Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
U predmetu Ekrem Bajrović optužen za ratne zločine, svedok Riza Mavraj, kojeg je predložilo Tužilaštvo, naveo je da je takođe video optuženog Bajrovića u policijskoj uniformi i sa automatskim oružjem, ali da nije video nijedan njegov postupak.
Svedok Mavraj je ove izjave dao tokom svedočenja, a na pitanja tužioca Iljira Morine, prenosi „Zakletva za pravdu“.
Prvo je rekao da su 8. maja 1999. ujutru on i cela njegova porodica od 18 članova iseljeni iz kuće.
Mavraj je potom naveo da su ih policija i paravojne snage zaustavile u selu Žač, gde su ih razdvojili od porodica, a prema njegovim rečima, bilo je više od 100 ljudi. Dodao je da su im nakon zaustavljanja uzeli sva dokumenta.
„I tamo se dobro sećam da su 94 osobe bile natovarene na kamion, kako su mi rekli. Bio je otvoren, ne zatvoren. I to je bilo prema naređenju komandanta u Đurakovcu, čijeg imena se ne sećam, ali se preziva Stojković“, dodao je Mavraj.
On je rekao da su ih tim kamionom odvezli u selo Đurakovac, gde su ih, prema njegovim rečima, sve smestili u podrum od tri do četiri metra.
O ovom podrumu Mavraj je rekao da je u to vreme bio kao zatvor.
„Kako da kažem, bio je kao zatvor. Ranije su govorili da je to zatvor u Đurakovcu. To je bio deo zatvora Dubrava. Kada smo ušli tamo, znao sam da je veče. Onog trenutka kada smo ušli u podrum, onda su krenuli po jedan, po dva, po tri da nas izbacuju iz podruma, da pitaju ko smo, odakle smo“, rekao je on.
Mavraj je rekao da je svedočio da je doživeo najteže stvari.
„Desile su se najteže stvari u životu koje sam ja lično doživeo, ali i drugi koji su iskusili. Psihološko i fizičko nasilje, divlje životinje ne maltretiraju se na taj način”, dodao je on.
On je takođe rekao da su ga tamo prebili na smrt nakon što su ga saslušali.
„Čim sam se osvestio, znao sam da sam u podrumu, u krilu nekoga ko me je držao. Nemate priliku da legnete zbog prostora“, dodao je Mavraj.
Prema njegovim rečima, tu su ostali tri noći i posle te tri noći doneli su jaje i parče hleba. Za protekla tri dana nisu im dali ni vodu da piju, a čak i njihove fiziološke potrebe morali su da obavljaju u tom podrumu.
Mavraj je naveo da su ga poslali u zatvor u Peći.
Za B.M., Mavraj je rekao da su ga ubili na dan kada su iseljeni iz svojih kuća i da je čuo da je istom čoveku odsečena glava.
Za oca B.M. rekao da je tamo ubijen i nestao, jer su ga, prema njegovim rečima, svojim očima videli, njegov sin A.M. i sin njegove tetke Š.M., koji su otišli u potragu za lešom, ali nisu uspeli da ga pronađu.
U međuvremenu, za I.M. je kazao da su ga spalili kod kuće, istog dana.
Međutim, za ubistvo 15 ljudi u Starodvoranu, Mavraj je rekao da je samo čuo za taj slučaj i da nije bio prisutan, ali je dodao da se to dogodilo.
Za optuženog Bajrovića, kazao je da ga nije poznavao pre rata, ali da ga je poznavao sa fotografija odmah nakon što je iz medija saznao da je uhapšen.
Iz ovih događaja, Mavraj je rekao da je pored Stojkovića video i optuženog Bajrovića u prodavnici u selu Žač, gde su zaustavljeni, a zatim u Đurakovcu kada su izašli iz kamiona.
Za istog je rekao da ga je video u policijskoj uniformi i sa automatskim oružjem.
Međutim, naveo je da se ne seća da je video da je nekoga napao, niti bilo šta drugo u vezi sa njim.
Inače, tokom prepodnevnog zasedanja bilo je planirano saslušanje svedoka Ibrahima Šalje i Naima Tuzija.
Za svedoka Šalju, tužilac Morina je odustao od saslušanja uz obrazloženje da je njegov iskaz isti kao i poslednji svedoci saslušani u ovom krivičnom predmetu i da se, prema njegovim rečima, već nalazi u inostranstvu i da se njegovo saslušanje na sudu nije moguće jer je nedostižan.
Međutim, za svedoka Tuzija, sudija Bajraktari je rekao da će mu, pošto je potvrdio svoje učešće, a nije se pojavio da svedoči, biti izdat nalog da obezbedi svoj iskaz.
Prema optužnici SPRK, podignutoj 15. septembra 2023. godine, Ekrem Bajrović je optužen da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Opštini Istok i okolnim selima tokom 1998-1999.
Prema ovoj optužnici, 8. maja 1999. godine u selu Starodvorane, dok se konvoj civilnog stanovništva albanske nacionalnosti kretao ka Albaniji, zaustavile su ga srpske policijske i vojne snage, od kojih je optuženi Bajrović bio član.
Navodi se da su muškarci odvojeni od ostatka grupe, prvo su im uzete i druge dragocenosti, a zatim su ih sve stavili u dvorište D.Z., ređajući ih jednog po jednog, visoko podignutih ruku i okrenutih ka dvorišnom zidu.
Isti su potom pretučeni raznim sredstvima i nanete su im teške telesne povrede, navodi se dalje, kao i to da im je rečeno: „gde je NATO, gde je OVK“.
Takođe, u optužnici stoji da su ih potom jednog po jednog slali ka kući Z.S. i streljali su najmanje 16 civila albanske nacionalnosti, pri čemu je žrtva/svedok Naim Eljšani preživeo, koji je ranjen, dok je 15 ubijeno.
U optužnici se navodi i to da je 7. maja 1999. godine u selu Starodvorane učestvovao u hapšenju, kidnapovanju i maltretiranju 84 civila albanske nacionalnosti.
Ranjeni su prvo izdvojeni iz kolone civila, uzet im je sav novac i druge dragocenosti, a onda su svi poslati u Đurakovac u lokal Šabana Silje gde su maltretirani i nečovečno mučeni.
U optužnici se navodi da su 8. maja 1999. godine prebačeni u policijsku stanicu u Đurakovcu, gde je optuženi Bajrović vozio konvoj i gde je kundakom mitraljeza udario povređenog Azema Tuzija u desnu stranu ispod rebara.
Na kraju, u optužnici se navodi da su nakon što su smešteni u policijsku stanicu u Đurakovcu, počeli da ih muče na nehuman način, nanošeći im teške telesne povrede, psihičko nasilje, traume i zdravstvene posledice, te im ozbiljno pretili životima.
Stoga, prema navodima optužnice, postoji osnovana sumnja da je isto lice u saizvršilaštvu počinilo krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva, predviđen i sankcionisan članom 22. Krivičnog zakona bivše RSFJ“.
Napomena: Osobe navedene u ovom članu smatraju se nevinim, osim ako sud pravnosnažnom odlukom ne dokaže da su kriva.
O ovom slučaju možete pročitati ovde:
Optuženi za ratne zločine E.B. priveden sudu, u sudnici 10 svedoka
Nastavljeno suđenje optuženom za ratne zločine E. B. – svedoci: „Tukli nas bivši policajci“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
