoravlje.

Pored autora i izdavača, na promociji ove knjige, obratili su se pesnik Miroslav Aleksić i mr Dragana Rajović sa Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić.

„Dušica Filipović Metohijskim sfumatom podseća nas na to da su Kosovci od davnina bili veliki i izdržljivi pešaci, a među njima najveći Đorđe Vojinčetović koji je svojim pešačkim podvigom otkupio Lipljansku crkvu od bezumnog ‘rušitelja i tamanitelja’ Jašar-paše Džinića, autorka nas poziva na sopstveni, intimni i iskreni, neprekidni pešački čin: fizički i duhovni povratak Kosovu i Metohiji kroz pesmu, dakle reč, kroz Liturgiju i pokajanje“, objasnila je profesorka Rajović kroz izlaganje o knjizi.

Pesnik, Miroslav Aleksić, smatra da Srbi opstaju zahvaljujući mitu, koji je važniji od istorije.

Mit je samo naš, dok istoriju već piše veštačka inteligencija – kazao je pesnik.

„Metohijski sfumato“, prema njegovim rečima, je knjiga o KiM, o Crnjanskom, o srpskom čudu, o porodici, ljubavi, istoriji i večnom trenutku“, rekao je Aleksić.

„Ovo jeste obrazovni roman, ali je i lirska poema o našem stradanju, o srpskoj ženi na kojoj sve počiva, dokumentarna proza, zbirka priča, neka vrsta narodnog kalendara u kome se može pročitati šta smo i ko smo. I sve granice među ovim žanrovima su maglovite i jedva uočljive. Knjiga je oda manastiru Draganac i njegovom bratstvu. U ovoj knjizi opisan je živi život Kosovaca, onaj o kome smo tako malo mogli da čitamo u novinama i gledamo na televiziji. I dok se u medijima govori o događajima, ovde se priča o osećanjima“, rekao je Aleksić.

Izdavači ove knjige – Izdavačka kuća Prometej, Udruženje Koreni i HO Kosovsko Pomoravlje, pozvali su prethodno ljude da prilozima „ugrade sebe u izdavanje ovog zavetnog dela“.

Preko stotinu imena ispisanih na poslednjim stranicama knjige šalju upravu tu važnu poruku – da zajedno možemo stvarati velika dela, a ne pojedinačno

Autorka, Dušica Filipović zahvalila se svima koji su pomogli da knjiga vidi svetlost dana.

Na kraju predstavljanja, pročitala je odlomak kojim se završava roman „Metohijski sfumato“:

„I tako, u pedeseti pešački dan, nakon svih onih što su se smenjivali ovde senom i žitom, pesmom i suzom, starošću i smrću, seoskim putem tek s vremena na vreme protutnje poneka velika sportska kola zakićena strašno crvenim barjakom i orlom crnim, dvoglavim. Zagrme pa proliju za sobom neku groznu buku što liči malo na muziku, punu besa i arlauka. Samo nije ovaj orao – orao Prvovenčanog, vizantijskog sevastokratora, niti despota, niti kesara. Ovaj orao je vijor smrti što ode, ode, niz vetar… Niz polje.

Srce se na tren skupi u grudvu leda. Protrne. A onda opet, vrati se milina disanja i topao letnji vazduh napuni ozeble grudi. Otopi led srca.

Radosni čas dolaska briše onaj strepnjom ucrnjen mučni čas odlaska.

Uvek je vreme da se Kosovu pođe.
Uvek je vreme da se Kosovu dođe.
Ljubav se uvek vraća“.

1 od 5