Elek: Privilegija je biti vakcinisan, građani da slušaju nauku, a ne društvene mreže

Trenutno se u kovid bolnici u Kosovskoj Mitrovici leči 145 pacijenata i svi oni imaju jednostranu ili obostranu upalu pluća. Lekare posebno zabrinjava to da sada obolevaju mlađi, a ujedno i vrše transmisiju bolesti na starije. Mitrovički zdravstveni centar tokom cele godine borbe sa kovidom imao je dovoljno kapaciteta za borbu sa novim vurusom. U međuvremenu, osim novih ulaganja, kao što je obezbeđivanje stacionara sa kiseonikom, te otvaranja PCR laboratorije, godinu dana kasnije i lekari i građani znaju više o samoj bolesti i borbi protiv njega. Konačno, četiri vakcine su na raspolaganju i vakcinacija se redovno vrši i za građane Kosova. Direktor KBC Kosovska Mitrovica Zlatan Elek u razgovoru za KoSSev apeluje na građane da se vakcinišu prvom vakcinom koja bude u njihovom kraju. „Privilegija je biti vakcinisan. Ja sam tu privilegiju prvi iskoristio i sa mojom porodicom i najbližim saradnicima ovde u bolnici vakcinisao se Fajzerovom“.

Kako biste ocenili trenutnu epidemiološku situaciju?

Trenutna epidemiološka situacija na Severu a i celom Kosovu i Metohiji je komplikovana, kao i svuda u Srbiji s obzirom na to da se broj obolelih povećao. Ono što nas posebno zabrinjava jeste da sada obolevaju mlađi i da oni vrše transmisiju bolesti na starije. U ovom momentu u ZC KM ima ukupno 145 obolelih pacijenata, svi pacijenti koji se nalaze na bolničkom lečenju su pacijenti sa jednostranom ili obostranom upalom pluća. Od toga su dva na respiratoru, a 75 traže kiseoničnu potporu odnosno terapiju kiseonikom. Iz ovog broja, ako se vratimo unazad par meseci, vidimo da smo imali 45-48 pacijenata, sada imamo 145, što znači da se naši kapaciteti popunjavaju. Mi smo za potrebe kovid pacijenata opredelili broj od 180 mesta, i verujemo da ćemo uz pomoć države, odnosno vakcinacije uspeti da održimo ovaj broj i da ovaj broj smanjimo i da izađemo kao pobednici iz ove borbe.

Koliko smo daleko od situacije koja nas je zadesila prošle godine kada je, ukoliko se ne varam, kovid odeljenje bilo skoro popunjeno do maksimuma?

Sada je taj broj malo manji  nego prošle godine iz razloga što je jedan broj građana oboleo i tako stekao zaštitu, a jedan dobar deo se vakciniše i zahvalan sam Srbiji što je omogućila da se i mi ovde na KiM vakcinišemo u Raški, Kuršumliji, Bujanovcu i Preševu. Tu priliku treba da iskoristimo u maksimalnom broju. Imamo na raspolaganju četiri vakcine kao i ostali građani Srbije. Vidim da je odziv dosta dobar ovde i očekujem da ćemo brzo doći do kolektivnog imuniteta ako pratimo ovaj tok vakcinacije kao do sad.

Kada je reč o radu kovid odeljenja, kakva je tu situacija, da li je ovo odeljenje opremljeno svim što je neophodno za lečenje pacijenta? Da li nešto nedostaje?

U protekloj godini i sada zahvaljujući Kancelariji za KiM i resornom ministarstvu zdravlja, ova bolnica sprovodila je sve protokole lečenja koji su svuda u Srbiji. Ni u jednom momentu nismo ostali bez kiseonika, a videli ste, kada ste dolazili u ovu ustanovu, da je jedan rezervoar od deset tona sa centralnim kiseonikom. Osamdeset mesta je rezervisano za pacijente sa centralnim kiseonikom, zaštitnom opremom. I svi lekovi koji se primenjuju u Srbiji, primenjuju se po desetom protokolu u ovoj bolnici, uz napomenu da smo prošle  godine, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i vladi Republike Srbije, imali zapošljavanje od 20 medicinskih sestara i 45 lekara i da nam je to mnogo olakšalo posao s obzirom na to da je reč o mlađim ljudima koji su trenutno na ispomoći u kovid bolnici.

