Enver Hasani u autorskom tekstu analizira razliku između „neustavnog” i „vanustavnog” stanja i ocenjuje da su institucije ušle u fazu u kojoj se više ne poštuju osnovni ustavni parametri, uključujući odluke Ustavnog suda i Poslovnik Skupštine. On upozorava da bi nepoštovanje ustavnih pravila moglo dodatno produbiti postojeću krizu i iznosi predlog za povratak institucija na ustavne koloseke.
Izvor: Gazetaexpress (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova i anterfilea koji su prilagođeni)
N.T.: Kada bi u Krivičnom zakoniku postojala odredba koja predviđa kao krivično delo neizvršavanje odluka Ustavnog suda, kao što je to slučaj u nekim zemljama, sa visokim stepenom sigurnosti mogao bih da predvidim koji bi put izabrali gospodin Kurti i njegovi podređeni.
Osnovna terminološka pojašnjenja
Laiku ove dve sintagme iz naslova ovog teksta mogu izgledati kao tautologija, odnosno kao suvišne reči koje ponavljaju istu stvar. Međutim, nije tako.
Laiku mogu izgledati tautološki ne samo izrazi „neustavno stanje” i „vanustavno stanje”, već i izrazi koji su sa njima povezani, odnosno „protivustavno stanje” i „stanje koje nije u skladu sa Ustavom”. Međutim, ovo nisu sinonimi, jer je reč o konceptima koji opisuju različite situacije u savremenom konstitucionalizmu i koji, u sadašnjim okolnostima, mogu precizno opisati stanje u kojem se Kosovo nalazi.
Kao i u svakoj drugoj oblasti, i u ustavnom sudstvu postoje parametri kojima se meri stanje ustavnosti u jednoj zemlji i koje koriste čuvari ustava.
Parametri ustavnosti
Ni u jednoj evropskoj zemlji, da ne idemo dalje, ne postoji samo jedan ustavni parametar, bilo da je on sadržan u jednom kodifikovanom tekstu, kao što je nacionalni ustav, ili raspoređen kroz različite tekstove i državnu ustavnu praksu. Jedan od najpoznatijih slučajeva u tom pogledu jeste Francuska.
U francuskom ustavnom pravu, „principes fondamentaux reconnus par les lois de la République” (PFRLR) – osnovni principi priznati zakonima Republike – jesu principi kojima se priznaje ustavna vrednost, iako nisu izričito navedeni u Ustavu iz 1958. godine. Njihova osnova nalazi se u Preambuli Ustava iz 1946. godine, na koju upućuje Preambula Ustava iz 1958. godine. Osnovni slučaj u tom pogledu jeste odluka Conseil constitutionnel od 16. jula 1971. godine, „Liberté d’association”, u kojoj je sloboda udruživanja priznata kao PFRLR.
Ova odluka imala je izuzetan značaj, jer je ojačala koncept „bloc de constitutionnalité”, čime je ustavna kontrola u Francuskoj počela da se zasniva ne samo na tekstu Ustava iz 1958. godine, već i na drugim izvorima i principima ustavne vrednosti.
Ova praksa postoji u svim evropskim zemljama, sa ili bez posebnog ustavnog sudstva, uključujući Kosovo i zemlje u njegovom okruženju. Dakle, reč je o praksi prema kojoj ne samo tekst nacionalnog ustava, već i drugi ustavni tekstovi, izvori i praksa služe kao parametri za ocenu ustavnosti.
U slučaju Kosova, kao što se vidi iz odluka Ustavnog suda, pored Ustava Kosova, kao parametri se koriste i različiti sektorski zakoni, Poslovnik Skupštine, mišljenja i stavovi Venecijanske komisije, različiti međunarodni instrumenti i dokumenti, praksa drugih evropskih ustavnih sudova i šire, kao i drugi relevantni izvori. Ovi parametri se koriste, kako kaže moj prijatelj Mark Tašnet, poznati profesor ustavnog prava na Harvardu, da bi se potvrdili, oborili ili preispitali određeni stavovi nacionalnog ustavnog prava. Kosovo i praksa Ustavnog suda nisu izuzetak.
