Odluka vršiteljke dužnosti predsednice Kosova Aljbuljene Hadžiju da potpiše dekrete o razrešenju sedam srpskih tužilaca predstavlja političko, a ne pravno pitanje, ocenjuje za KoSSev profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani. Smatra da su i Kosovski tužilački savet i Hadžiju odlučivali o pitanju o kojem, kako kaže, nisu ni mogli da odlučuju, upozoravajući da se „pod plaštom zakonitosti demonstrira moć“.
„Ovo nije pravno, nego političko pitanje“, kaže Hasani na početku razgovora za KoSSev.
Njegova ocena dolazi nakon što je Hadžiju jutros potpisala dekrete o razrešenju sedam tužilaca iz srpske zajednice, svega dan pošto je Kosovski tužilački savet odbio njihove zahteve da povuku ostavke podnete u novembru 2022. godine i predložio njihovo razrešenje.
Ostavke četiri godine čekale epilog
Srpske sudije, tužioci i drugo pravosudno osoblje napustili su kosovske institucije početkom novembra 2022. godine, zajedno sa pripadnicima Kosovske policije i drugim zaposlenima u institucijama, nakon političke odluke Srpske liste o kolektivnom izlasku Srba iz kosovskih institucija na severu Kosova.
Navodni povod je bila odluka Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim registarskim oznakama i smena tadašnjeg direktora Regionalne direkcije Policije za region Sever Nenada Đurića, koji je odbio da sprovodi odluke Prištine u vezi sa registarskim tablicama.
Iako su ostavke podnete još tada, Sudski i Tužilački savet o njima godinama nisu donosili konačne odluke. Ta činjenica je i otvorila prostor za pokušaj povratka dela srpskih sudija i tužilaca u kosovsko pravosuđe.
Više od 20 zaposlenih u pravosuđu zatražilo je povlačenje ostavki, dok su međunarodni i domaći pravni stručnjaci govorili da bi reintegracija mogla da usledi već tokom jeseni. Međutim, umesto toga, Tužilački savet odbio je zahteve za povlačenje ostavki, nakon čega su usledili i dekreti o razrešenju.
„O ovome je moralo da se odluči pre četiri godine“
Hasani smatra da je upravo proteklo vreme ključni problem.
„Da je neko hteo da postupi po zakonu, morao je da odluči još tada. Ne četiri godine kasnije“, kaže on.
Dodaje da su institucije propustile trenutak kada je o ostavkama moglo da se odlučuje u okviru redovne procedure.
„Sada se stvara privid da se primenjuje zakon, a zapravo se rešava političko pitanje.“
Poziva se na odluku Ustavnog suda
Hasani podseća da je Ustavni sud Kosova još 2010. godine, u predmetu poznatom kao slučaj Keška, zauzeo stav da javno podneta ostavka proizvodi pravno dejstvo i da se ne može jednostavno povući.
„Postoji odluka Ustavnog suda. Ona je jasna. Kada se ostavka javno podnese, ona proizvodi pravno dejstvo.“
Zbog toga smatra da ni zahtevi za povlačenje ostavki, niti odluke kojima su oni odbijeni, nisu suština problema.
„Sve odluke bile su nezakonite. I Tužilački savet i Hadžiju nisu mogli da imaju ovo kao predmet za raspravu.“
„Demonstracija moći pod plaštom zakonitosti“
Najkritičniji deo Hasanijeve ocene odnosi se na način na koji su institucije postupile.
„Ovo je pod plaštom zakonitosti demonstracija moći. Iživljavanje vlasti“, kaže on.
Ističe da se pitanje odlaska srpskih sudija i tužilaca nije moglo rešavati isključivo pravnim instrumentima.
„To je političko pitanje. Takva pitanja rešavaju se političkim dogovorom.“
Razrešenje nije prepreka za novi izbor
Ipak, Hasani smatra da današnja razrešenja sama po sebi ne zatvaraju vrata povratku istih ljudi u pravosuđe.
„Ljudi koji su dali ostavke ne mogu biti kažnjeni u nekoj budućoj proceduri zapošljavanja.“
Kako objašnjava, ukoliko postoji politička volja, jedino održivo rešenje jeste raspisivanje novih konkursa.
„Treba raspisati konkurse i sprovesti redovnu proceduru. To je jedini pravni put.“
Postojao je politički izlaz
Hasani smatra da je vlast, ukoliko je želela da ostavi prostor za političko rešenje, mogla da postupi na način na koji je to već činila u drugim slučajevima.
„Postojao je način. Kao što je bila odložena primena Zakona o državljanstvu na godinu dana, tako je i ovde moglo da se donese političko rešenje kojim bi se odložilo postupanje i ostavio prostor za dogovor. To je trebalo da bude politička odluka, a ne da se sada, posle četiri godine, pod plaštom zakonitosti rešava politički problem“, rekao je Hasani za KoSSev.
Prema njegovim rečima, upravo zato smatra da se čitav slučaj nije smeo svesti na formalno-pravnu proceduru, već da je trebalo pronaći politički model koji bi omogućio rešavanje pitanja povratka srpskih sudija i tužilaca u okviru dijaloga i uz saglasnost svih strana.
Šta dalje?
Pitanje povratka srpskih sudija i tužilaca poslednjih nedelja ponovo je otvoreno u okviru razgovora koji se vode uz snažno angažovanje međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije, sa ciljem reintegracije srpske zajednice u kosovske institucije.
Da li će odluke o razrešenju predstavljati kraj tog procesa ili tek novu fazu političkih pregovora, za sada ostaje otvoreno.
„Ovo nije trebalo rešavati ovako. Ovo je od početka bilo političko pitanje“, zaključuje Hasani za KoSSev.
Hadžiju dekretom potvrdila ostavke srpskih tužilaca, zvanično nema povratka
Srbi koji su napustili institucije 2022. godine ne mogu da se vrate u Kosovsku…
Povratak jednih, otkaz za druge? Pacoli raskinula ugovore za 20 službenika srpske zajednice
Više od 20 Srba povuklo ostavke u Tužilaštvu i Sudu u Mitrovici
Sudije uputile pismo Sudskom savetu o povlačenju ostavki, reintegracija moguća već 1. septembra
Hadžiju traži od Sudskog saveta da razmotri ostavke srpskih sudija iz 2022. godine
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
