„Brojne optužnice i suđenja u odsustvu na Kosovu posledica su politike srpskih vlasti“, poručio je danas Fond za humanitarno pravo.
FHP se oglasio danas, na dan početka suđenja u odsustvu koje kosovski pravosudni organi vode protiv 53 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga, a za ubistvo 370 albanskih civila 1999. godine.
Prema podacima FHP, optuženi se terete za saizvršilaštvo u okviru udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) tokom izvršenja operacije „Zla reka“, u kojoj je u selima Meja, Korenica, Pacaj, Racaj, Nec, Dobroš, Ramoč i Bistražin ubijeno 370 albanskih civila.
Tela žrtava, podaci su fonda, pronađena su u osam masovnih grobnica u Batajnici.
Osim toga, navode dalje, preko 20.000 ljudi je prisilno deportovano u Albaniju, a njihova imovina je opljačkana i uništena.
Specijalni tužilac za ratne zločine na Kosovu podigao je optužnicu u odsustvu protiv njih u aprilu ove godine, a među optuženima su, preciziraju iz FHP: „Momir Stojanović (načelnik obezbeđenja Prištinskog korpusa), Sergej Perović (načelnik obezbeđenja 52. artiljerijske brigade) i Milan Kotur (načelnik pešadije u Prištinskom korpusu)“.
„Specijalni tužilac će na prvom ročištu danas predstaviti slučaj koristeći svedočenja 217 žrtava, 40 svedoka i 3 zaštićena svedoka iz postupaka pred MKSJ, kao i 26 dokaza koji su prethodno prihvaćeni u suđenjima pred MKSJ. Među dokazima su dosije FHP-a ‘Operacija Reka’ i izveštaj OEBS-a ‘Kako viđeno, tako rečeno’, koji je FHP objavio 2001. godine“.
Posledica politike srpskih vlasti
Fond za humanitarno pravo u ovom saopštenju ističe da je za suđenje u odsustvu u ovim slučajevima, za koje smatraju da je političko, a ne pravno pitanje – posledica politike srpskih vlasti u ovim slučajevima.
A ona, kažu, uključuje:
„Relativizaciju ratnih zločina na Kosovu; zaštita visokorangiranih oficira VJ i MUP-a čija je odgovornost utvrđena u postupcima protiv Slobodana Miloševića, Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića, Dragoljuba Ojdanića, Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića; odbijanje saradnje sa kosovskim pravosuđem; direktno političko mešanje u rad Tužilaštva za ratne zločine kroz zahteve da se prioritet da gonjenju zločina nad Srbima, što je rezultiralo podizanjem optužnica protiv Albanaca koji nisu dostupni srpskom pravosuđu; i stvaranje političke i društvene klime u kojoj međunarodne presude i utvrđene činjenice tumače osuđeni ratni zločinci“.
FHP smatra da srpsko Tužilaštvo za ratne zločine snosi institucionalnu odgovornost za nepostupanje po zakonu 2015. godine.
„Tada je tužilac Euleksa izdao naloge za hapšenje 17 osoba, uključujući bivšeg šefa obezbeđenja Prištinskog korpusa, Momira Stojanovića. Umesto pokretanja istrage na osnovu dokaza MKTJ i Euleksa, Tužilaštvo je izdalo političko saopštenje u kojem tvrdi da se Stojanović ne pojavljuje u njihovim dosijeima kao ‘potencijalni počinilac’“, navode.
Tužilaštvo, navodi dalje FHP, nije reagovalo ni kada su oni objavili dosije „Operacija Reka“ u oktobru 2015. godine, u kojem su:
„Navedena brojna imena oficira VJ i MUP-a koji su učestvovali u operaciji tokom koje je preko 300 Albanaca odvojeno od svojih porodica i kasnije pronađeno u masovnim grobnicama u Batajnici – od kojih su mnogi ostali zaposleni u srpskim državnim institucijama“.
„Ustaljena praksa u Srbiji da se visokorangirani oficiri štite od krivične odgovornosti, u kombinaciji sa prelaskom na gonjenje Albanaca u odsustvu, i strategija kosovskog specijalnog tužioca – podizanje optužnica protiv 125 pripadnika srpskih snaga u odsustvu – ukazuju na hitnu potrebu za uspostavljanjem komunikacije između srpskih i kosovskih pravosudnih institucija, uz stručno učešće Euleksa i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (MRMKT)“, smatra FHP.
FHP naglašava da su suđenja u odsustvu političko, a ne pravno pitanje:
Mora se pronaći rešenje kako bi se osiguralo da se suđenja sprovode zakonito i da se donose presude koje su pravedne i za žrtve i za optužene
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
