Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)
Više od decenije nakon privatizacije distribucije i snabdevanja električnom energijom na Kosovu, hiljade građana i dalje imaju dugovanja prema Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK). Međutim, deo tih dugovanja možda više nema pravnu važnost, prema pravnim tumačenjima. Dok KEK pokušava da naplati sredstva putem sporazuma sa kompanijom KESCO, pravnici naglašavaju da stari dugovi podležu zastari nakon dve godine, ukoliko nije pokrenut sudski ili izvršni postupak.
Prošlo je 13 godina od privatizacije distribucije i snabdevanja električnom energijom, ali 877 hiljada potrošača i dalje se vodi kao dužnici Kosovske energetske korporacije (KEK).
Ipak, prema pravnicima, građani više nisu obavezni da plaćaju te dugove.
Do oktobra 2012. godine, mreža za distribuciju i snabdevanje energijom bila je pod nadležnošću KEK-a.
Nakon tog perioda, ove odgovornosti su prešle na kompanije KEDS i KESCO, dok javno preduzeće KEK nastavlja da se bavi isključivo proizvodnjom električne energije.
U odgovoru za „KOHA“, KEK je naveo da potrošači iz perioda pre privatizacije duguju preduzeću oko 124 miliona evra.
Za naplatu ovih dugova ovlašćena je kompanija KESCO.
„KEK JP ima sporazum sa KESCO-om u vezi naplate nagomilanih dugova od individualnih potrošača. Na osnovu amandmana br. 2 sporazuma o naplati, od 8. maja 2023. godine između KEK-a i KESCO-a, ističe se cilj prikupljanja prihoda od ove kategorije (dužnika)… KEK ovlašćuje KESCO da u njeno ime prima uplate i svaku obavezu potrošača koja se odnosi na naplatu potraživanja identifikovanih u bazi podataka potraživanja“, stoji u odgovoru KEK-a.
Advokat Fljorin Ljata (Florin Lata) navodi da, prema Zakonu o obligacionim odnosima, građani nisu dužni da plate dugove starije od dve godine.
„Maksimalni rok koji može da se primeni je dve godine, nakon čega nastupa zastarelost, što znači da dug više nije pravno potraživ. Dakle, ako za te dugove nije pokrenut izvršni ili sudski postupak, rok zastare je već nastupio i dug više nije potraživ, pod uslovom da se potrošač pozove na zastarelost, jer sud po službenoj dužnosti ne vodi računa o tome“, rekao je advokat Ljata.
Takođe, član 360 Zakona o obligacionim odnosima predviđa isti rok od dve godine za dugove koji se odnose na usluge poput grejanja, vode, čišćenja, interneta i druge.
Ukoliko u tom roku nije pokrenut izvršni ili sudski postupak, smatra se da je pružalac usluge odustao od naplate duga.
Radi rešavanja ovog problema, 2015. godine usvojen je Zakon o otpisu dugova koji je bio na snazi dve godine.
Taj zakon je omogućio otpis dugova koje su građani i preduzeća imali prema državnim institucijama i javnim preduzećima zaključno sa 31. decembrom 2008.
Uslov za korišćenje otpisa duga bila je puna uplata ili potpisivanje dvogodišnjih ili trogodišnjih ugovora (za fizička i pravna lica) za otplatu nagomilanih dugova od 1. januara 2009. do 31. decembra 2014.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
