Zakonska praznina u tretiranju ekonomskog nasilja nad ženama

Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Ekonomsko nasilje jedan je od oblika nasilja u porodici, ali žrtve često nisu svesne da su mu izložene. Organizacije koje se bave pravima žena upozoravaju da postoji i zakonska praznina u evidentiranju i tretiranju ovog oblika zlostavljanja u pravosudnim institucijama. U policiji i Tužilačkom savetu navode da se ekonomsko nasilje tretira u okviru nasilja u porodici.

Finansijska kontrola koja se često javlja u porodici predstavlja još jedan oblik nasilja, konkretno ekonomskog. Adelina Beriša iz Mreže žena Kosova navela je da je ekonomsko nasilje u porodici rodno zasnovano i da žene često ne shvataju da su žrtve ovog oblika nasilja.

„Ovo je oblik rodno zasnovanog nasilja. Tako ga prepoznaje i Istanbulska konvencija. To je nasilje nad ženama i dešava se zato što smo žene. Ne smatra se istim kao svaki drugi oblik nasilja koji se može dogoditi u društvu. Još uvek ne postoji dovoljno svesti da se razume da je neko izložen ovom nasilju samo zato što je žena“, rekla je Beriša.

Da ne postoji dovoljna svest o ovom obliku zlostavljanja, navela je i advokatica Besmira Hoti.

„Nažalost, većina građana kod nas ne zna za to, jer se ekonomsko nasilje ispoljava kroz slučajeve finansijske štete koja može biti naneta drugoj osobi ili kroz uskraćivanje dela imovine kako bi neko mogao da je zadrži, njome upravlja ili je koristi“, rekla je ona.

Beriša je navela da je ekonomsko nasilje povezano i sa drugim oblicima nasilja. Psihološkinja Šipe Vitija istakla je da žene zbog ekonomske zavisnosti često odlučuju da ostanu sa partnerima koji ih zlostavljaju. Prema njenim rečima, svoju odluku pravdaju time da trpe zbog dece.

„Moje pitanje je stalno: zašto trpite ovu vrstu nasilja? Ona kaže da nema gde da ode. Nema novca, nema obrazovanje i primorana je da ostane u toj porodici, čak i zbog dece… Ta deca odrastaju sa nedostatkom samopouzdanja i okrivljuju sebe, verujući da je njihova majka ostala izložena nasilju ili zlostavljanju u bilo kom obliku zbog njih. Zato je takav način razmišljanja pogrešan“, rekla je Vitija.

Beriša je kritikovala način na koji policija evidentira ovaj oblik nasilja, kao i blage kazne koje izriče pravosudni sistem na Kosovu.

Iz Kosovske policije naveli su da se ovi slučajevi, uključujući i ekonomsko nasilje, tretiraju u okviru nasilja u porodici, pri čemu se porodični odnos uzima kao otežavajuća okolnost.

„U svakom slučaju u kojem postoje elementi nasilja u porodici postupa se u skladu sa članom 248 – Nasilje u porodici, Krivičnog zakonika Republike Kosovo. Prema ovoj odredbi, nasilje ili fizičko, psihološko ili ekonomsko zlostavljanje, izvršeno sa ciljem narušavanja dostojanstva druge osobe unutar porodičnog odnosa, predstavlja krivično delo za koje su predviđene novčana kazna i kazna zatvora do tri godine. Takođe, kada je drugo krivično delo izvršeno unutar porodičnog odnosa, taj odnos smatra se otežavajućom okolnošću“, navodi se u odgovoru policije.

Slično su odgovorili i iz Tužilačkog saveta Kosova, navodeći da se ekonomsko nasilje tretira u okviru nasilja u porodici. Predstavili su podatke o postupanju u ovim slučajevima tokom prvih šest meseci 2026. godine.

„Za 115 osoba – krivična prijava je odbačena; za 29 osoba – određena je mera psihijatrijskog lečenja; za 62 osobe – istraga je obustavljena; za 74 osobe – podignuta je optužnica sa kaznenim nalogom; za 521 osobu – podignuta je neposredna optužnica; za 244 osobe – podignuta je optužnica nakon istražnog postupka; za 10 osoba – predmet je rešen na drugi način, odnosno postupci su spojeni“, navodi se u odgovoru Tužilačkog saveta.

Prema ovim podacima, 566 osoba proglašeno je krivim, dok je 36 oslobođeno.

U Nacionalnoj bazi podataka Ministarstva pravde, za period od 2024. do septembra 2026. godine, evidentirano je 15 slučajeva prijavljenih policiji zbog izbegavanja obezbeđivanja sredstava za izdržavanje, jedan slučaj uzurpacije imovine i 44 slučaja uništavanja imovine i pretnji.

Međutim, i iz Ministarstva pravde upozorili su da ove podatke ne treba tumačiti kao konačan broj slučajeva ekonomskog nasilja, jer se ono može javljati zajedno sa drugim oblicima zlostavljanja.

„Ovi podaci prikazuju slučajeve registrovane u bazi prema odgovarajućim krivičnim delima i ne treba ih tumačiti kao konačan broj svih slučajeva ekonomskog nasilja, jer se ekonomsko nasilje može javljati zajedno sa drugim oblicima nasilja i ne evidentira se nužno svaki njegov element kao posebna kategorija“, navodi se u odgovoru Ministarstva pravde.

Prema podacima policije, tokom prvih šest meseci 2026. godine prijavljeno je 1.335 slučajeva nasilja u porodici, od kojih je sedam imalo ekonomske elemente.

Dvostruko ubistvo u Donjem Livoču: Zvaničnici upozoravaju na nasilje nad ženama, tužilaštvo objavilo detalje istrage