Ekološko stanje na Kosovu: Onaj ko se neodgovorno ponaša, plaća na kraju

Zagađenje sa Jalovišta
Foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

Kako bismo sačuvali zdravu životnu sredinu neophodno je podizanje svesti samih građana o tom problemu, ali prvenstveno podizanje svesti donosioca odluka. Preventivnim delovanjem možemo doprineti da naša buduća pokolenja udišu zdrav vazduh, piju čistu vodu i uživaju u prirodnom okruženju, saglasni su eminentni stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, prof. dr Aleksandar Ćorac i prof. dr Milan Barać.

Zagađenje nema granice

Političari mogu da crtaju i prave granice, ali kada je u pitanju zagađenje, tu nema granice, jer se njegovi efekti na kraju spoje, istakao je doktor preventivne medicine na Medicinskom fakultetu u Mitrovici Aleksandar Ćorac.

„Celo ovo naše područje Balkana je izuzetno izloženo zagađenjima, a mi na području Kosova i Metohije imamo samo jednu drastičnu situaciju, jer je tu možda jedan drastičan primer neadekvatnog zakonskog okvira društvene neodgovornosti, pa je tu samo ispoljavanje najviše. Nema tu velike razlike. Jedna granica koja delimično postoji, je granica ovde baš, pored Gračanice, imamo tu razdvajanje ibarskog i moravskog sliva, i ta granica postoji jer je ona prirodna, tako da  zagađenje koje sa te druge strane ide, tamo prema Novom Brdu, ide ka Moravi, a ovo zagađenje gde smo mi sada ide ka Sitnici“, rekao je Ćorac.

Ekološku situaciju na Kosovu, ocenom od jedan do pet, 46,4% anketiranih građana je ocenilo jedinicom. Da su naveći krivci za nerešavanje problema zagađenja vode i vazduha na Kosovu centralna vlada i resorno ministarstvo smatra 23,2% ispitanika, da je problem u lokalnim samoupravama misli 21,7%, dok je za 21,7% anketiranih građana međunarodna zajednica nezainteresovana za rešavanje ekoloških problema. Većina anketiranih, 42,3%, smatra da ekološki problem mogu da reše centralne institucije. Zanimljivo je da ipak čak 28,4% ispitanika smatra same građane najodgovrnijim za zagađenje sredine u kojoj živi, 23,5% misli da najviše životnu sredinu zagađuju izduvni gasovi automobila, dok je za 17,3% rudnik u Kišnici najveći zagađivač. Većina ispitanika ne zna da li ima povećanja broja obolelih i od kojih bolesti, dok 3% anketiranih koji su se izjasnili kao medicinski radnici smatra da je broj obolelih veći i to od karcinoma.

Anketa je rađena odgovorom građana u upitniku na web stranici, a na osnovu alata Ecr tool, koji Gračanica Onlajn koristi uz pomoć Britanskog saveta i Birna.
Sva zagađanja su opasna, počevši od industrijskih zagađivača, do komunalnih deponija, a tu je i medicinski otpad kome se malo značaja pridaje, ističe penzionisani profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Mitrovice, Milan Barać.

„Svest građana što se tiče toga koju hranu unosimo, koju vodu pijemo, kakav vazduh udišemo, nažalost, na veoma je niskom nivou. Ako krenemo od rečnih tokova, a Kosovo ima pet rečnih tokova koji odnose vode u tri mora, krajnje je vreme da shvatimo da odavde ide zagađenje u svim pravcima i tu bih ja pravio te granice oko zagađenja“, kazao je Barać.

Skladištenje medicinskog otpada je poseban problem na Kosovu, on nije rešen i nema rešenja na vidiku, tvrdi prof. Aleksandar Ćorac.

„Pre 10-12 godina, rađen je projekat pod pokroviteljstvom Evropske unije za uspostavljanje sistema medicinskog otpada u Srbij i ja sam tada pokušavao i insistirao privatnim kanalima i dopisima, odnosno pokušao sam da animiram makar srpske sredine koje su vezane za zdravstveni sistem Republike Srbije kako bi bile obuhvaćene tim programom. Podsećam, napravljeni su zdravstveni okruzi u Srbiji i sistem medicinskog otpada je organizovan, međutim na Kosovu to nije rešeno“, rekao je Ćorac, podsetivši koliko se ljudi zarazilo hepatitisom tako što se zarazilo preko nepravilno skladištenog medicinskog otpada. Po njegovom mišljenju, životna sredina na Kosovu je nebezbedna za ljudsko zdravlje.