Imate li koordinaciju sa zdravstvenim ustanovama u srpskim sredinama u vezi sa lečenjem kovid pacijenata? Ujedno, da li postoji komunikacija ili saradnja sa lekarima u Prištini?

Imamo odličnu saradnju sa svim ustanovama južno od Ibra, pričama o srpskim sredinama, uključujući KBC Gračanica, ZC Pasjane, dom zdravlja u Goraždevcu, s obzirom da pokrivamo i pružamo više od 92 posto svih zdravstvenih usluga, što se vidi i po broju pacijenata, i uvek izlazimo u susret, ne samo pacijentima srpske nacionalnosti, nego i albanske. Svi oni koji su oboleli od kovida, leče se u ovoj bolnici zato što su kapaciteti južno od Ibra nažalost ograničeni što se tiče kapaciteta

Svi smo usmereni na pandemiju, ali šta je sa drugim pacijentima, to jest, drugim odeljenjima, kakva je tu situacija?

Ova bolnica osim crvene zone rezervisane za kovid pacijente, ima i zelenu zonu u kojoj nesmetano funkcionišu sva odeljenja. U prilog tome ide i broj porođaja prošle godine na GAK odeljenju, broj hirurških intervencija na opštoj hirurgiji, ortopediji, očnom odeljenju, odeljenju maksilofacijalne hirurgije i urologije. Uspeli smo da obezbedimo dovoljan broj mesta za interno odeljenje koje je sada na fizijatriji, tako da nesmetano sve funkcioniše dok mi sada obavljamo ovaj razgovor.

Prošlo je godinu dana od kada su zabeleženi prvi slučajevi na Severu Kosova. Vi ste potom i preuzeli funkciju direktora KBC-a, moglo bi se reći u najnezgodinjem trenutku. Šta Vam je kao lekaru i kao rukovodiocu najteže palo u ovih poslednjih godinu dana?

Svakako to što ne možemo da se okrenemo normalnom životu nego smo usredsređeni na kovid pacijente. Na žalost, jedan broj pacijenata je umro, naši poznanici prijatelji rođaci, sugrađani, ovo je mala sredina, svi se znamo. Trudili smo se da steknemo poverenje, tako da mogu da kažem da veliki broj građana izražava zelju da se ovde leči i da ne ide u tercijarne ustanove.

Godinu dana nakon proglašenja pandemije, kakav je Vaš lični utisak, šta Vam je najteže palo?

Ima dosta toga teškog, prevashodno smrt naših prijatelja i sugrađana, drugo ogromna ograničenja, to su neke stvari koje su ostavile najupečatljiviji utisak, ali se ja i dalje nadam i verujem državi Srbiji. Vidim šta ona radi za nas, prevashodno na ovim prostorima i nadam se da ćemo uz vakcinaciju postići kolektivni imunitet i izaći kao pobednici iz pandemije koja je zahvatila ceo svet. Ono što nas na KiM hrabri jeste to da smo u tri držve u Evropi koje vode po broju vakcinisanih. Nadam se da ćemo uz doboljan broj vakcina, s ponosom mogu reći da se svake nedelje obavlja vakcinacija sa prostora KiM, U Raškoj, fenomenalno je organizovana i dolazak, to organizuje Kancelarija za KiM. Mi nemamo limita za broj prijavljenih, prijavljujemo se po nedelju dana ranije i uvek imamo dovoljno količina vakcina obezbeđenih za naše sugrađane. A imali smo i Fajzerovu vakcinu u upotrebi, Sinofarm, Astrazeneku, tako da su naši građani mogli da biraju vakcinu, a  vidimo i da vakcina daje jako dobre rezultate, kada uporedimo sa rezultatima u svetu.

Sada već imamo novu situaciju, pojavile su se vakcine, stanovništvo se uveliko vakciniše. Međutim, tu ponovo imamo podelu na one koji žele i one koji ne žele da se vakcinišu. Kao razlog za odbijanje da prime vakcinu navode njenu nebezednost, ali postoje i teorije zavere poput toga da se u vakcini nalazi čip. Kako gledate na sve to?

