Express: Zajednica u vreme Kurtija – javne pohvale za nacrt statuta, primedbe se dele samo sa Lajčakom

Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran)

Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom postalo je glavno pitanje u dijalogu u Briselu, kao i glavno pitanje debate u Prištini, gde postoji bojazan šta bi ovaj pokret mogao da proizvede. Ali premijer izgleda uvereniji nego ikad, toliko da je pre nekoliko nedelja bio spreman da potpiše pred glavnim liderima EU. Gde god mu se ukaže prilika, Aljbin Kurti sada hvali novi nacrt statuta. „To nije nacrt koji bih ja pisao baš ovako“, kaže on, ne iznoseći u javnost svoje primedbe koje je, kaže, uputio evropskom posredniku Miroslavu Lajčaku.

Čak i nakon što je došao na vlast, rekao je „nema Zajednice“, zatim je rekao „nema jednonacionalne zajednice“. U februaru i martu je ipak pristao „da se obezbedi odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu“ i sada hvali međunarodni predlog koji joj je podnet u oktobru za formiranje Zajednice. Tako je evoluirala pozicija premijera Aljbina Kurtija, koji je napravio kompromis da prihvati formiranje ove Zajednice opština sa srpskom većinom u zamenu za „de fakto“ priznanje.

Kurtijevo poslednje putovanje u Brisel bilo je veoma važno. Tamo se 26. oktobra sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i premijerkom Italije Đorđom Meloni, koji su, preko svojih izaslanika, prethodno u Prištinu poslali nacrt statuta za ovu zajednicu opština. Sutradan je šef Vlade Kosova na konferenciji za novinare potvrdio da je spreman da potpiše formiranje Zajednice, prema međunarodnom predlogu.

„Nacrt samouprave, koji su doneli, pažljivo je napisan do slova i Ustava i zakona Kosova i da je, ukoliko bude potpisan, bilo predviđeno da ga odmah proveri Ustavni sud, pa da Ustavni sud kao odgovor daje ocenu ustavnosti ovog predloga“, rekao je on.

On nije govorio o detaljima nacrta statuta, uz obrazloženje da su to od njega tražili međunarodni predstavnici, ali ga je pohvalio pred poslanicima, tokom izveštaja Skupštini početkom ovog meseca. On je rekao da je njegov utisak čitajući dokument bio da je „njegovo pisanje urađeno sa mnogo više pažnje o slovu ustava nego o duhu ustava”, iako je, kaže, poslao „stranicu sa primedbama” izaslaniku EU, Miroslavu Lajčaku, o čemu takođe nije želeo da govori.

U nedavnom intervjuu, Kurti je nacrt statuta koji mu je predložen prošlog meseca u Prištini nazvao „neuporedivo naprednijim“.

„21. oktobra stiglo je pet izaslanika koji su došli po nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom i tamo sam im 24. oktobra poslao primedbe na taj nacrt statuta. Jasno je da je taj nacrt statuta mnogo napredniji nego što je bio 2013. i 2015. godine. Ovde su pitanja sadržine, ali ja bih rekao da je glavno da ovaj nacrt statuta počinje sa onim u kojoj državi se nalazi ova stvar. Dakle, prvo imamo prihvatanje suštine i okvira demokratske države, Nezavisne Republike Kosovo, a sa druge strane, međutim, svoje primedbe, komentare, kritike na ovaj nacrt poslao sam 24. oktobra, naravno, to nije nacrt koji bih ja napisao baš ovako“, rekao je Kurti za ATV.

Glavna razlika, prema njegovim rečima, je okvir. „Iz tog razloga sam i rekao da je to neuporedivo sa drugima“, rekao je on.

U Samoopredeljenju kao „nešto drugo“ opisuju međunarodni predlog Udruženja ili „Zajednicu“ kako su je zvali. Poslanik ove stranke Arber Redžaj rekao je preksinoć da je „Zajednica, kada smo joj se suprotstavili, u suštini predstavljala Republiku Srpsku“.

Dijalog je intenziviran i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom postalo je ključno pitanje. Juče su se glavni pregovarači Besnik Bisljimi i Petar Petković sastali u Briselu. Za međunarodne zvaničnike, kako je pre nedelju dana rekao američki ambasador Džefri Hovenijer „postoji hitnost da se stvari brzo pokreću“.

Proces je zastao na potpisivanju, kaže Kurti.

„Već smo zaglavljeni ovde. Brisel je glavni grad i da budem iskren, samit EU je bio mesto, trebalo je tamo da se desi, u svetlu hitnosti stvari. Ali ova prilika je sada izgubljena, da vidimo šta možemo da uradimo bolje i više u budućnosti“, rekao je on u ponedeljak u diskusiji na Institutu „Karl Rener“ u Austriji, gde je otišao da učestvuje na Ekonomskom forumu u Beču. Tamo je Kurti osnovni sporazum koji uključuje i Zajednicu nazvao „prilično velikim sporazumom“.

GazetaExpress je prošle nedelje objavila nacrt statuta Asocijacije koji je premijer Albanije, Edi Rama, pre nekoliko meseci uputio nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.

Bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije, Burim Ramadani, objavio je u subotu dokument za koji je rekao da je siguran da su ga evro-američke diplomate donele Kurtiju.

Objavljivanje ovih dokumenata propraćeno je uz nekoliko upozorenja u javnom mnjenju da će ova vrsta zajednice kršiti Ustav. Predsednik Skupštine, Gljauk (Glauk) Konjufca je posle „površnog pogleda“ rekao da je međunarodni predlog Zajednice „u potpunosti u saglasnosti sa Ustavom“.

Aljbin Kurti, Vjosa Osmani, pa čak ni Besnik Bislimi to nisu garantovali. Ni premijer, ni predsednik, ni potpredsednik vlade nisu sigurni da nacrt statuta nije u suprotnosti sa Ustavom, osim što kažu da će o tome dati ocenu Ustavni sud.