Vanustavno stanje na Kosovu
Pošto smo pojasnili ove koncepte i situacije koje oni obuhvataju, možemo preći na suštinsku razliku između današnjeg ustavnog stanja na Kosovu i svake druge ustavne situacije koja se do danas pojavila.
Da bi se razumeo značaj ustavnih parametara, iz svega što je gore rečeno proizlazi da svako ko izađe i govori o presudama Ustavnog suda najpre mora da ih pročita, a potom da razume upućivanja koja one sadrže na druge ustavne parametre relevantne za situaciju koja se komentariše. Ne sumnjam ni najmanje da se, u ogromnoj većini slučajeva, komentari daju a da relevantne presude Ustavnog suda uopšte nisu pročitane, a kamoli referentni parametri na kojima se one zasnivaju.
Situacija u kojoj se nalazimo nije izuzetak: reč je o komentarima o neustavnom stanju, zasnovanim isključivo na narodnoj logici „jezika od testa”, kojem se može dati bilo kakav pravac, dok je gotovo mesec dana Kosovo ušlo u potpuno vanustavno stanje, odnosno u situaciju u kojoj se više ne poštuju osnovni parametri Ustava Kosova, niti odluke njegovog čuvara.
To je tako iz jednostavne činjenice, opštepoznate i lako proverljive za svakoga, da su prekršeni osnovni parametri na osnovu kojih se meri ustavnost, pre svega odluke Ustavnog suda iz poslednje godine i Poslovnik Skupštine Kosova. Ovaj poslednji ima neposrednu ustavnu vrednost u uređivanju parlamentarnog života na Kosovu. Ustavni sud je godinama potvrđivao ustavnu prirodu odredbi Poslovnika Skupštine Kosova u više presuda, počev od perioda kada je autor ovih redova bio njegov predsednik. Nepoštovanje ovog Poslovnika proizvodi neposredne ustavne posledice po funkcionisanje parlamentarnog života na Kosovu.
Zašto je to tako?
Ovo stanje proizlazi iz jednostavne činjenice da je aktuelna vlast kontinuirano osporavala odluke Ustavnog suda, ne računajući ovde ni ad hominem napade na sudije čuvara Ustava Kosova. Vlast je to osporavanje činila na dva načina.
Prvo, kroz reinterpretaciju svake odluke Ustavnog suda od strane samog šefa izvršne vlasti i njegovih podređenih, ali i kroz pravnike lakeje, koji su u zrelim godinama prihvatili da igraju ulogu majmuna potvrđujući, „jezikom od testa”, zvanične stavove aktuelne vlasti.
Drugo, kroz primitivno ignorisanje odluka Ustavnog suda od strane šefa izvršne vlasti, njegovih podređenih i gorepomenutih lakeja, pozivajući se na dogmatsko i tekstualno tumačenje ustavne norme i, shodno tome, zanemarujući svaki drugi relevantni ustavni parametar, osim čistog teksta norme.
Oni koji makar malo znaju o ustavnom sudstvu jasno razumeju da je čisto tekstualno tumačenje u ustavnom pravu jedan od najsigurnijih puteva ka haosu i anarhiji. Ovo posebno važi kada se takvo tumačenje vrši uz pomoć ChatGPT-a, kao što se događa u ogromnoj većini slučajeva.
Svako državno delovanje ili nedelovanje koje se zasniva na dogmatskom tumačenju teksta Ustava Kosova otvara put da se neustavno stanje izmakne kontroli i da se stvori vanustavno okruženje; odnosno, stvara uslove da se neustavno stanje pretvori u vanustavno stanje.