Apel je da se vakcinišu prvom vakcinom koja bude u njihovom kraju, jer je privilegija biti vakcinisan, ja sam tu privilegiju prvi iskoristio i sa mojom porodicom i najbližim saradnicima ovde u bolnici. Vakcinisao sam se Fajzerovom.

Nadam se da ćemo biti dovoljno pametni i iskusni da ne slušamo društvene mreže nego da se okrenemo nauci i slušamo šta ona kaže, a ona u ovom momentu kaže da treba da se vakcinišemo.  A koliko je vakcina bitna, govore podaci, da su one i u veku pre ovoga promenile čovečanstvo. Recimo, vakcina protiv variola vere, kada smo bili mnogo veća država, imali 15 miliona stanovnika, svi smo uspešno vakcinisani za dva meseca, i bolest je gotovo iskorenjena. Isto je sa morbilima, difterijom, tetanusom. To su sve bolesti koje su odnosile veliki broj života, a zahvaljujući vakcini, ti su životi sačuvani. Ne treba da budemo skeptični i da verujemo društvenim mrežama, da slušamo neuke ljude.

Ako malo bolje pogledate i vidite države u okruženju, vidite da uopšte ne postoje vakcine, ni Crna Gora… koja ima ogroman broj pacijenata koji su zaraženi i ogroman broj smrtnih slučajeva, dok mi imamo dovoljan broj vakcina, prevashodno zahvaljujući predsedniku koji je ažuran, koji se trudi da imamo četiri, a uskoro ćemo dobiti petu vakcinu, i kao što vidite ceo taj proces je jako dobro organizovan, svuda iz sveta stižu pohvale da je taj proces jako dobro organizovan i da se ne čeka.

Iskustva sa ovim vakcinama pokazuju da nisu imale gotovo nikakve nuspojave, sem povišene temperature, bolnog mesta aplikacije, jeze i drhtavice, a to je gotovo sa svakom vakcinom kada se da

Treba da iskoristimo ovu mogućnost koju nam daje naša država, jer samo uz vakcinu ćemo postići kolektivni imunitet. Ne smemo biti sebični, jer ako se ne vakcinišemo, mi ne pokazujemo odgovornost prema sebi i svom zdravlju, zdravlju svojih najbližih i sugrađana, a druga stvar, ako se razbolimo, uskraćujemo mogućnost onim drugima da budu lečeni. To kažem zato što ljudi imaju pravo da boluju i od drugih bolesti, a  ne samo od kovida. A naš zdravstveni sistem koji je prenapregnut je uspeo da izdrži jer je dobro organizovan.

Danas su donete nove antikovid mere u Beogradu koje će važiti do ponedeljka. Da li će se ove mere primenjivati kod nas?

Uvek kada smo se pridržavali mera kriznog štaba, a to je držanje distance, okupljanje manje od pet ljudi, maske, mi smo imali dobre rezultate. Sada pored toga imamo vakcinaciju, sa njom verujem da nećemo imati ikakvih problema.

Kako vi ocenjuje ove mere i da li mislite da bi one bile adekvatne za Sever Kosova?

Ja mislim da bi građani trebalo da više poštuju mere. Ne verujem da ih svi poštuju, kao što ne verujem da svi rade kontra. Mi smo svedoci dešavanja i ovde na Severu i u Srbiji, tako da malo više odgovornosti, ne bi bilo na odmet.

Godinu dana kasnije, sa svim informacijama koje sada imate, iskustvom kada je u pitanju ovaj virus, šta biste poručili?

Moja lična poruka našim građanima jeste da smo posle godinu dana pametniji. Vidimo koje mere nam daju rezultate, a to su maske, naročito u zatvorenom prostoru, fizička distanca i neokupljanje više od pet osoba. A ono što je najglavnije i donosi prednost, jeste vakcinacija, da se vakcinišemo u što većem broju, jer ćemo tako moći da dobijemo imunitet i zamolio bih sve svoje sugrađane da prate samo ono što kažu nauka i Krizni štab, jer su tamo najkompetentniji ljudi iz ove oblasti, ljudi koji su stekli penziju boreći se sa infektivnim bolestima i koji su kroz svoj životni vek stekli iskustvo sa nekoliko epidemija.

Autor intervjua: Ivan Mitić

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.