„Iako je zdravlje pojedinačna kategorija, postoji segment preventivne medicine koja se bavi „narodnim zdravljem“, a to bi značilo zdravlje grupe stanovništva, od zdravlja dece, odraslih, starih, do radnika u nekim institucijama, znači određenih grupa stanovništva. Samim tim, i mi kao grupa stanovništva koja živi na nekom području spadamo u određenu grupu. I onda mi možemo po tim kategorizacijama da definišemo zdravstveno stanje određene populacije. Nezahvalno bi bilo sada reći da li smo mi zdravi, ali ono što sa sigurnošću mogu da vam kažem, jeste da mi živimo u životnoj sredini koja nije zdravstveno bezbedna i koja ostvaruje manje ili veće efekte na naše zdravlje, pa je samim tim i zdravlje grupe ljudi koji tu žive, ugroženo“, istakao je profesor Ćorac.

Jedan od najvećih zagađivača, kada je sever, ali i ostali delovi Kosova u pitanju, jeste rudarsko-metalurški kombinat „Trepča“, koji je osnovan još 1926. godine.

“Trepča trenutno nije bezbedna po zdravlje stanovništva koje živi u slivu reke Ibra. To je kompleks rudarstva, flotacije, metalurgije, hemijske industrije i industrijske prerade. Sada rade samo delovi oblasti iz rudarstva, izvesni pogoni, a ostalo je u zastoju, ali bez obzira na delove koji rade ili na ovo što je u zastoju, Trepča je iza sebe ostavila zabrinjavajući veliki deo opasnih jalovina, od Ajvalije i Kišnice, do Suve Rude u Raškoj. Na rastojanju od 120 km imamo četiri flotacijska postrojenje koja prerađuju rudu iz desetak rudnika, a ono što iza njih ostaje je nedovoljno uređeno i veoma opasno“, naveo je Barać.

U velike zagađivače vazduha i vode na Kosovu spada i termoelektrana Obilić. Iz pogona u Obiliću, smatra profesor Ćorac, zagađuje se ne samo voda iz reke Sitnice, već i vazduh. Oslobađa se velika količina gasa koja nastaje sagorevanjem lignita, a on u sebi nosi velike količine prašine i ugljen- dioksida koji razgrađuju zemljinu atmosferu.

„On spada u gasove staklene bašte, zato su i usvojeni protokoli koji imaju za cilj smanjenje produkciju ugljen-dioksida. Jedan od segmenata kod zagađenja Obilića je čađ, a najsitnije čestice čađi smatraju se jednim od prvih nano čestica koje su se pojavile u vazduhu. U narednih deceniju, do dve, zagađenje životne sredine nano česticama i nano produktima postaće jedan potpuno novi ekološki izazov, a jedne od prvih čestica su te čestice čađi“, istakao je Ćorac, sa čime se slaže i prof. Barać.

„Isto kao ćađ, možda i opasnije su fenolne vode koje nastaju o Obiliću, a koje u sebi sadrže otrove. Fenol u vodama Sitnice, Morave, Ibra, Dunava, sve do Crnog mora, ostaje nerazgradiv i veoma je opasan kada dođe u vodu za piće“, jasan je Barać.

Profesor Barać je, kada je „Trepča“ u pitanju, kazao da hitno treba podići svest ljudi o značaju životne sredine, a posebno svest onih koji rukovode opštinama, kao i donosilaca odluka i na lokalnom i na centralnom nivou.

„Preventiva je pola zdravlja, ulaganjem u preventivu štedi se novac za lečenje i zdravlje.Tako isto kod ekologije, treba videti uzroke, odnosno rizike ugrožavanja zdravlja stanovništva i pristupiti njihovom rešavanju“, rekao je Barać.

Reku Gračanku, Sitnicu i Ibar, odakle se štetne materije, kako su ranije rekli profesori Barać i Ćorac prenosi do tri mora, između ostalog, zagađuje i postojanje Trepčinih deponija.

“Ovde u Gračanici, to su konkretno deponije Gračanka i Dečki Potok. Ako krenemo dalje, u Mitrovici ima njih desetak, od Gračanice do Suve Rude u Raškoj ima 17 tih ogromnih industrijskih deponija na samim obalama reka koje pokrivaju plodno poljoprivredno zemljište. To su deponije koje zauzimaju preko 300 miliona tona i preko 300 hektara tog plodnog zemljišta“, dodao je Barać.

A tu je i jalovina u samom naseljenom mestu Gračanica, dodaje, koja je uglavnom sastavljena od materija koje se ne rastvaraju u vodi i opasnih oksida.

„Jalovina sadrži i teške metale, kao što su olovo, cink, arsen, antimon, živa, kadmijum, bizmut, a to su otrovi. Ta jalovina sadrži i flotacione reagense kao što su cijanidi, razni sulfati i hidroksidi koji se zajedno sa jalovinom deponuju na gračaničku deponiju ili deponiju u Badovcu“, objašnjava Barać.

Januara meseca ove godine, došlo je do pucanja bedema na deponiji industrijskog otpada na severu Kosova, koji se iz Trepče skladišti u opštini Leposavić, a deo materija od prerade rude otišao je niz Ibar. Profesori Ćorac i Barać, podsećaju da su oni lično pre tog događaja upozorili lokalne vlasti da to toga može doći, ali da nije bilo odgovora da se eventualno to i spreči. Takođe, ističu da su još 2008. godine upozoravali na određene probleme kada je zagađenost na KiM u pitanju.