To se, zapravo, i dogodilo na Kosovu. Sve do sertifikovanja poslednjih izbornih rezultata postojalo je jasno i izraženo stanje kontinuirane neustavnosti, bilo kroz neposrednu nesaglasnost sa Ustavom Kosova, kao što je slučaj istovremenog obavljanja funkcija poslanika i ministra, bilo posredno, kroz zanemarivanje ustavnih parametara utvrđenih u odlukama Ustavnog suda i drugih standarda savremenog konstitucionalizma. Ovde, između ostalog, spadaju raspuštanje Skupštine Kosova pre nego što je završena njena konstitucija, prekoračenje rokova za konstituisanje Skupštine prema utvrđenjima iz odluka Ustavnog suda i tako dalje.
Takva neustavna situacija je, na kraju, dostigla vrhunac i potpuno izašla iz ustavne kontrole kada je gospođa Albulena Hadžiu položila zakletvu kao poslanica i istovremeno nastavila da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike. Isto je učinio i gospodin Kurti, koji je tog dana, zajedno sa gospođom Hadžiu, nastavio da ostaje u protivustavnoj situaciji u kojoj se bez prekida nalazi već dve godine.
Međutim, potpuno je drugačija ustavna situacija kada šef države u celosti izgubi svoj ustavni legitimitet, kao što se, prema ovom argumentu, dogodilo sa gospođom Hadžiu. Razlog je jednostavan: funkcija šefa države, bilo da se obavlja sa punim ustavnim mandatom ili u svojstvu vršioca dužnosti, predstavlja osnovni organ legitimisanja velikog dela drugih državnih institucija na centralnom nivou, koje predstavljaju lice države kao subjekta unutrašnjeg i međunarodnog prava, počev od Vlade.
Ovo potpuno udaljavanje od Ustava Kosova i od svake ustavne kontrole imao sam u vidu kada sam, pre gotovo dva meseca, za KosovaPress, a potom i u emisiji Rubikon Klan Kosova, rekao da vršilac dužnosti predsednika Republike mora uvek biti di nuovo šef države, uveren da će gospodin Kurti svoj otpor prema Ustavu Kosova, u funkciji sopstvenog haotičnog populizma, dovesti do granica apsurda.
Razmere vanustavnog stanja
Trenutno zemlja nema šefa države ni u jednom od svojih ustavnih oblika. Nijedna odluka gospođe Albulene Hadžiu ne može se, sa stanovišta ustavnosti, oceniti drugačije nego kao potpuno neustavna. Međutim, pravne posledice ovih odluka, u meri u kojoj zadiru u ustavni poredak, mogu i moraju biti konvalidirane, kako aktuelna vanustavna situacija ne bi prešla u još dramatičniji stepen. To je upravo ona vrsta stanja koju je Karl Šmit opisivao kada je tvrdio da se volja nacionalnog političkog jedinstva može izraziti kroz neposredne forme, uključujući aklamaciju, dok se u njegovim autoritarnim razmatranjima, nakon dolaska nacista na vlast, i kroz lidera koji tvrdi da otelotvoruje volju naroda. U takvom kontekstu, lider se predstavlja kao onaj koji artikuliše političku odluku sa konstitutivnom snagom.
Pošto se to, srećom, na Kosovu ne može dogoditi iz mnogo razloga, onda mora važiti pretpostavka neprekidnog postojanja šefa države, ali ne u ličnosti gospođe Albulene Hadžiu, već u ličnosti novog predsednika Skupštine Kosova. To je bio i mora ostati ustavni i državni razlog koji danas treba da rukovodi političke odgovorne, ako ne žele da opravdaju osnovnu ideju gospodina Aljbina Kurtija, koja otvoreno ima za cilj da Kosovo izvede izvan svake ustavne kontrole. Vršilac dužnosti predsednika, što je jasno onima koji žele da očuvaju ustavni poredak, ima samo još jedno legitimno ustavno ovlašćenje: raspisivanje novih izbora, ukoliko se ne postigne izbor predsednika sa punim ustavnim mandatom. Sve ovo mora se dogoditi nakon sprovođenja poslednje odluke Ustavnog suda.
