Izvor: The Guardian (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
U živopisnom selu na severu Kosova, Marko Đurić pijucka iz flaše pivo "Gazimestan" i smeši se kamerama. Tokom posete istom području nekoliko nedelja ranije, Đurića su uhapsile specijalne snage, smotale u policijsko vozilo i pompezno deportovale. Ovoga puta glavnom čoveku Srbije za pitanja Kosova bilo je dozvoljeno da ostane, iako je helikopter bučno lebdeo iznad glava tokom nadgledanja terena.
Đurić je boravio na Kosovu, koje Srbija još uvek zvanično smatra svojom pokrajinom, kako bi obišao malu pivaru koja proizvodi pivo nazvano u čast srednjevekovne bitke koja je od ključne važnosti za emotivnu povezanost Srbije sa Kosovom. Takođe je posetio i banjski kompleks u izgradnji koji je namenjen srpskim vernicima koji dolaze u obilazak manastira Banjska iz XIV veka.
"Moja je dužnost da budem ovde i da ponosno stanem uz naš narod," Đurić se obratio okupljenima pred televizijskim ekipama.
"Pozivam sve građane Srbije da ovde dođu bez ikakvih predrasuda i dožive svoje svetinje ovde na Kosovu i Metohiji," rekao je, upotrebivši ovaj srpski naziv za pokrajinu.
Skoro dve decenije od povlačenja srpskih snaga sa Kosova 1999. posle vazdušne kampanje NATO-a protiv Slobodana Miloševića, a deceniju pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, najosetljivije pitanje ove zemlje je sudbina preostalih srpskih žitelja, kao i politički status područja na kojima žive. Odmazda gerile kosovskih Albanaca posle Miloševićevih napada na albansko stanovništvo '90-ih godina, a potom i nezavisnost, doveli su do konstantnog odliva Srba, koji sada čine oko 5% od 1.8 miliona ukupnog stanovništva Kosova.
Na osnovu sporazuma potpisanog 2013. godine u Briselu, Vlada Kosova trebalo je da uspostavi takozvanu Zajednicu srpskih opština, koja bi područja sa srpskom većinom privela u svoj sistem, ali bi im i dala i kolektivni glas. Beograd i Priština se još uvek laktaju oko konačnog formata dok se približavaju sveobuhvatnom dogovoru o normalizaciji odnosa i očekivanom ubrzanju ka evropskoj budućnosti.
Avni Arifi, šef kabineta premijera Kosova, rekao je da su kulturalne garancije i politička zastupljenost za Srbe već utkane u njihov ustav, te je optužio Beograd da želi da stvori Trojanskog konja, nešto nalik Republici Srpskoj – značajno autonomnom srpskom entitetu unutar Bosne.
"Oni traže od nas da damo nešto više, ali jedino što mogu da dobiju jeste oproštaj, jer je sve ostalo već dato," rekao je Arifi.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić prošle nedelje je tvrdio da Kosovo nije uradilo "ništa" da sprovede bilo koje od datih obećanja.
Vučić je u diplomatskoj ofanzivi, u pokušaju da isposluje podršku za ustupke prema Srbiji, mada detalji toga i dalje ostaju nejasni, kao i da pripremi javno mnjenje kod kuće za moguće bolne kompromise.
Jedan od predloga Beograda, koji se sve češće pominje u medijima, jeste podela duž reke Ibar, gde bi Severno Kosovo pripalo Srbiji, moguće kao deo razmene teritorija što bi uključivalo oblasti u Južnoj Srbiji sa većinski albanskim stanovništvom.
"Svi Srbi rekli bi da je to jedno od rešenja," rekao je Vučić, odbijajući da komentariše da li je to poseban cilj u pregovorima.
Predsednik Kosova Hašim Tači odbacio je ovu mogućnost.
"Neće biti nikakve podele Kosova. Neće biti nikakve razmene teritorija," rekao je on.
Zapadne diplomate se takođe snažno protive tome, makar delom zbog toga što bi to bio presedan koji bi mogao da pokrene i ostale sporne granice na Balkanu.
