UČK je bila pravedna borba za oslobođenje Kosova, Srbija je agresor i izvršilac genocida, a pokušaj izjednačavanja žrtve i agresora predstavlja istorijsko i moralno iskrivljavanje – ovo je ukratko poruka iz Prištine na današnje završne reči tužilaštva u Hagu protiv četvorice u slučaju „Tači i ostali“.
Danas je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu zatražilo kaznu od po četrdeset pet godina zatvora za Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, optužene za ratne zločine tokom oružanog sukoba na Kosovu i u Albaniji 1998–1999. Ovaj zahtev izazvao je žestoke reakcije političara, predstavnika organizacija bivših pripadnika i zvaničnika u Prištini i one se nižu jedna na drugu.
U gotovo jedinstvenom tonu, bez obzira na to da li se radi o opoziciji ili vlasti, ocenjuju da zahtev ovog međunarodog, ali formalno kosovskog tužilaštva, predstavlja političku intervenciju i pokušaj kriminalizacije borbe za oslobođenje Kosova , te da je u pitanju navodno istorijsko iskrivljavanje. Oni ističu da je UČK bila odgovor na agresiju Srbije, a ne uzrok sukoba, da su srpske snage počinile genocid i sistematske zločine nad albanskim stanovništvom, te da pokušaji izjednačavanja žrtve i agresora ugrožavaju poverenje u pravdu i mir na Kosovu.
Štaviše, za reakcije sa albanske strane na završne reči tužilaštva, ali i celi sudski proces karakteristično je da se u prvi plan, a neretko i isključivo, stavlja način na koji se tumači uloga Srbije.
„Zahtev tužilaštva za maksimalne kazne protiv bivših lidera UČK-a nije pokušaj pravde, već politika koja želi da preokrene poredak istine. Jugoslavija i Srbija Slobodana Miloševića počinili su genocid na Kosovu – to je istina. UČK se borila protiv genocidnih planova i štitila narod svim raspoloživim sredstvima“, ocenjuje pokret Samoopredeljenje.
Slično razmišlja i bivša ministarka pravde u tehničkom mandatu Aljbuljena Hadžiju, koja naglašava da ovakvi zahtevi nisu pravda, već selektivno kažnjavanje i politička intervencija.
„Ovo nema veze sa pokušajem pravde. Ovo je tužilačka intervencija sa ciljem političkog kažnjavanja i selektivnog prikazivanja ratnog delovanja UČK. Srbija je počinila ratne zločine – ubistva, masakre, seksualna zlostavljanja kao ratno oružje, masovna proterivanja – sve dokumentovano. Umesto da se sudi agresoru, izabran je mehanizam koji kriminalizuje otpor naroda“, izjavila je Hadžiju.
Predstavnici Udruženja bivših pripadnika OVK, uključujući Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja koji su i sami haški osuđenici, ocenjuju da ovakav zahtev služi interesima Srbije i da sud već gubi kredibilitet:
„Srbija je danas zadovoljna sa tužilacima koji rade protiv Kosova i oslobađanja zemlje. Očekujem oslobađanje Tačija i ostalih“, rekao je Gucati.
„Bez obzira na odluku, ova sudska instanca već je izgubila kredibilitet i ostaje mrlja u istoriji pravde. Čak i oslobađajuća presuda ne može popraviti štetu nanetu tokom ovih procesa“, dodao je Haradinaj.
Direktor KDI, Ismet Krieziju, ističe da zahtev Specijalnog tužilaštva predstavlja pokušaj kolektivizacije odgovornosti, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima pravde.
„Čak i u najtežim slučajevima, kazne se određuju individualno, bazirano na ulozi i delovanju svakog optuženog. Zahtev Tužilaštva više liči na političku nego pravnu odluku“, naglasio je Krieziju.