„Ključ u ekologiji, ključ u toj brizi za zaštitu životne sredine i zaštiti zdravlja stanovništva, stoji u adekvatnoj pripremi, adekvtanom planiranju, u adekvatnoj prevenciji problema. Nas, celo ovo područje, ne bi koštalo 10 odsto koliko sada treba da nas košta i kolike će da budu posledice ovog zagađenja koje se niz sliv Ibra danas prenosi. Da smo pre 15-20 godina uveli model separacije tog otpada pri pravljanju, razdvajanje i upravljanje tim otpadom, danas bi bilo daleko lakše i jeftinije rešenje problema. Onaj ko se neodgovorno ponaša, plaća na kraju, a ta cena je nejveća“, rekao je Ćorac, dok je Braać podsetio da je zanimljivo i zabrinjavajuće, da skoro neprimetno prolazi podatak, da jedan litar motornog ulja zagadi milion litara pijaće vode, ističe Barać.

Još jedan veliki problem, koji ne samo da narušava prirodne lepote u oblastima u kojima se grade, već utiče i na zagađenje voda, jesu mini-hidroelektrane. One se grade u zaštićenim područjima i planinskim delovima, nacionalnim parkovima, a korist od njih imaju samo ljudi koji ih i grade, naveo je Barać, navodeći podatak da je samo u Srbiji napravljeno 110 mini-hidroelektrana, od planiranih 856. I na Kosovu se one grade u prelepim delovima Šar planine i Rugovske klisure.

„Studija koju je radila Evropska unija na Balkanu, od Slovenije do Grčke, pokazuje da je na tom području planirana izgradnja 2.796 mini-hidroelektrana, a da ih je već više od 1.000 izgrađeno. Međutim, po tim studijama, ujedno se ukazuje i na štetnost mini-hidroelektrana na životnu sredinu i zbog toga je u Evropi srušeno više od 500 mini-hidroelektrana, a u Americi više od 1.000“, ističe Barać.

Od 100 izgrađenih mini-hidroelektrana dobija se samo dva odsto električne energije, dodao je.

„Srbija prosečno troši više energije po stambenom i poslovnom prostoru, od 40 do 150 odsto više nego prosek EU. Samo da uložimo te pare koje ulažemo u degradaciju prirode izgradnjom mini-hidroelektrana, u izolaciju stambenih prostora u pravilnu higijenu objekata koji se grade, pre nego što počnu, da se provere termičke karakteristike, itd. mi ćemo da uštedimo mnogo više nego što je tih dva posto koje dobijemo. Da budem jasan, nismo mi potiv izgradnje mini-hidroelektrana, ali na mestima gde one ne doprinose uništenju flore i faune i gde doprinose energetskom potencijalu, a ne šteti životnoj sredini“, rekao je Ćorac.

Bolje sprečiti nego lečiti

Kada je zagađenje u opštini Gračanica u pitanju, profesori su sigurni da se hitno moraju preduzeti mere kako bi se sprečilo ugrožavanje zdravlja ljudi.

Gračanka
foto: N. Milosavljević, GračanicaOnlajn

„Potrebna je sanacija nekvalitetno izvedene tehničke i biološke rekultivacije flotacionih deponija Gračanice i Dečkin potok, rekultivacija i čišćenje rečnog korita Gračanke, a potrebno je i postizanje adekvatnog društvenog odgovora za ekološke probleme. Tokom 2020. godine, na ovom području je došlo do širenja velikog zagađenja i zbog velikog broja divljih deponija i spuštanja u rečni tok otpadne komunalne vode. Nažalost, nije se čulo mišljenje stručnjaka, što je dovelo do tenzija i velikog potresa stanovništva, a koje za posledicu ima ugrožavanje zdravstvene bezbednsosti“, zaključio je Barać.

Nesnosan smrad koji se širi iz reke Gračanke u Lapljem Selu, Gračanici i Preocu, dolazi zbog fabrike u Ajvaliji koja se bavi proizvodnjom hemijskih sredstava, ističe Ćorac i napominje da je u ovom slučaju umesto opšte, pobedila korist pojedinca.

„Nada prvo treba da bude u nama, mi u sebi prvo treba da nađemo snagu da se pokrenemo i da shvatimo da naša deca neće imati gde da žive ili će živeti u životnoj sredini koja će da ih uništi, ako nastavimo ovako“, zaključio je profesor Aleksandar Ćorac.

Iako porast svesti o zaštiti životne sredine postoji, a primer su Srbi i Albanci u Štrpcu koji se ujedinjeno bore protiv izgradnje mini-hidroelektrana, ona nije dovoljna. Neophodna je i adekvatna kaznena politika, zaključeno je u emisiji „Imamo pravo na čist vazduh i zdravu vodu“, koju je emitovala produkcija Gračanica Onlajn uz podršku Birna i Britanskog saveta.

Gračanica Onlajn

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.