Uz to, mnogi Srbi žive u enklavama južno od Ibra, poput Gračanice, samo nekoliko kilometara izvan Prištine. Velika slika Vučića dominira glavnim trgom, nad kojim se viju srpske zastave. Kao zvanične valute koriste se srpski dinari, kao i evri. Pravoslavni manastir Gračanica, čija je izgradnja završena 1321. godine, pun je fresaka sa biblijskim prizorima, od kojih je najpoznatija scena Strašnog suda sa sve gorućim grešnicima. Upravo su srednjevekovni kosovski manastiri ono što emotivno privlači mnoge Srbe koji Kosovo smatraju srcem svog naroda i vere.
Ovde policijska služba daje redak tračak nade za one koji bi želeli da vide jedno integrisano, multietničko Kosovo. Od pripadnika policije stacioniranih u Gračanici, 41 su Srbi, a 12 su Albanci.
Policajka Svetlana Kapetanović, 43-godišnja Srpkinja koja tečno govori albanski, kaže da su u poslednjih nekoliko godina međuetnički incidenti veoma retki, a da najviše radnog vremena policija posvećuje borbi protiv sitnog kriminala. Svi policajci nose uniforme sa amblemom na kojem je zastava Kosova, nasuprot srpskim zastavama u samoj varošici.
Kapetanović kaže da je odlučila da nauči albanski jezik posle incidenta na početku svoje policijske karijere 2003. godine, kada je sa grupom albanskih kolega na poziv otišla da interveniše u slučaju nasilja u porodici koji se ticao mlade Albanke:
"Bila sam jedina žena policajac tamo, a devojka me je gledala kao da želi nešto da mi kaže bez prisustva muškaraca. Znala sam da očekuje pomoć od mene i ja sam želela da razgovaram sa njom, ali ja nisam znala albanski, a ona nije znala srpski. Posumnjala sam da je došlo do silovanja i prijavila to komandiru. Kasnije se ispostavilo da sam bila u pravu. Tada sam shvatila da moram da naučim albanski jezik."
Kapetanović je jedna od retkih Srpkinja koja tečno govori albanski jezik. Dok postoji još uvek generacija kosovskih Albanaca koja se seća srpskog, među mladima je to retkost. Deca u srpskim školama, koje još uvek rade po srpskom nastavnom planu i programu, ne uče albanski, niti njihovi albanski vršnjaci uče srpski jezik.
"Nažalost, još uvek smo u situaciji gde Srbi i Albanci žive odvojenim životima," kaže Dalibor Jevtić, Srbin, zamenik premijera, koji govori albanski.
I dok izbegava da podeli svoje viđenje statusa Kosova, Jevtić kaže da sve strane treba da zauzmu konstruktivan pristup pitanju jezika. Iako njegova stranka, Srpska lista, ima snažne veze sa Beogradom, on kaže da nije na Srbiji da kaže kosovskim Srbima kako da žive.
|
Pročitajte još: |
"Devedeset posto Srba iz centralne Srbije nikada nije bilo na Kosovu. Oni ne razumeju naš život i ja im ne uzimam za ozbiljno kada me uče kako da živim svoj život sa svojim komšijama," kaže on.
Iako se većina kosovskih Srba oseća nelagodno na pomisao o nezavisnosti, mnogi danas vide nezaposlenost i ekonomsku obespravljenost kao pretnju veću od etničkih tenzija.
Postoje podele i unutar same zajednice koje je šokantno ilustrovao atentat na Olivera Ivanovića koji se dogodio u januaru – kosovskog Srbina i političara koji je bio opozicija Srpskoj listi, koja dominira srpskom političkom scenom na Kosovu. Ivanović je ubijen u Mitrovici, koju reka Ibar deli na srpsku i albansku stranu. Niko nije uhapšen zbog ovog ubistva.
"Nije bezbedno govoriti slobodno u ovom gradu, ali hajde da kažemo da ga nisu ubili Albanci," kaže Marko Jakšić, Ivanovićev politički saradnik, tokom razgovora u Severnoj Mitrovici.
Neki kosovski Srbi kažu da su i Beograd i Priština podjednako frustrirajući zato što koriste njihovu tešku situaciju za postizanje političkih poena.
Posete visokog nivoa Kosovu, Đurića i ostalih, često izgledaju kao da su namenjene javnom mnjenju Srbije, a ne da njima donesu neko značajno poboljšanje.
"Za Beograd, Kosovo predstavlja samo keca u rukavu na putu Srbije ka evropskim integracijama," smatra Jakšić:
"Vučić je spreman da ga baci na sto, a Đurić treba da bude sedativ koji će nam olakšati stvari."
Shaun Walker
Dopuna: Una Hajdari
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