Oglasila se i kosovska predsednica, Vjosa Osmani, dodaje da je borba UČK-a bila pravedna i herojska, i da svaka pokušaj istorijskog izjednačavanja sa agresorom ugrožava pravdu i dugoročni mir:
„Nezavisnost Kosova bila je volja naroda Kosova. To je bila vekovna žrtva za koju su hiljade heroja i nevinih civila dale svoje živote i za koju je sa herojstvom i čistom borbom ratovala UČK. Svaki pokušaj da se rat UČK izjednači sa zločinima agresora ozbiljno narušava poverenje u pravdu i ugrožava dugoročan mir.“
Bedri Hamza, bivši gradonačelnik Južne Mitrovice, a sada predsednik PDK, naglašava značaj završne faze suđenja u Hagu i ističe da se očekuje odluka zasnovana na istorijskoj istini i pravednoj borbi naroda Kosova.
„Verujemo u nevinost Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, jer verujemo u istorijsku istinu i pravednu borbu naroda Kosova za slobodu i nezavisnost. Ovaj proces nije samo pravni akt, već i test međunarodne savesti i poštovanja istine“, rekao je Hamza.
Pored Hamze, oglasila se i sama stranka PDK.
Oni su ocenili da su stavovi Tužilaštva tokom završne faze suđenja protiv bivših lidera OVK – „pokušaj iskrivljavanja istorijske istine i kriminalizacije borbe za oslobođenje Kosova“.
PDK: Tužilaštvo u Hagu služi lažnom srpskom narativu, sud odstupio od svoje misije
Hag: ZPS traži 45 godina zatvora za lidera UČK-a, političke reakcije i kontestacije pravde
Danas je u Hagu, pred Specijalizovanim većem za Kosovo, započela završna faza suđenja protiv lidera bivše UČK, gde je Specijalizovano tužilaštvo (ZPS) zatražilo kaznu od po 45 godina zatvora za Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu i u Albaniji, u periodu od marta 1998. do novembra 1999. godine.
Glavna tužiteljka Kimberli Vest u završnoj reči istakla je da dokazi izvedeni tokom suđenja potvrđuju da su optuženi odgovorni i da „optuženi snose krivičnu odgovornost“. Ona je navela da dokazi opravdavaju duge zatvorske kazne za sve optužene i precizirala da su lideri OVK bili „protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata“ sa ciljem da preuzmu kontrolu nad Kosovom, dok su meta napada bili Srbi, Romi i Albanci proglašeni „kolaboracionistima“, uključujući i članove Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.
Vest je ocenila da su optuženi bili ključni članovi Glavnog štaba UČK, a komandanti operativnih zona dobijali naređenja direktno od njih, suprotno tvrdnjama odbrane. Odbrana je, dodala je Vest, pokušala „cinično iskrivljavanje istine“ kroz svedočenja sedmorice međunarodnih zvaničnika, uključujući generala Veslija Klarka i ambasadora Kristofera Hila, koji nisu imali potpune informacije o unutrašnjoj organizaciji UČK i delovanju na terenu.
Kategorije optužbi i dokazi
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno odgovorni za zlodela OVK u okviru „širokih i sistematskih napada“ na osobe koje su se protivile OVK. Optužnica ih tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, nezakonito hapšenje i pritvaranje, okrutno postupanje i druga nehumana dela, mučenje i ubistva, prisilni nestanak.
Ukupno je u optužnici identifikovano 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, uključujući 51 Srbina, 23 Albanca i jednu Romkinju. Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti, dok su četiri tačke za ratne zločine.
Svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi, a u pritvoru su u Hagu od hapšenja 4. i 5. novembra 2020. godine. Suđenje je počelo 3. aprila 2023, a tužilaštvo je završilo dokazni postupak 15. aprila prošle godine. Tokom procesa saslušano je 125 svedoka optužbe, dok su izjave desetina drugih svedoka uvedene u pisanoj formi, a dokazni materijal uključuje 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
Odbrana je izvela svedoke, uključujući sedam bivših britanskih i američkih zvaničnika, koji su tvrdili da Tači nije bio komandant već politički predstavnik UČK i da nije mogao biti odgovoran za zločine iz optužnice. Svedoci su, međutim, potvrdili da nisu imali detaljna saznanja o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu.
Tužilaštvo zatražilo po 45 godina zatvora za Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
