Han: EU očekuje da se dogovor o ZSO primeni bez odlaganja; Beograd i Priština, a ne EU, pišu sporazum

“Dugoročno rešenje za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na međunarodnom pravu,” rekao je u intervjuu Tanjugu evropski komesar za proširenje Evropske unije Johanes Han i poručio da ono što EU sada očekuje u okviru dijaloga jeste “da se dogovor o Zajednici srpskih opština u potpunosti primeni bez odlaganja”.

Kaže da je sledeći korak podizanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine na sveobuhvatni nivo, te da je na dvema stranama da, uz pomoć visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Federike Mogerini,“ definišu sadržaj pravno-obavezujućeg sporazuma”.

Ocenjuje i da je dijalog Beograda i Prištine, uz posredstvo Mogerini, doveo do značajne normalizacije odnosa dve strane, a podsetio je i da su predsednici Hašim Tači i Aleksandar Vučić u julu 2017. godine počeli rad na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa upravo u formi pravno-obavezujućeg sporazuma.

Dogovor za nastavak evropskog puta

Han ponavlja da će od sveobuhvatne normalizacije odnosa dobrobit imati i Beograd i Priština i da će to biti od vitalnog interesa za nastavak njihovog evropskog puta.

Povodom medijskih spekulacija da je u rešavanju kosovskog pitanja ”u igri” i moguća razmena teritorija, Han je ocenio da ne veruje da strane u dijalogu žele da o svojoj pregovaračkoj strategiji diskutuju preko medija.

”Dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kome posreduje EU, za cilj ima promociju održive saradnje između dve strane, pomoć u ostvarenju napretka na putu ka EU i poboljšanje života ljudi. To je ono što se računa. Dugoročno rešenje podrazumeva održivo i realistično rešenje zasnovano na međunarodnom pravu”, dodao je Han.

ZSO primeniti bez odlaganja

Ono što EU sada očekuje je da se, ukazao je komesar za proširenje, u okviru dijaloga dogovor o Zajednici srpskih opština u potpunosti primeni bez odlaganja.

”Dogovor predviđa da se nacrt statuta Asocijacije, odnosno Zajednice, izradi za četiri meseca od početka rada na nacrtu. Kosovski premijer dao je mandat upravljačkom timu da počne rad na nacrtu 4. aprila, što znači rok do 4. avgusta”, kaže komesar za proširenje.

Johanes Han nije odgovorio na pitanje Tanjuga šta će biti ukoliko se zacrtani rok za izradu statuta ZSO probije nitida li će takav čin obesmisliti ceo tok dijaloga.

Zapadni Balkan još čvršće da se veže za EU

Kada je reč o samitu EU Zapadni Balkan koji se od danas održava u Sofiji, Han je rekao da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU i Zapadnog Balkana i da je njegov cilj da „unese novu energiju u odnose EU i Zapadnog Balkana“.

„Samit će potvrditi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i fokusirati se na program povezivanja. Bolje povezivanje koje obuhvata puteve, železnicu, energetske mreže, ali i digitalno tržište, ekonomsku integraciju, kao i međuljudske kontakte ključ je za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala regiona,” istakao je Han.

Najavio je i da će tokom samita Evropska komisija predstaviti obiman finansijski paket koji će podržati ključne projekte u oblasti povezivanja na Zapadnom Balkanu, ojačati regionalnu saradnju i pomoći da se Zapadni Balkan još čvršće veže za EU.

O sličnostima i razlikama samita u Solunu i Sofiji

Han je u intervjuu govorio i o sličnostima i razlikama između samita u Solunu (2003. godine) i Sofiji, te kazao da postoji ”jasna paralela to što će se lideri zemlja članica EU sastati sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkana i naglasiti posvećenost EU partnerima u regionu”.

”Što se razlika tiče, samit u Sofiji će jasan fokus imati na projektima od zajedničkog interesa u oblastima bezbednosti i povezivanja. Nadam se da će samit ostaviti istorijski trag pokazujući pojačani angažman EU u regionu. Isto tako očekujem da će zemlje Zapadnog Balkana iskoristiti istorijsku priliku i trenutak stvoren novom Strategijom o Zapadnom Balkanu i isporučiti reforme neophodne za integraciju regiona u Evropu,” istakao je Han.

Pored mnogih komentara da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU, kao i da novi nacrt budžeta EU do 2027. godine nije predvideo novac za eventualne buduće članice, Han kaže:

„Proširenje ostaje ključno u odnosima EU prema Zapadnom Balkanu.”

To se, dodaje, reflektuje i kroz Strategiju proširenja i novi budžet EU.

”Kao prvo, predložena nova konstrukcija diplomatskih instrumenta EU fokusira se na prioritete što uključuje i Zapadni Balkan i povećava fondove za taj region. Istovremeno član 19 predloženog budžeta crno na belo kaže da će biti prerađen ukoliko dođe do prijema novih članica. Tačno to se dogodilo i kada je Hrvatska 2013. godine ušla u EU,” podsetio je Han.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.