Godine straha i moralnog propadanja

Aleksandar Ivanović sa stricem, Oliverom Ivanovićem, po izlasku iz zatvora/ Fejsbuk stranica Aleksandra Ivanovića

Prošle nedelje je nekadašnja najbliža saradnica Olivera Ivanovića Ksenija Božović, sa još jednim članom GI SDP prešla na listu Srpske liste, što je izazvalo šok dela javnosti s obzirom na političku i medijsku satanizaciju kroz koju je Oliver Ivanović u mesecima pred ubistvo prošao, ali i sami njegovi saradnici, targetiran upravo od strane Srpske liste. U intervjuu za Politiku ona je kazala da „nastavljaju tamo gde je Oliver stao“. Porodica Ivanović se odmah po objavi ovog transfera, obratila Centralnoj izbornoj komisiji Kosova sa zahtevom da se ime Oliver Ivanović ne koristi u predizbornoj i izbornoj kampanji. Ekskluzivno za KoSSev piše bratanac Olivera Ivanovića, Aleksandar Ivanović.

Piše: Aleksandar Ivanović

Nedavna najava da će građanska inicijativa „Sloboda-demokratija-pravda“ pokojnog Olivera Ivanovića napraviti koaliciju sa „Srpskom listom“ je izazvala buru u delu javnosti, veliku pažnju medija i ogroman broj pitanja. Ukoliko bi neko pokušao sve da ih sažme u samo jedno, ono bi glasilo: „Dokle više, ima li kraja ludilu?“

Srbija je svedok mnogih koalicija i reklo bi se da je građane teško šokirati nekom novom kombinacijom, međutim deluje da je najava ovakve koalicije u tome uspela.

Šok javnosti leži u činjenici da su za potpredsednikom „Srpske liste“ kosovske institucije, u saradnji sa UNMIK-om, raspisale međunarodnu poternicu zbog sumnje da je umešan u ubistvo Olivera Ivanovića, osnivača građanske inicijative „Sloboda-demokratija-pravda“, čiji pojedinci donose odluku da u koaliciji sa „Srpskom listom“ izađu na predstojeće izbore. Konfuziju dodatno pojačava i okolnost da su upravo funkcioneri „Srpske liste“ i najviši zvaničnici Republike Srbije, bili nosioci brutalne kampanje medijske satanizacije Olivera, svega nekoliko meseci pre nego mu je ispaljeno šest metaka u leđa.

Posle svega, očekivano je da moja porodica bude osetljiva i da teško prihvata bilo šta što baca senku na Oliverovo nasleđe. On nije stradao u saobraćajnoj nesreći, on je ubijen upravo zbog toga što je bilo nemoguće „slomiti ga“, a nije da nisu pokušavali, u njegovoj borbi za principe i vrednosti normalnog društva.

Zalagao se za slobodu govora, borio se protiv neistomišljenika civilizovano, argumentima, idejama, rezultatima. Uvek je bio na liniji odbrane kada je sa druge strane nadirala agresija i opasnost. Nekada je to bila linija na mostu na Ibru, kada se Kosovska Mitrovica branila od agresivnih albanskih grupa tokom njihovih pokušaja da osvoje Severnu Mitrovicu i proteraju Srbe. Bio je prvi na toj liniji odbrane i zajedno sa komšijama uspeo da sačuva grad. Sa istim žarom se borio i kada su razni pojedinci i grupe pokušavali zloupotrebama i uterivanjem straha da preuzmu političku kontrolu nad svim kosovskim procesima, pa je bilo važno i njega slomiti. Podsetiću da mu je bavljenje politikom donelo bombu ispod automobila, da su mu zapalili kancelariju, upali i lomili po stanu, molotovljevim koktelom zapalili automobil, a na kraju su mu pucali u leđa. Uprkos silnim pokušajima, nisu uspeli da ga uplaše. Uvek se suprotstavljao i borio ponavljajući: „neću se povući, jer bi to značilo da su oni pobedili, da su jači od svega u šta sam verovao celog života“. Ostao je veran svojoj borbi za normalnost do poslednjeg trenutka i tu borbu je na kraju platio životom.

