Gradska biblioteka u Novu s novim knjigama: Čitaoci žele više!

Poslednji je dan 2016. Većina kulturno-obrazovnih ustanova u Kosovskoj Mitrovici sumirala je postignute rezultate i simbolično obeležila dolazak predstojeće 2017. U biblioteci Vuk Stefanović Karadžić organizovan je mini-prijem najboljih čitalaca u još nekoliko sati aktuelnoj godini. Malim čitaocima, uzrasta od 8 do 15 godina, dodeljeni su i novogodišnji paketići, i naravno, njihovi najbolji prijatelji – knjige. Posle dužeg vremena, mitrovička biblioteka od ove nedelje bogatija je za više stotina knjiga. Najveći poklon biblioteci obezbedila je opština Severna Mitrovica; po priznanju osoblja biblioteke, ali i samih čitalaca – potpuno nenadano. Sa direktoricom biblioteke Milenom Tepavčević vodili smo i mi mini-intervju. Okruženom dečjom grajom i zatrpanom novogodišnjim obavezama, među policama – krcatim knjigama, razgovarali smo o postignutim rezultatima i problemima koje sa malim, ali vrednim timom ove poznate gradske ustanove, deli i njihovih 3.000 čitalaca. Sa njima smo se i pomalo smrzavali, obilazeći prostorije ove biblioteke koja punih četiri godine preživljava bez ikakvih materijalnih sredstava. Osim problema, interesovalo nas je i šta su Mitrovčani najviše čitali u 2016.

Biblioteka je imala problem da obnovi knjižni fond. Ovo je prva donacija posle dužeg vremena. Kako ste se snalazili do sada?

Knjižni fond od 2012. godine nismo obnavljali. Promene u svetu literature su sve brže i značajnije i knjižni fond treba redovno 'osvežavati'. Naši čitaoci prate savremene trendove i u literaturi. Više puta sam se obraćala gradskim vlastima. Iako smo se nadali, ni ove godine nismo imali sredstava da obnovimo knjižni fond – sve što smo obnavljali bili su pokloni autora, izdavača, ali i samih građana Mitrovice. Već četiri godine se tako snalazimo, ali je to daleko od onog minimalnog standarda kojem je potrebno da teži jedna gradska biblioteka. I potpuno iznenada, u godini na izmaku, od lokalne samouprave dobili smo 12 ogromnih paketa knjiga. Evo vidite, još nismo ni uspeli da raspakujemo ove pakete, ali mi je rečeno da se u njima nalazi lektira, beletristika, ali i stručna literatura. Hoću da iskoristim ovu priliku i da se zahvalim opštini Severna Mitrovica i gradonačelniku Rakiću na dostavljenoj donaciji. Iznenadili su nas prijatno!

Veliki su paketi i ima ih dosta, a kažete da niste birali naslove? Nisu vas konsultovali o naslovima knjiga?

Ne, ali sam sigurna da je ovaj poklon vredan, pre svega na korist našim čitaocima. Samo bih apelovala na sve darodavce ubuduće da nam se prethodno obrate i da zajednički sastavimo listu naslova s obzirom na to da mi poznajemo naše čitaoce, znamo šta su njihova interesovanja i naravno, pratimo naslove u svetu izdavaštva.

Koji su to naslovi koji vam urgentno nedostaju?

Upravo savremena beletristika, kako naših, tako stranih autora, kao i stručna literatura, pre svega iz informatike. Te knjige su veoma skupe i studenti vrlo teško dolaze do njih. Do pre nekoliko godina imali smo najsavremenija izdanja iz te oblasti. Ali je upravo informatička oblast u eri interneta ona koja se najbrže menja, te su tako naslovi kojima trenutno naša biblioteka raspolaže zastareli. Kad govorimo o bestselerima, navešću vam jedan primer kako se snalazimo. Svakodnevno smo vraćali čitaoce koji su uporno tražili najnovije izdanje Harija Potera, koje nismo imali sve do pre nekoliko dana, kada smo se snašli, kupivši samo jedan primerak, što je i dalje nedovoljno za svu našu decu koja hoće ovu knjigu da pročitaju. Dakle, uglavnom nabavimo po jedan naslov, ali to ne može da reši problem obnove knjižnog fonda. Čitaoci žele više knjiga!

U ovoj čitaoni za odrasle u kojoj se sada nalazimo, veoma je hladno, rekla bih da je temperatura ispod nule? Je li vam nedostatak grejnih tela i uopšte grejanja, jedan od ozbiljnijih problema, pored dugo vremena neobnavljanog knjižnog fonda? I postoje li još neki drugi problemi sa kojima se suočavate?

Svakako. Od kako je UNMIK adminsitracija prestala da finansira našu ustanovu, 2012. godine, nemamo nikakvih drugih materijalnih sredstava, prvenstveno za održavanje objekta, a najveći problem nam trenutno predstavlja hladnoća. Sa samo dva grejna tela, sa koliko ukupno raspolaže ova zgrada, mi ne samo da ne možemo da pružimo prijatan kutak našim čitaocima, već je izuzetno teško i za naš rad kao osoblja. Sami možete da se uverite. Uspevali smo nekoliko puta da plaćamo jedan deo utrošene energije, ali bez ikakvih materijalnih sredstava već četiri godine, nije moguće da budemo redovne platiše. Elektrodistribucija nam je nekoliko puta isključivala struju.

I od tada vam niko nije pomagao od gradskih ustanova?