Ovo današnje stanje bez šefa države stvorio je gospodin Aljbin Kurti i ono je bilo jasno još od dana sertifikovanja poslednjih izbornih rezultata. On je to jasno stavio do znanja već na početku, izjavivši da će biti de novo proglašen za šefa izvršne vlasti od tadašnje vršiteljke dužnosti predsednika Republike, odnosno od strane gospođe Hadžiu. Ovaj proizvoljni i neustavni stav javno je obrazložen potpunim ignorisanjem poslednje odluke Ustavnog suda, uz stalno proizvoljno pozivanje na raniju praksu i na dogmatsko tumačenje, „jezikom od testa”, Ustava Kosova.
Razume se, bilo je i lakeja vlasti, poznatih po svom dubokom neznanju gotovo u svakoj pravnoj oblasti, a još više po tome što lažu da su univerzitetski profesori, koji su osporavali relevantnost presude poslednje odluke Ustavnog suda, a da uopšte nisu znali šta znači reč „verdikt” u ustavnom suđenju.
Kako se vratiti na ustavne koloseke?
Aktuelno vanustavno stanje predstavlja crnu mrlju za zemlju ili, kako ga je okarakterisao jedan ugledni kosovski pravnik, puč izveden bez upotrebe kinetičke sile.
Ipak, moram da odem dalje od konstatovanja aktuelnog stanja, kako ne bih ostao samo u ulozi kritičara.
Izlazak iz ovog stanja je jednostavan, ali samo ukoliko postoji volja da se vrati na ustavne puteve. Ako ta volja postoji sa strane vlasti, onda ona mora odmah da počne sa sprovođenjem poslednje odluke Ustavnog suda i da završi konstituisanje Skupštine Kosova. Nakon toga, aktuelna vlast, koja nesumnjivo snosi glavnu odgovornost za stvaranje ovog vanustavnog stanja, mora na dnevni red staviti izbor predsednika Republike, u skladu sa verdiktom Ustavnog suda izraženim u stavu 162 njegove poslednje odluke.
Ako predsednik ne bude izabran, onda treba ići na nove izbore i upravo tu dolazi trenutak kada se zemlja vraća na ustavne koloseke, iako sa jasnom neustavnom prirodom posrednog karaktera, u kojoj gospođa Albulena Hadžiu, budući da gubi poslanički mandat, raspisuje naredne izbore.
Ako gospođa Albulena Hadžiu dekretom imenuje gospodina Aljbina Kurtija za šefa izvršne vlasti, onda se vanustavno stanje još više produbljuje, jer ista osoba ne može istovremeno obavljati funkciju predsednika Skupštine Kosova, mandat poslanika Skupštine Kosova i dužnost vršioca dužnosti predsednika Republike. U trenutku kada neko položi zakletvu kao poslanik, per constitutionem, on gubi svaku drugu javnu ili državnu funkciju. Ovo stanje ne može biti poništeno sve dok traje poslanički status.
Upravo iz tog razloga Poslovnik Skupštine predvideo je mogućnost da, u određenim slučajevima, polaganje zakletve poslanika bude obavljeno i nakon konstitutivne sednice. To je trebalo da uradi i gospođa Albulena Hadžiu, odnosno da zakletvu položi kasnije. U nekim zemljama takvo pitanje uređeno je neposredno ustavom ili zakonom; kod nas je ono uređeno internim pravilima Skupštine Kosova.
Videćemo koji će put izabrati gospodin Aljbin Kurti: nastavak agonije postojećeg vanustavnog stanja ili njegov povratak na ustavne koloseke, makar i tako što će nastaviti da obavlja funkciju vršioca dužnosti šefa izvršne vlasti Kosova na očigledno protivustavan način.
Kada bi u Krivičnom zakoniku postojala odredba koja predviđa kao krivično delo neizvršavanje odluka Ustavnog suda, kao što je to slučaj u nekim zemljama, sa visokim stepenom sigurnosti mogao bih da predvidim koji bi put izabrali gospodin Kurti i njegovi podređeni. Dok se to ne dogodi, kako kaže Džon Miršajmer u potpuno drugačijem kontekstu: „Welcome back to the future.”
Autor je prvi predsednik Ustavnog suda Republike Kosovo i profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
