Crkvena opština Leposavić, nizom manifestacija, obeležila je ovog petka desetogodišnjicu od upokojenja patrijarha Pavla. Svečanost je počela svetom liturgijom, služenom u hramu Svetog Vasilija Ostroškog, kojoj je prisustvovao veliki broj građana i mnoštvo učenika osnovnih i srednjih škola.
Nakon liturgije obavljen je i pomen patrijarhu srpskom ispred spomenika koji krasi portu hrama, a time i centar Leposavića. Potom je usledio svečani program u kome su učešće uzeli glumci, pojci, pesnici i članovi KUD Kopaonik.
„…Bi ratova, stradanja, izgnanstva, ali eto njega kao pravog duhovnog vođe, oca nacije, koji je od nas samo jedno tražio – da budemo ljudi“, rekao je pred okupljenim građanima, protojerej Milomir Vlašković.
Glumac Ivan Vučković, pored toga što je govorio besede Vladike Nikolaja, prisetio se i poznanstva sa pokojnim patrijarhom.
„Kad god sam bio pored njega nikada nisam osećao veću silu duhovnu pored sebe. I on jeste naš duhovni svetionik i vertikala, i on jeste ta priča o toj hiljadugodišnjoj srpskoj pravoslavnoj civilizaciji. Zaista sam oduševljen što je Leposavić krenuo u nešto ovakvo i nadam se da će se iz toga izroditi mnogo više. To što je on bio ostaće za vijek i vekova, svaka njegova reč je blago, svaka njegova misao bi trebala biti naša vodilja“.
Ovo je bila prilika i da se najbolji radovi osnovaca iz Leposavića nagrade u sklopu konkursa koji je raspisala crkvena opština Leposavić na temu patrijarh Pavle.
„Danas ste mogli da vidite šta je naša najveća snaga – to su deca, crkva i molitva koju pružamo bogu. Šaljemo svima poruku mira i veliku zahvalnost patrijarhu Pavlu koji je ovo mesto obeležio svojim delima, rečima ali i svojim životom“, kazao je jerej, Dragan Đukić.
Patrijarh Pavlje (1914-2009) bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine. Doba njegovog stolovanja u Srpskoj patrijaršiji obeležilo je jedno od najtežih ratnih doba.
Pre toga, patrijarh Pavle je 35 godina bio vladika Raško-prizrenski.
Po nepodeljenoj oceni i vernika i onih koji to nisu, bio je jedna od najistaknutijih i najcenjenijih ličnosti savremene srpske istorije i najomiljeniji među srpskim patrijarsima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