Jeste, 2013. godine. Tadašnja adminsitrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu finansirala je krečenje biblioteke kao i kupovinu tehničke opreme za računarski centar koji radi u okviru naše biblioteke.

Koji su drugi problemi?

Ima ih više, ali je red da raspoloženi uđemo u Novu Godinu, pa ne bih više o tome. U svakom slučaju, za neke osnovne troškove koristimo sopstvena sredstva od članarina. Verujem da nas čeka bolja godina, rešićemo i te probleme. Najbitnije je da nam se broj čitalaca ne smanjuje!

Koliko ih trenutno ima?

Imamo oko tri hiljade korisnika i oni su, pored ovih naslova koje čuvamo, veće blago od problema koje imamo! Naši čitaoci su raznovrsni – od predškolskog uzrasta, preko učenika osnovnih i srednjih škola, studenata, građana svih kategorija, pa do penzionera. Značajan broj čitalaca nam dolazi iz svih krajeva južno od Ibra. Bukvalno ih imamo sa čitavog Kosova i Metohije, uključujući i Goru. Među studentima ima dosta i iz centralne Srbije. 

Kakva su im interesovanja i šta Mitrovčani najviše čitaju?

Ukusi i interesovanja su različiti, ali se, svakako, podjednako čitaju i domaći i strani autori. Ono što moram da napomenem jeste da naši čitaoci prate dinamiku izdavačke delatnosti, to jest, čitaju nove naslove. Učenici, na primer, najčešće čitaju lektiru, ali pored toga čitaju i savremenije pisce kao što je, recimo, Gijom, Muso – njega čitaju, takođe, i stariji. Studenti čitaju stručnu literaturu, dok, recimo, penzioneri čitaju klasiku, poput Tolstoja, Dostojevskog, Mopasana.

Da li su čitaoci disciplinovani, da li vode računa o knjigama koje uzimaju i da li ih vraćaju na vreme?

Jedan deo čitalaca je disciplinovan u vraćanju knjiga. Za studente smo uveli da uz knjigu koju pozajme, ostave dokument i dok to nismo uradili, imali smo velike probleme upravo sa vraćanjem knjiga. Međutim, imamo problema sa decom – oni zaborave da vrate lektiru. Hteli smo da uvedemo kazne, ali to je kontraproduktivno. Ako ne vrate knjigu, onda se plaše da moraju mnogo da plate, iako je to simbolično. Pa želim da apelujem i na njih, i na njihove roditelje i vaspitače, da budu pedantni i pokažu poštovanje prema knjizi. Poštujući knjigu, poštuju i sebe i ustanovu i svoj grad. Knjiga treba da bude na korist svima.

Na kraju smo 2016., šta se najviše čitalo u godinu na izmaku?

Kada govorimo o domaćim autorima, to su svakako Jelena Bačić-Alimpić i njena trilogija "Kazna za greh" i "Poslednje proleće u Parizu", zatim Vesna Dedić – "Ničija" i "Kao leto". Takođe, čita se i Vanja Bulić i njegova dela "Teslina pošiljka", "Simeonov pečat" i "Dosije Bogorodica" Ljiljane Habjanović-Đurović se čita u kontinuitetu. Od strane literature čitaju se istorijski, krimi romani, trileri, zavisi od korisnika. Milenijum Stiga Lešona je jedna od knjiga koja se najviše čitala u ovoj godini. Čita se i italijanski krimi pisac – Donato Karizi, njegov Šaptač i Lovac na duše, ali i Paoljo Koeljo i "Alhemičar".

Kakva je za vas bila ova godina? Biblioteka je poznata i po tome što pored, uobičajnih bibliotekarskih delatnosti, organizujete interaktivne radionice, obrazovne kurseve i edukativne posete za buduće male čitaoce?

Upravo smo ove godine realizovali jedan veoma značajan projekat. Oko stotinak dece iz manjih seoskih sredina, iz Banja, Suvog Grla, Graca i Gojbulja – posetilo je od maja do decembra našu biblioteku. Dovodili smo upravo decu osnovnih škola koja nisu imala priliku da borave u biblioteci ovakvog knjižnog fonda. Organizovali smo likovnu radionicu za njih, malo smo se družili sa njima. Deca su bila oduševljena jer neka od njih nisu do sada izlazila iz svojih sela, mnogi od njih želeli su ponovo da dođu. Takođe, povodom Međunarodnog dana dece sa posebnim potrebama, organizovali smo radionicu za 25 dece iz Centra za baznu rehabilitaciju. Ceo dan su boravili kod nas, družili smo se sa njima, pravili razne figure od plastelina… Mi smo zaista zadovoljni sa svim što smo uradili u ovoj godini, a slične aktivnosti imaćemo i u narednoj. Htela bih svakako još više! A to bi želeli i naši čitaoci.

Za nas koji ćemo radno dočekati Novu Godinu večeras, za one koji će biti sami u svojim kućama ili kancelarijama, koju knjigu biste nam preporučili da sa njom opušteno dočekamo ponoć ili se družimo tokom praznika?

Pa evo, prvo što mi pada na pamet, neka to bude svakako jedan nov naslov – "Onda je došla dobra vila" od Ljiljane Habjanović-Đurović.

Hvala što se govorili za KoSSev.

Hvala što ste nas posetili i dozvolite da svim našim sugrađanima, vašim čitaocima, među kojima su i naši čitaoci, a verujem i budući čitaoci, poželim sve najlepše u Novoj Godini. Pre svega puno zdravlja, ali još više pročitanih knjiga!