Na „novogodišnjoj pijaci“ u osnovnoj školi Kralj Milutin u Gračanici i ove godine su posetioci mogli da pazare praznične čestitke, ukrasne predmete, narukvice, minđuše, torbe i brojne druge proizvode. U pitanju su rukotvorine učenika ove škole koji već godinama izlažu radove svojim mušterijama – drugoj deci i roditeljima. Lepa tradicija započeta pre pet godina realizovana je i na kraju 2021. Najzaslužnija je svakako nastavnica likovne kulture, Ljiljana Đorić, koja se kroz svoj višedecenijski rad nesebično trudi da u svakom od mališana probudi kreativnost i ljubav prema umetnosti. Za KoSSev kaže da bi svi trebalo da pronađemo i okrenemo se svojim hobijima, te barem na kratko ugasimo televizore i telefone.
Učenici Osnovne škole Kralj Milutin izrađivali su u prethodnom periodu svoje praznične čestitke – crtali ih, bojili i ukrašavali, kako bi ih ove nedelje izložili na „školskoj pijaci“.
U akciji koja je sada već postala tradicionalna, učestvovali su mališani od prvog pa sve do onih koji su osmi razred.
Sa najmlađima su radile učiteljice, dok su oni od petog do osmog razreda mogli da se oslone na svoju nastavnicu, Ljiljanu Đorić.
Učenici su izrađivali čestitke na časovima likovne kulture, dok je Đorić budila kreativnost u njima i pomagala im da ih učine što lepšim i interesantnijim.
U utorak, 28. decembra, sve je već bilo spremno za prodajnu izložbu koja je u naredna dva dana – 29. i 30. decembra okupila mnogobrojne roditelje, mališane i sve one koji su bili u potrazi za čestitkama.
Kao i prethodnih godina, i ove se na „školskoj pijaci“ našao veliki broj raznovrsnih čestitki.
„Posetiocima smo ponudili više od 500 čestitki. Mi smo išli ka tome da ono dete koje bude kupilo čestitku, u istoj napiše ono što želi i pokloni je svojim prijateljima ili članovima porodice“, kazala je za KoSSev Đorić.
Osim čestitki, u ponudi su bili i ukrasi za jelku, narukvice, minđuše, prstenčići, pletene kape, šalovi, rukavice.
Učenici su za posetioce ujedno pripremili muzički program.
Đorić kaže da su cene određene u dogovoru sa decom, te da su one bile pristupačne, ali ne i takve da obezvrede trud mališana.
Nakon dvodnevne prodajne izložbe prikupljeno je oko 200 evra, kaže Đorić, te dodaje da još uvek nije poznato za šta će novac biti utrošen.
„Odlučićemo u hodu, kada bude zatrebalo za nešto“, rekla je nastavnica likovnog, uz podsećanje da je prethodnih godina kupovana narodna nošnja za učenice, kao i pojedina nastavna sredstva.
Ovo je peta novogodišnja akcija mališana iz Gračanice, dok se paralelno sa njom, ali i još pet godina unazad, sprovodi i uskršnja – kada mališani farbaju jaja koja takođe izlažu i prodaju.
Ljiljana Đorić zaslužna je u velikoj meri za pokretanje, ali i realizaciju i jedne i druge akcije.
Osim što je nastavnica koja se nesebično trudi da svoje znanje prenese novim naraštajima, a što radi već više decenija, Đorić, nakon što zazvoni poslednje zvono, u svom domu provodi sate preokupirana svojim kreativnim projektima. Ne manjka joj hobija.
„U pitanju su ručni radovi – trenutno pletem prsluke, pravim narukvice, korpe od papira, slikam povremeno kada imam inspiraciju“, kaže naša sagovornica.
Đorić je majka četvoro dece i baka sedmoro unučadi. Uprkos velikoj porodici i mnogobrojnim obavezama, kaže da je to ne sprečava da pronađe vreme za svoje „lepše preokupacije“.
„Čovek može da pronađe vreme za sve, samo je pitanje da li nešto želi. Ja imam vremena za sve, ukoliko mi se nešto svidi, volim da isprobam – da vidim da li ja to mogu da napravim ili ne“, tvrdi naša sagovornica.
Svoje rukotvorine uglavnom poklanja članovima porodice i prijateljima, međutim, povremeno i nešto proda.
Kaže da je ranije mnogo više slikala te da je neretko pronalazila kupce za svoja umetnička dela.
Međutim, potražnja se u međuvremenu smanjila, kada je i odlučila da se posveti projektima sa papirom poput korpi i dekorativnih predmeta, a koji su takođe pronašli mesto na gračaničkom tržištu.
Đorić, međutim, od skorije ima novu zanimaciju kojoj se neretko vraća kada god je u mogućnosti. Ona izrađuje narukvice, ogrlice, lančiće i drugi nakit.
Kaže da se time ne bavi kako bi se obogatila ili pokrenula sopstveni biznis, već da, prvenstveno, s ozbirom na to da živimo na području na kojem politika dominira u ljudskim životima, svojim projektima otvara novi svet i pronalazi unutrašnji mir.
A kako taj mir ne bi bio narušen, Đorić retko kada provodi svoje vreme uz uključen televizor i informativne programe. Kaže da ima lepšu preokupaciju.
„Ja televizor ne uključujem, vesti ne slušam. Verovatno ne razmišljam o tome zato što imam lepšu preokupaciju. Radim ono što volim, uživam u tome kada vidim šta sam odradila i završila, tako da mi politika ne pada na pamet“, tvrdi naša sagovornica.
Savetuje i drugima da isto učine i pronađu ono što ih čini srećnim i zadovoljnim.
„I drugi ljudi bi trebalo da rade ono što vole, da se zanimaju sa nečim, ostave se telefona i interneta i posvete ručnom radu. Umetnost je nešto što mene ispunjava, a kladim se da bi i mnoge druge, ukoliko bi joj se prepustili“, zaključuje naša sagovornica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
