Grdžaliju o odnosima sa Srbijom: Trgovina je kao voda, sama nađe put

Dobra saradnja između Privrednih komora Srbije i Kosova je izuzetak u odnosima Beograda i Prištine, smatra predsednik PKK Safet Grdžaliju. "Trgovina je kao voda, sama pronalazi svoje puteve," kazao je u emisiji Dogovor!?.

O dobroj saradnji između Privredne komore Kosova i Privredne komore Srbije priča se u Njujorku, Parizu, Berlinu i drugim svetskim metropolama. Svugde, samo ne na Kosovu, kaže Safet Grdžaliju, ističući da je u Prištini važnija politička, a ne ekonomska agenda:

"Ovde dobra vest nije vest, ali od normalizacije odnosa ne treba imati strah. Treba shvatiti jednu stvar da je trgovina kao voda, sama pronalazi svoje puteve. Ono što mi radimo kao komore je da samo jačamo dijalog, jačamo partnerstvo, eliminišemo barijere. Mi imamo dnevne kontakte, svaki dan komuniciramo. Na kraju krajeva, nemamo više vremena za eksperiment jer dovoljno smo gubili i ako i dalje nastavimo da trošimo energiju u pokušaju da ulepšavamo prošlost, mi ćemo se izgubiti u budućnosti."

Grdžaliju pohvalno govori o svom kolegi iz Srbije Marku Čadežu koji je poslednje tri godine otvarao privredni sajam u Prištini.

"Imamo istu viziju, da ekonomska saradnja bude taj pokretač gradnje budućnosti svih nas. Na kraju krajeva, niko ne može da nas natera na silu da se volimo, ali ko nam brani da sarađujemo, jer od te saradnje će biti pozitivnih efekta za sve nas," kazao je Grdžaliju.

Ljudi koji pričaju o normalizaciji imaju strah od normalizacije

Međutim, dobru saradnju u trgovinskim odnosima znatno je narušila odluka ministra trgovine Kosova, Bajrama Hasanija, da uvede posebnu taksu na uvoz brašna iz Srbije. Očekivanja Grdžalijua da će taj problem biti uskoro rešen i da politika tu nije umešala prste nisu ispunjena:

"Poslovna saradnja je sto koraka ispred politike. Ako mi pravimo barijere jedni drugima ne doprinosimo našoj budućnosti, a svima nama je interes budućnost. Vi ako slušate naše političare, bilo ovde ili u Beogradu, po ceo dan pričaju o nekoj normalizaciji odnosa a na kraju sam došao do jednog zaključka da upravo ti ljudi koji pričaju o normalizaciji imaju strah od normalizacije, a to je velika greška. Jer ovo što se događa da se takmičimo ko će više napraviti barijera mislim da će za nove generacije koje će doći biti inspiracija za humor, za crtane filmove i stripove i za satiru, a nama to ne treba. Zato postoji dijalog".

Kosovo iz Srbije uvozi robu u vrednosti od 430 miliona evra

Upravo dijalog, po rečima Grdžalijua, može rešiti problem sa uvozom brašna iz Srbije.

"Ne treba tu neke tenzije, ne treba od svega toga napraviti neki spektakl jer ako mi to nećemo rešiti, hoće neko treći, a barijere ne idu nikome u prilog, a najmanje našim ekonomskim odnosima," kazao je. 

Bez obzira na povremene prepreke, Srbija je najveći izvoznik na Kosovo. Trenutno, Kosovo iz Srbije uvozi robu u vrednosti od 430 miliona evra. Kosovo sa druge strane izvozi mnogo manje, ali je prema podacima Carine, izvoz u Srbiju u ovoj godini porastao za 40 procenata.

"Upravo je to dobprinos dijalogu i saradnje koja će u budućnosti biti još bolja i još pozitivnija," očekuje Grdžaliju.

Kosovo predsedava CEFTA-om naredne godine

Kosovo od 2018. godine predsedava CEFTA-om, za predsednika Privredne komore Kosova Safeta Grdžalijua to je prilika za promociju mira u reigonu.

Potrebna ekonomska perspektiva

Međutim, na odbijanje zahteva da Kosovo samostalno nastupa u okviru CEFTA sporazuma, bez UNMIK-a, ne treba gledati negativno, smatra Grdžaliju.

"Ja mislim da je bitno biti deo tog procesa, a ne da uvek budete pobednik. U tom kontekstu, sama činjenica da će Kosovo biti u tom položaju je psihološka prednost. Druga stvar, eliminisanje UNMIK-a nije nadležnost Kosova, ni regije, jer je to ipak jedna viša razina dogovora i u tom kontekstu meni je bitno da čovek u čoveku nađe ono što želi," naveo je.

"Jer, ako tražite nešto pozitivno onda ćete to naći, ali ako tražite ono što ne valja i to ćete naći. Nama je bitno da imamo tu pozitivnu energiju, da gledamo u budućnost i da jednostavno kroz rad, angažovanje i doprinos regiji amortiziramo moralno. Suština je da gledamo u budućnost, a ne da se zakačimo za neke stvari koje imaju daleko političku težinu, a ne ekonomsku. A nama je potrebna ekonomska perspektiva," dodao je. 

Percepcija kreirana oko Kosova jako negativna

Na pitanje koliko je Kosovo pogodno područje za strane investicije i otvaranje novih kompanija, Grdžaliju kaže da je nažalost problem što se na Kosovu više proizvodi politička. a ne ekonomska agenda.

"U državi dominira politička agenda i ko će onda doći i ko će biti taj koji je zainteresovan da investira na Kosovu. Mislim da mi moramo raditi puno toga da promovišemo pozitivne slučajeve, i da jednostavno budemo što agresivniji što se tiče te ekonomske diplomatije, jer jednostavno imidž Kosova, ta percepcija koja je kreirana oko Kosova je jako negativna," rekao je Grdžaliju, podsećajući da su na to uticali pojedini politički događaji.

Radio Kim