EU Prištini: Bez odlaganja sprovesti odluku o zemlji Visokih Dečana. Istoričari ponavljaju ultimatum

Kancelarija Evropske unije pozvala je danas kosovske vlasti, na svim nivoima, da sprovedu odluku Ustavnog suda Kosova o potvrđivanju vlasništva manastiru Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Saopštenje predstavnika EU na Kosovu usledilo je deset dana nakon ultimatuma istoričara "Alji Hadri" i dan pred isticanje roka koji su ovi istoričari postavili, navodeći da će, ukoliko do 21. aprila Vlada Kosova ne proglasi zemljište vraćeno manastiru posebnim nacionalnim blagom – blokirati puteve ka Visokim Dečanima. Istoričari danas poručuju da rok Vladi Kosova i kosovskom premijeru, Isi Mustafi, daju do sutra u 16 časova. Blokada puteva biće "izraz nezadovoljstva" institucijama Kosova koje su "javnu svojinu dale manastiru Dečani" – navode iz Alji Hadrija. Kosovske institucije se još uvek nisu oglasile. Prvi put nakon najave o blokadi puteva, danas se oglasila i Raško-prizrenska eparhija. Svaki pokušaj blokade slobodnog kretanja i pristupa vernicima i turistima biće "flagrantan primer kršenja zakona i pokazatelj verske i etničke netolerancije", saopšteno je iz Eparhije. 

"Evropska unija je zabrinuta kontinuiranim nedostatkom sprovođenja odluke Ustavnog suda donete 20-og maja 2016. godine koja se odnosi na spor oko zemlje u Dečanima. Odluke najvišeg pravnog organa Kosova su konačne i moraju se sprovoditi. EU poziva vlasti na svim nivoima da pokažu poštovanje za vladavinu prava kao osnovnog demokratskog načela. Potpuno sprovođenje odluke treba da se dogodi bez odlaganja," navode iz Kancelarije EU u Prištini.

Osvrnuli su se i na najave istoričara o blokadi puteva ka manastiru:

"EU takođe osuđuje sve akcije koje bi blokirale pristup ili na drugi način remetile život u manastiru Visoki Dečani."

Manastiru 1946 oduzeto 700 ha

Društvo "Alji Hadri" se od početka protivi odluci o potvrđivanju vlasništva manastira nad 24 hektara zemlje koja je prethodno bila u društvenom vlasništvu firmi "Apiko" i "Ilija", a koja su prestala da postoje 1993. godine.

Manastiru Visoki Dečani je, međutim, još 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, koja su do tada bila u društvenom vlasništvu, jer su "Apiko" i "Ilirija" prestali da postoje 1993. godine – što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara manastirske zemlje. Vraćenih 24 hektara je uredno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast nije priznala. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je donela niz mera kojima je manastiru osporavala vlasništvo. Tadašnje međunarodne institucije zauzele su, ipak, jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Tako je od 2008. proces prenešen u nadležnost Vrhovnog suda, a nakon 16 godina sudskog procesa, Ustavni Sud Kosova potvrđuje dve odluke Vrhovnog suda kojima je vlasništvo manastiru nad zemljom priznato. Odluka Ustavnog suda je neopoziva i nema žalbenog procesa. Ipak, opština Dečani odbija da promeni katastar i istovremeno se protivi odlukama suda.