Njegovo ubistvo je trajno poremetilo moju porodicu, ali ostaje taj osećaj ponosa da nikada nije spustio glavu, da nisu uspeli da ga kupe „neslućenim mogućnostima“. Ta istrajnost u očuvanju ličnog integriteta je nešto što je on naučio od svog oca i majke, od Bogdana i Olge Ivanović, a naša je obaveza da nastavimo da to prenosimo na svu decu koja se budu rađala u našoj kući.

Nakon njegove smrti, ni jednog trenutka nismo hteli da na bilo koji način utičemo na rad i odlučivanje građanske inicijative, koju je on osnovao. Logično je bilo da se time bave ljudi koji su tu bili sve vreme. Vidimo danas da dok pojedinci najavljuju saradnju sa „Srpskom listom“, ima i onih koji podižu svoj glas i suprotstavljaju se takvoj ideji, navodeći da je velika većina u GI SDP izričito protiv takve koalicije.

Ponavljam još jednom, bez želje da utičemo na njihove odluke, moja porodica se obratila Centralnoj izbornoj komisiji u Prištini sa stavom da se apsolutno protivimo korišćenju imena Oliver Ivanović u nazivu bilo kojih izbornih lista. Smatram da je naša obaveza da pre svega zaštitimo principe i vrednosti za koje se on zalagao i borio. Kada je Oliver bio u prilici da sam odlučuje da li je dobro pristupiti „Srpskoj listi“, on je donosio odluke da to ne čini.

Argumente za te svoje odluke nije čuvao za sebe, naprotiv, vrlo glasno ih je iznosio u javnost. Smatrao je da kredibilitet za takvu vrstu posla mogu da imaju samo ljudi čistih biografija, koji će podršku građana dobiti pre svega ako ih budu vrednovali kroz sve ono što su radili u životu, a ne ucenama, strahom, pretnjama, lažima i zloupotrebama.

Važno je da naglasim da sam lično protivnik etiketiranja pojedinaca koji bi da se pridruže „Srpskoj listi“. Koliko god ovo nekima zvučalo čudno, dodatnom agresijom, na već orgomnu količinu agresije, nećemo postići ništa dobro. Požarom se požar ne gasi. Dosta nam je bilo hajke, tome mora da se stane na kraj. Ostavimo svim donosiocima odluka da sami vode računa o ličnom obrazu i integritetu svojih porodica.

Kada smo kod pitanja časti, mi smo naše rekli, ime Oliver Ivanović ne sme da se zloupotrebljava u nazivu izbornih lista.

Život u ovakvoj atmosferi je problem svih nas, celog društva. Nametnuli su nam osećaj straha, ukinuli slobodu, na ulici se priča tiho, jer ako se sazna da misliš drugačije biće posledica. Takva atmosfera po prirodi stvari povlači za sobom i moralno posrtanje. U prvi plan su izbili beskrupolozni ljudi sa problematičnim moralnim vrednostima. Zaživeo je obrazac da je sve dozvoljeno kako bi se domogli novca i privilegija.

Nije sve dozvoljeno! Dok je sveta i veka biće i onih koji će se boriti protiv takve nenormalnosti, ljudi koje je nemoguće kupiti, koji su spremni da plate cenu kolika god ona bila. Ne smemo da dozvolimo da ovo što nam nameću postane model i za buduće generacije. Kao i svaka elementarna nepogoda ubeđen sam da će i ovo proći. Mora! Izborićemo se za neke vedrije dane i tada će ponovo biti važno gde si bio dok je bilo mračno, jesi li sačuvao obraz ili si zbog šake zlatnika prinuđen da celog života ideš pognute glave.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.